FRANCUSKI PREDSEDNIK PRIZNAO: Evropljani i Rusi mogu da zarate!

Evropske snage mogle bi da budu dovedene u situaciju da reaguju, u slučaju da ih Rusija napadne, poručio je francuski predsednik Emanuel Makron koji je u Parizu ugostio predstavnike "zemalja volontera" čiji bi vojnici mogli da garantuju mir u Ukrajini.

Foto: Tanjug

To je, praktično, najava da bi moglo da dođe i do direktnog konflikta između evropskih bezbednosnih trupa i ruske vojske.

- Ako dođe do nove opšte agresije na ukrajinsko tlo, ove vojne snage će suštinski biti napadnute. Imamo vojnike koji su tu, kada se angažuju i kada su razmešteni, da reaguju na odluke šefova vojske i da, ako se nađu u situaciji konflikta, odgovore – kazao je Makron koji je noć pre jučerašnjeg sastanka u Parizu kovao strategiju sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

Makron je naglasio da ne treba to pitanje posebno postavljati kada je reč o Ukrajini, u odnosu na bilo koji drugi vojni angažman.

- Nismo na frontu, nismo tu da bi se borili, već da bismo garantovali održivi mir. To je pacifistički pristup, a jedni koji bi mogli da pokrenu konfliktnu situaciju su Rusi, ako bi odlučili da ponovo pokrenu agresiju – istakao je stanar Jeliseja.

Makron je prethodno izneo četiri cilja jučerašnjeg sastanka. U prvi, koji predstavlja dalju podršku Ukrajini, uklapa se i slanje dodatne dve milijarde vojne pomoći francuske. Drugo poglavlje razgovora odnosilo se na održivi prekid vatre uz osiguranje posmatranja i poštovanja, a treće na budući oblik ukrajinske vojske.

- Prvi garant bezbedsnosti za Ukrajinu, kada mir bude potpisan, biće da ima kredibilni format vojske koji će omogućiti da odvrati svaku novu agresiju i pruži otpor na novi napad ruske vojske – kazao je Makron, istakavši da je reč o programu na duge staze, kao i da je ukrajinska vojska "danas de fakto najveća u Evropi i avangarda kolektivne bezbednosti".

Četvrti stub razgovora u Parizu bile su snage garancije, a Makron je objasnio da one neće biti na potezu razgraničenja, već na drugoj liniji "kao strateška rezerva da bi se pomoglo u odvraćanju bilo kakvog novog ruskog napada." Prema predloženoj evropskoj strategiji, prva "brana" bile bi mirovne snage koje bi garantovale poštovanje primirja. To bi, prema Makronovim rečima, moglo da se vrši ili satelitskim posmatranjem, ili da to radi OEBS kao što je to već bio zadužen od 2014. do 2022. godine s čime se ne slaže Zelenski, a mogao bi da bude i kontigent mirovnih trupa UN.

- Cilj ovih vojnih snaga nije ni da budu na liniji fronta, ni da se od prvog dana angažuju protiv ruskih snaga, već da budu snage koje odvraćaju Ruse da ponovo napadnu, a prva namera su logistička podrška i obuka na ukrajinskom tlu. Ali, šta će se dogoditi kao Rusija, kao što je to do sada uvek radila, ponovo preduzme neku operaciju, za tri ili pet godina? [ta ćemo uraditi da ne ponovimo greške od juče? 

Rusija se oštro protivi slanju evropskih trupa u kojima bi bile zemlje članice NATO. Ali, Makron insistira:

- Želim da budem veoma jasan. Rusija ne može da utiče na podršku koju pružamo i koju ćemo pružiti Ukrajini, niti može da diktira uslove trajnog mira.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije