KAKO JE EVROPA ISPALA IZ IGRE: Stari kontinent na marginama procesa odlučivanja u svetu

Evropa je na putu da izađe iz istorije. Ova konstatacija nekadašnjeg francuskog premijera Žan-Pjera Rafarena iz desničarskog doba Žaka Širaka, u ova današnja smutna vremena i u epohi velikih svetskih pretumbacija sažima suštinu i opominjuće odzvanja kao glasna rezonanca iz zlokobno prazne zvučne kutije.

Foto: Tanjug/AP/Aurelien Morissard

I vrapcima na grani je jasno da EU kaska u političkom pozicioniranju u odnosu na Vašington, Moskvu ili Peking. Trude se birokrate u Briselu da uhvate voz, ali glomazni administrativni aparat, bockanje rogova u vreći među različitim članicama i višedecenijsko udobno oslanjanje na SAD u odbrambenoj strategiji NATO, učinili su da Stari kontinent bude skrajnut iz istorijskih odluka koje se donose čak i oko njenog tla, kao što je to trenutno slučaj s Ukrajinom.

Rafaren govori ono što bi svima trebalo da bude jasno, a to je da EU pod hitno mora da promeni strategiju i pokuša da učini da njene vrednosti trijumfuju. Podelama i neprilagođavanjem novim planetarnim prilikama, kaska se za svetom i otvaraju vrata za najrazličitije ekstreme. I, što je najvažnije, gubi se bitka za rešavanje sopstvene sudbine.

Ako u potpunosti ne promeni registar, Evropa rizikuje da ostavi druge da ispisuju njenu sopstvenu istoriju umesto nje. U poslednje vreme, od ponovnog ulaska Donalda Trampa u Belu kuću, svedočimo svojevrsnom preziru s druge obale Atlantika. Potpredsednik SAD Džejms Dejvis Vens je usred Evrope, na nedavnoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, Evropljanima bez rukavica podelio lekciju da niti imaju čime da se brane, niti to znaju.

Da bi urgirao za donekle prihvatljiviji položaj evropskih saveznika, francuski predsednik Emanuel Makron će sutra (ponedeljak) biti emisar u Vašingtonu.

- Poznajem Donalda Trampa, imali smo odgovornost tokom četiri godine, poštujem ga, i on mene – kazao je Makron u najavi puta.

Saopštio je javnosti i šta će mu reći. Igraće na kartu da "ne može da bude slab spram Putina, jer to nije njegov zaštitni znak".    

Dok guta gorke pilule američke emancipacije, ujedinjena Evropa pati od višestruke glavobolje. Pred njom je više ciljeva, koje je švajcarski "Blik" svrstao u pet katogeorija. Prva je da se nađe modus kako da se napreduje u dogovorima, iako nema saglasnosti među dvadesetsedmorkom. Ističe se da je to suštinski prioritet. Članice EU imaju pravo veta ili blokiranja, a podseća se da je do sada Rusiji uvedeno petnaest krugova sankcija, za koje se dugo protivila Mađarska, a kasnije i Slovačka.

Ali, eventualno slanje trupa nije ni približno isto što i embargo, pa bi pregovori lako mogli da završe u ćorsokaku, osim ako ne bude čvrstih garancija iz Vašingtona, Moskve i Kijeva da su plavi šlemovi sa žutim zvezdicama svima potpuno prihvatljivi. A Rusija ih je već odbila. I da nije tako, morali bi da imaju odgovarajuću vojnu snagu koju trenutno nemaju.

Drugi cilj je da se ujedinjeni Evropljani dodatno naoružaju, da bi nadoknadili povlačenje SAD. To će teško ići, zbog finansijskih ograničenja. Govori se o potrebnih petsto milijardi evra. Takođe, "Blik" ističe da se razmišlja o konfiskaciji 300 milijardi zaleđenih evra Ruske centralne banke u Evropi, kojima bi mogla da se finasira Ukrajina.

Namera vodećih članica EU potpomognutih Velikom Britanijom u trećem "šeširu" je i da se pronađu rešenja za tri goruća pitanja u paketu, a to su, uz Ukrajinu, Arktik i Baltik. Ocenjuje se da će Evropa morati značajno da se zaduži da bi dalje pomagala Kijevu. Takođe, trenutno joj po ovom pitanju nedostaje i strategija. Druga hitnost je da se pronađe odgovor za podršku Danskoj kojoj SAD preti da uzme Grenland. Treća – kako da se zaustave ruski tankeri koji, kako se ističe, zaobilaze sankcije baltičkim vodama.

Evropljani, u okviru četvrtog toma ciljeva, lome koplja i oko toga koji je najbolji način da se naoružaju, sada kada ih Vašington ostavlja na cedilu. Postavlja se i pitanje kompatibilnosti. Neke zemlje žele američko naoružanje da bi se odobrovoljio Tramp i ne bi izbugila podudarnost s NATO tehnologijom, druge zastupaju opciju "kupujmo domaće".

Konačno, kao peto, postavlja se i dilema saradnje s NATO, u trenutku kada američki predsednik ne želi slepo da se drži čuvenog člana 5 u slučaju eventualne potrebe da sve članice brane napadnutu. Iako je NATO i dalje stub zapadnoevropske odbrane, EU mora zbog svega da ima i svoj komandni princip.

- Ali, sve funkcionalne vojne strukture na evropskom nivou su one koje pripadaju NATO i kojima komanduje američki šef generalštaba general Kristofer Kavoli – zaključuje "Blik".

S tako teškim bagažom, Makron, a zatim i britanski premijer Kir Stramper, putuju predstojeće sedmice kod Trampa. Olakšavajuća im je okolnost to što će Evropa ipak morati da se pita, logikom geografske blizine, jer se Ukrajina graniči sa Poljskom, Rumunijom, Mađarskom i baltičkim zemljama, a ne sa Meksikom ili Gvatemalom. A to, ipak, život znači.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I NAORUŽANjE

Pragmatičari koji priželjkuju lansiranje Evrope u vrh svetske politike smatraju da Stari kontinent treba masovno da investira u veštačku inteligenciju, industrijsku autonomiju i naoružanje.

- Nalazimo se na prekretnici – upozorava francuski delegirani ministar za Evropu Banžamen Adad, koji je nedavno bio i gost u rezidenciji ambasadorke Srbije na prijemu za Sretenje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije