OSAM DECENIJA ZA VELIKU OPOMENU: U Aušvicu obeležen jubilej od ulaska sovjetskih vojnika u zloglasni nacistički logor

Bez predstavnika ruskih oslobodilaca, što predstavlja nonsens u današnjim turbulentnim istorijskim vremenima, svet je u Aušvicu danas obeležio osamdeset godina od oslobađanja zloglasnog nacističkog logora u južnoj Poljskoj.

Foto: Privatna arhiva

Sećanje preživelih bilo je u prvom planu, jer ih, sledeći biološke zakone, neće još dugo biti. Naredni okrugli datum mogao bi da bude bez dragocenih živih svedočenja. Prisutnima su se svojim potresnim uspomenama obratila četiri preživela. Gosti su bili svi koji su još među živima, a preživeli su pakao Aušvica, njih pedeset, starosti između 90 i sto godina.

Među njima i Tova Fridman, koja je bila dete i imala tek šest godina kada je oslobođena.

- Samo je nekoliko nas dece preživelo – istakla je ova hrabra žena prenoseći više nego potresne momente svog detinjstva u logoru, naglašavajući kao i svi govornici ponovni porast antisemitizma u svetu.

Poruku je imao i Leon Vajntrab, rođen 1926. godine:

- Planeta nam je zrno prašine u svemiru i naročito je apsurdno da delimo stanovnike ove velike prašine na desetine grupa koje su neprijateljski raspoložene jedna prema drugoj.

Program je trajao dva sata, uz minut ćutanja, svedočenja, klasičnu muziku i molitve. Visoke političke zvanice se nisu obraćale, a na kraju su upalile sveće ispred vagona, simbola deportacije, tu gde je bilo zatočeno 1,3 miliona ljudi, od kojih je stradao 1,1 milion, od čega milion Jevreja, među kojima 20.000 iz Jugoslavije, ali i drugih nacionalnosti, uključujući Srbe.

Ceremoniji u ogromnom šatoru postavljenom između baraka nasred nekadašnje fabrike smrti prisustvovale su 54 međunarodne delegacije. Među zvanicama bili su francuski predsednik Emanuel Makron sa suprugom, nemački kancelar Olaf Šolc, britanski kralj Čarls Treći. Počast su odali suvereni, predsednici i šefovi vlada iz velikog broja zemalja. 

Srbiju je predstavljao šef diplomatije Marko Đurić, a na komemoraciji je bila i srpski član i predsedavajuća predsedništva BiH Željka Cvijanović.  

Ruski predsednik Putin, koji nije pozvan na svečanost, iz Rusije je odao počast sovjetskim vojnicima koji su oslobodili Aušvic.

- Uvek ćemo se sećati da je sovjetski vojnik slomio ovo strašno i totalno zlo i izvojevao pobedu čija će veličina ostati zauvek u svetskoj istoriji – preneli su zapadni mediji poruku koja stigla iz Kremlja.

Istovremeno, oglasio se i šef ukrajinske države Vladimir Zelenski, koji i sam ima jevrejsko poreklo.

- Sećanje na Holokaust postepeno slabi. Ne smemo dozvoliti zaborav. Misija svih je da učine sve što je moguće da spreče da zlo pobedi – kazao je Zelenski, u čemu na Zapadu vide "jasnu aluziju na Rusiju".

Ali, u francuskim medijima podsećaju i da Rusi govore o "denacifikaciji" Ukrajine, što, sve zajedno, stvara paradoks današnjice.

Analitičari ističu tri ogromna izostanka u Aušvicu, uz Putina, još i američkog predsednika Donalda Trampa koji nije dao zvanični razlog nedolaska, i izraelskog premijera Benjamina Netanijahua protiv koga je Međunarodni krivični sud podigao optužnicu za zločnin protiv rata i čovečečnosti i koji je mogao da dođe, jer mu je poljski premijer Donald Tusk garantovao da neće biti uhapšen, ali je ipak odlučio da Izrael na komemoraciji predstavlja ministar obrazovanja.  

- To znači da danas neće biti ruskih predstavnika u Aušvicu, iako su sovjetske trupe prve ušle u ovaj logor koji su napustili nacisti 1945. Svi ovi izostanci imaju veliku težinu – istakli su na francuskoj televiziji BFMTV ističući da su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku konstatacija neuspeha za prisutne lidere.

Rat u Ukrajini trebalo je da bude i tema razgovora između Makrona i Zelenskog posle ceremonije. Francuski predsednik je pre dolaska u Aušvic ujutro položio venac u Memorijalnom centru Holokausta u Parizu.

- Nećemo popustiti pred antisemitizmom u bilo kom obliku. Univerzalizam Francuske se hrani ovom borbom – upisao je Makron u Knjigu sećanja.

Od oktobra 2023. i intervencije izraelske vojske u Gazi, često se događa zamena uloge žrtava iz prošlosti i dželata današnjice. Osamdeset godina posle apokalipse Jevreja, pojavili su se i neki negacionistički tokovi koji nastoje da umanje broj žrtava.

Preporučujemo

Svet

0 0

TRAMP SE ODREKAO ORBANA PREKO NOĆI: Predsednik šokirao novinare potezom, snimak zapalio mreže (VIDEO)

13. 04. 2026. u 14:54

Svet

0 1

PUTIN SA PREDSEDNIKOM INDONEZIJE U KREMLjU: Trgovina i geopolitička situacija u svetu glavne teme (VIDEO)

13. 04. 2026. u 14:50

Svet

0 2

KAKO VEROVATI ČOVEKU KOJI JE IZDAO MAJKU SVOJE TROJE DECE? Skandal Petera Mađara i politička kontroverza u Mađarskoj

13. 04. 2026. u 14:49

Svet

0 0

OGLASIO SE NETANJAHU: Ovo je stav Izraela o pomorskoj blokadi Irana

13. 04. 2026. u 14:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije