EVROPA TRAŽI IDEALNOG PREGOVARAČA: Plenković može u ime EU pregovarati oko Ukrajine

Hrvatski premijer je bio i izvestitelj Evropskog parlamenta za Ukrajinu, a po mnogima bi bio i idealni pregovarač ako uopšte Evropa bude uključena u pregovore

FOTO TANJUG/ FOTO HINA/ Denis CERIĆ

Dok je zvanična Ljubljana nezadovoljna izborom zemalja koje je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao da raspravljaju oko Ukrajine, hrvatski premijer Andrej Plenković sve više izražava ambiciju da on bude predstavnik Evropske unije na mogućim pregovorima da se postigne mir. Hrvatska nije bila u krugu država čiji su se predstavnici okupili na hitnom sastanku u Parizu, ali je Plenković video vezom čestvovao u drugom krugu, kada je Slovenija opet bila izostavljena.

Veza Plenkovića sa Ukrajinom je još iz vremena kada je bio poslanik u Evropskom parlamentu zadužen za tu zemlju. Od tada hrvatski premijer čvrsto zastupa stav Kijeva, a unutar evropskih institucija se zalaže za stalnu pomoć Ukrajini. U odnosu na veličinu i snagu zemlje Hrvatska je od svih članica Evropske unije dala najveću pomoć u oružju Kijevu, a Plenković stalno ponavlja da „Ukrajina brani evropske vrednosti“. Nedavno je najavljen i dvanaesti paket vojne pomoći, a hrvatski premijer je komentarisao susret američke i ruske delegacije rečima da nije „bilo kakav mir rešenje, rešenje je onaj koji poštuje temeljna načela međunarodnog prava, a to su i teritorijalna celovitost i integritet Ukrajine“. U više navrata hrvatska vlada je poručila da Ukrajina može i dalje računati na snažnu podršku Hrvatske, dok je predsednik države Zoran Milanović bio mnogo više rezervisan i više puta izrazio skepsu oko hrvatskog angažmana oko Ukrajine. I u inauguracijskom govoru na početku drugog mandata Milanović je rekao da mala zemlja, kao Hrvatska ne sme da bude u prvim redovima kada se donose ključne odluke za koje nema utjecaja.

Drugi Trampov mandat u Beloj kući u Hrvatskoj nisu posebno komentarisali ni Plenković, ni Milanović, a različite su reakcije i u medijima. Dok jednodušno prikazuju Vladimira Putina kao „agresora“, Trump se sve češće u medijima prikazuje kao „novi Hitler“ kojeg treba zaustaviti. Plenkovićevi ministri izbegavaju da se izjašnjavaju, ali u hrvatskoj vladi nema dileme i čvrsto se sledi politika koja se kroji u Briselu. Milanović na drugoj strani poručuje da je Hrvatska članica EU i NATO-a, ali da ne treba imali iluzija da će joj bilo ko pomoći ako za to bude potreba. Plenković ekonomsku politiku zemlje oslanja na finansijsku pomoć iz Brisela, dok šef države stalno naglašava da dolazi vreme kada će fondovima iz EU doći kraj.

Andrej Plenković je i do sada pokazivao ambiciju za evropsku karijeru, ali od toga na kraju nije bilo ništa. Razloga je više, Hrvatska danas više nije „zvezda“ Evropske unije i primer u regionu za druge zemlje koje žele postati članice. Inflacija je rekordna unutar EU, niko nema toliko ministarskih i korupcijskih afera i građani Hrvatske postaju sve više evroskeptici. Predsednički izbori pokazali su da se promenio i stav prema Ukrajini i da danas sve više hrvatskih građana pokazuje skeptičnost prema politici EU, na tragu kritika koje stalno naglašava i Zoran Milanović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije