ZAHTEVAJU HUMANITARNU PAUZU: Poziv evropskih lidera sa samita u Briselu povodom situacije na Bliskom istoku

Lideri zemalja članica EU uputili su, sa dvodnevnog samita koji je u petak završen u Biselu, poziv na uspostavljanje "humanitarnih pauza" u sukobu između Izraela i Hamasa. U ovoj jezičkoj formulaciji i množini u izrazu pronađen je zajednički sadržalac stava dvadesetsedmorke.

Foto AP

Kao što to često biva, unutar EU stvorio se pre sastanka blok koji je, s jedne strane, predvodila Francuska, a s druge Nemačka. Francuzi su, zajedno s Belgijancima, Špancima i nekih drugim zemljama, zahtevali humanitarno primirje, da bi se građanima Gaze dostavila pomoć.

S druge strane, nemačkim vlastima pridružile su se one članice koje, poput Češke, smatraju da bi takvo zaustavljanje operacija smanjilo odbrambene kapacitete Izrela i samim tim bilo u suprotnosti s pravom ove zemlje da se brani od terorističkog napada. Zvanični Berlin je ovde naročito bio decidiran, imajući u vidu mračnu ulogu Nemačke kroz istoriju, kada su u pitanju Jevreji.

Svi su se slagali s potrebom pružanja pomoći stanovništvu Gaze, ali nisu mogli da se usaglase o prioritetima, oko toga šta je važnije, boriti se protiv terorizma, ili izaći u susret narodu u nevolji.

Problem je rešen jezičkim prebacivanjem izraza "humanitarna pauza" u množinu, što prektično znači da je usaglašeni stav dvadesetsedmorke da Izrael može da nastavi vojne operacije, ali da treba s vremena na vreme da ih prekine da bi humanitarni konvoji stigli u pojas Gaze.

Istovremeno, lideri zemalja članica EU su pozvali na otvaranje kuloara kojima bi ova pomoć trebalo da bude upućena na područje gde trenutno svega nedostaje. U pozivu se ističe da prolaz potrepština mora da bude kontinuiran, brz, siguran i bez prepreka. Takođe, lideri su izrazili duboku zabrinutost zbog pogoršanja humanitarne situacije u Gazi.

Ovo nije prvi put od početka napada Hamasa na Izrael da su članice EU morale da vade kestenje iz vatre, zbog različitog stava prema situaciji u ovom delu Bliskog istoka. Iz dela Evropske komisije ranije su već stizale ishitrene najave da bi pomoć mogla da bude obustavljena.

Pre šefova država ili vlada oko slanja humanitarne pomoći početkom sedmice nisu mogli da se dogovore šefovi dipolomatija, a kružili su razni izrazi koji su dolazili iz evropskih prestonica kao što su prekid vatre, primirje, pauza, vrata za pomoć i slično.

Lingvistička dilema je konačno razrešena, a od nje na neki način zavisi i napeta situacija u Evropi, jer postoji opasnost da se sukob sa Bliskog istoka preseli i na ulice Starog kontinenta, imajući u vidu brojnost i animozitet između jevrejske i arapske populacije. Drastičan porast broja antisemitskih akata govori tome u prilog.  

Brisel bi mogao da doprinese prekidu neprijateljstava imajući u vidu i činjenicu da u rukama ima mogućnost uticaja na obe strane, jer je EU, istovremeno, najveći trgovinski partner Izraela, i najjači organizator humanitarne pomoći za Palestince. Ali, među dvadesetsedmorkom za sada ne postoji saglasnost oko zajedničkog stava u kom pravcu bi se posredovalo za primirje, kroz prizmu prava Izraela da se brani protiv terorizma.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije