POMOĆ KIJEVU PO "IZRAELSKOM MODELU": Zaključci sa samita NATO u Viljnusu

Pomoć je dobra stvar, ali ona ne može da zameni članstvo u NATO. To je juče, poslednjeg dana dvodnevnog samita Severnoatlantske alijanse poručio Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, zemlje čije vlasti pokušavaju da izdejstvuju prijem, ali bez uspeha, tokom ratnog stanja.

Foto Tanjug/AP

Zelenski se zahvalo na predusretljivosti članica G7, ali i istakao krajnji cilj. Rekao je da razume da neke zemlje ne žele da govore o tome u ovom trenutku, jer je logično da nikome nije do trećeg svetskog rata, ali i dodao da je uveren da će Ukrajina biti deo NATO "po završetku rata". Zato je zatražio i garancije na putu ka članstvu.

Članice oko prijema nisu saglasne među sobom. S baltičkim zemljama i Poljskom, oko brzog prijema složila se i Francuska, ali ne i mnoge druge države. Tabor opreznih predvode SAD i Nemačka.

- Ne mislim da je Ukrajina spremna da bude deo NATO – izjava je Džozefa Bajdena data za Si-En-En, koja je izazvala dosta pažnje i pokazala trenutno stanje.

Ali, u Viljnusu je potvrđeno i to da se Ukrajina, istovremeno, kreće ka NATO, što je odloženo za neka srećnija vremena. Kao simbolični gest u tom smeru juče je u glavnom gradu Litvanije, dekorisanom sa 33.000 ukrajinskih zasatva, na svega 35 kilometara od Belorusije, održan prvi Samit NATO-Ukrajina, koji je unapređen iz formata istoimene komisije. Najavljen je, kao potez dobre volje, i pojednostavljeni princip prijema za ovu zemlju, ali kada za to dođe vreme.  

U međuvremenu, "nadoknada" za članstvo stiže u vidu oružja. Norveška je tako najavila povećanje vojne pomoći Ukrajini za 220 miliona evra, pre svega u dronovima, sistemima zemlja-vazduh i vojničkim porcijama. Prethodno su povećanje pomoći u naoružanju najavile Francuska, Nemačka i Velika Britanija.

Ono što je mnogo važnije, jeste spuštena ruka američkog predsednika Džozefa Bajdena na rame Zelenskog, a ovaj gest podrazumeva i sporazum s Ukrajinom "po izraelskom modelu" koji obuhvata vojnu pomoć od čak 3,8 milijardi evra na godišnjem nivou, tokom deset sledećih godina.

Tu je i "bezbednosni plan" koji u nedostatku oslanjanja na famozni član 5 o međusobnoj vojnoj solidarnosti članica, treba da pruži kakav-takav odbrambeni štit Kijevu. Njegove detalje razrađivali su juče SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska.

Ovaj plan se pre svega odnosi na kontinuirano dostavljanje naoružanja i municije Ukrajini, u ratu protiv Rusije. To bi trebalo da obuhvata čitav paket, u kome su materijal, obaveštavanje i obuka, što se trenutno, stihijski, i radi. Od Viljnusa pa nadalje to bi trebalo da dobije neku određeniju formu.

Članice EU su Ukrajini do sada, od početka sukoba, dostavile oko 14 milijardi evra vojne pomoći, a SAD dvostruko više, i ta tendencija naoružavanja u ratu kome se ne nazire kraj će se očigledno nastaviti.

Osim poruka upućenih Rusiji kroz podršku Ukrajini dodatnim naoružavanjem, samitom u Viljnusu još nije pređena velika crvena linija, uz mnoštvo malih već prekoračenih, u strahu od novog svetskog sukoba.

Uz ukrajinsko pitanje i iznenadno odleđivanje prijema [vedske, kao treća glavna tema u Viljnusu bili su vojni budžeti zemalja članica. Projektovani cilj od minimum 2 odsto BDP za odbranu do sada je ispunilo 11 od 31 zemlje članice.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije