STRAHUJE SE DA BI MOGLO DA BUDE HILJADE MRTVIH: Šido sravnio Majot sa zemljom

Stravični bilans posle prolaska ciklona Šido kroz francusku prekomorsku teritoriju Majot mogao bi da se meri s više hiljada žrtava, uz ogromnu materijalnu štetu.

СТРАХУЈЕ СЕ ДА БИ МОГЛО ДА БУДЕ ХИЉАДЕ МРТВИХ: Шидо сравнио Мајот са земљом

Foto: Printskrin BFMTV

- Biće, izvesno, više stotina mrtvih. Možda ćemo se približiti brojci od hiljadu, čak više hiljada – poručio je prefekt Fransoa Gzavije Bjevil.

Ova tragedija na teritoriji koja se prostire na 376 kvadratnih kilometara i ima 320.000 stanovnika, na ostrvlju iz Komorskog arhipelaga u Mozambičkom kanalu u Indijskom okeanu, najverovatnije će biti jedna od najvećih nesreća u Francuskoj poslednjih decenija.  

Snažni vetar nosio je u subotu sve pred sobom. Kretao se brzinom od neverovatnih 250 kilometara na sat. Rušio je sklepane barake kao kule od karata. Dizao je krovove, rušio drveće, obarao ljude.

Čitavi kvartovi izbrisani su sa geografske karte. Hrpe pokućstva i izlomljenih ostataka zatrpali su ulice kojima su šetale životinje oslobođene rušenjem ograda. Sve to događalo se u statistički najsiromašnijem francuskom departmanu, u kome čak 77,3 odsto građana živi ispod granice siromaštva.

Zvanično, registrovano je samo 14 mrtvih. Ali, neprijatna iznenađenja tek čekaju spasioce, kada budu počeli da uklanjaju krš. Nestale su čitave porodice.

- Situacija je dramatična, stradali su još pod ruševinama. Porušene barake sada su opasnost za sve – poručio je Ambdilvahedu Sumaila, gradonačlenik glavnog grada Mamudžua.

Kako sve zaista izgleda, govore potresna svedočenja preživelih.

- Ništa nije izdržalo. Sve je uništeno. Ovo je apokalipsa. Haos. Oko nas su scene užasa. Imamo utisak da je pala atomska bomba – izjavio je preko francuskih medija jedan očajni žitelj ostrva.

Ovakvu oluju Majot ne pamti još od 1934. godine. Nesreću niko nije mogao da predvidi. Ciklon je došao iz pravca Madagaskara, ostrva koje je mimoišao za oko pedesetak kilometara, ne baš tako velikom snagom. I kada se mislilo da će oslabiti, najednom je dobio na jačini i svom silinom udario u Majot. Upućen je alarm, spasavao se ko je kako mogao. Ali ogroman broj kuća na ovom siromašnom ostrvu bio je sklepan bez bilo kakvih normi predviđenih za ovakve situacije.   

Iz Pariza je odmah uspostavljen vazdušni most za pružanje pomoći. Upućeni su tehničari da ponovo uspostave dotok pijaće vode i struje. Aerodromska zgrada i kontrolni toranj su takođe stradali, pista je oštećena, pa mogu da sleću samo ogromni vojni transporteri. Juče je na ostrvo došao i ministar unutrašnjih poslova Brino Retajo.

Sanitarna situacija je kritična. Ministarka zdravlja Ženevjev Darijesek je najavila podizanje poljskih bolnica za zbrinjavanje hiljada povređenih.  Na poziv se u roku od 24 sata dobrovoljno javilo 350 zdravstvenih radnika. Odabrano je stotinak, koliko je potrebno u prvom trenuku. Povređeni su juče, dva dana posle nesreće, još pristizali. Nezbrinuti su i redovni bolesnici. Od četiri centra za dijalizu, trenutno radi samo jedan.

Prisutan je i rizik od izbijanja epidemija, naročito od kolere, imajući u vidu da je u prvoj polovini godine ovde već registrovano 220 slučajeva. Od jula ih više nije bilo, ali sada se svi pribojavaju da se bolest ne vrati. Strepi se i od emidemija koje iz stajaćih voda prenose komarci, denga groznice, čikungunje i malarije.

Građanima cele Francuske upućen je poziv na donacije. Žitelji Majota se brinu i za bezbednost. Bilo je već i nekih pljački, od onoga što je ostalo. Predsednik Emanuel Makron predsedavao je sinoć u Parizu sastanku kriznog štaba, s ciljem da se što pre i efikasnije pomogne.

CIKLONE "HRANE" TOPLI OKEANI

Meteorološki stručnjaci ističu da bi cikloni ovakve snage mogli u bliskoj budućnosti da budu češći. Razlog je pregrevanje planete. Naglašava se da se ovako snažni vetrovi "hrane energijom" iz toplijih okeana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

RUSIJA SLAVI! Počelo ukidanje sankcija, Rusima stigla dozvola za Svetsko prvenstvo