NE TRAŽI DA SE PLATI, A SLUŠAĆE VAS SATIMA: LJudi širom sveta sve češće koriste veštačku inteligenciju kao psihoterapeuta

SAMO mi treba da razgovaram sa nekim. Osećam se kao da pričam u zoni bez ikakvog osuđivanja.

Foto Shutterstock

Mogu da plačem bez osećaja nelagode, za razliku kada to činim pred osobom koja sedi ispred mene. Deluje isto kao da razgovaram sa pravim ljudskim bićem, možda čak i bolje od toga. Bio je mnogo prijatniji i privlačniji nego što sam očekivala.

Ovo su samo neki od komentara korisnika sve popularnijeg ChatGPT, aplikacije napravljene putem veštačke inteligencije, kojoj se sve više ljudi obraća tražeći rešenje ili utehu dok se bori sa teškim životnim situacijama. Društvene mreže pune su iskustava ljudi koji tvrde da im je četbot bio poput terapeuta, pomogavši im da se izbore sa anksioznim ili depresivnim mislima, da se uhvate ukoštac sa promenama, prevaziđu raskid ili gubitak drage osobe itd.

Međutim, da li još jedan produkt nedovoljno ispitane veštačke inteligencije (AI), koja je u povoju i od koje postoji opravdan bojazan jer joj se granice ne mogu odrediti, može da zameni pravog, ljudskog psihoterapeuta? Korisnici VI ističu da postoje brojne prednosti. Među prvima se ističe brzina i dostupnost, potrebna je samo internet konekcija i kroz dva klika korisnik može da se upusti u beskonačne razgovore sa "robotom" koji mu na kraju neće "ispostaviti račun".

- Mogu da pričam iznova i iznova i da ne trošim ničije vreme - navodi Krista (32) sa Floride.

Melisa iz Ajove ističe da za razliku od tradicionalne terapije, koja uglavnom zahteva odlazak u ordinaciju kod psihoterapeuta, za šta mora da izdvoji više vremena, to kod četbota nije slučaj.

- VI mi dozvoljava da to uradim u slobodno vreme i iz udobnosti svog doma. Posebno mi se sviđa jer mogu da sačuvam transkripte razgovora, naročito kada se borim sa istim problemom. Mogu da se vratim i pročitam ponovo - ističe ona.

Stručnjaci, nasuprot, tvrde da obraćanje četbotu kao "ramenu za plakanje" nije najbolje rešenje, naročito jer nije reč o pravom terapeutu. Doktorka Marlin Vel, psihijatar i osnivač holističke psihoterapijske prakse u Njujorku, smatra da je jedan od rizika kod korišćenja opštih četbotova taj da oni možda nisu dizajnirani sa mentalnim zdravljem na umu.

- Četbotovi bi mogli da daju netačne podatke ili informacije koje korisnik želi da čuje umesto onoga što bi ljudski terapeut mogao da preporuči, imajući na umu mentalno zdravlje - napominje ona, preneo je američki Si-En-En.

Ističe da i dalje postoji zabrinutost zbog pristrasnosti koja postoji unutar VI, kao i činjenice da veštačka inteligencija može da nadoknadi stvari:

- Mislim da bi najkorisnije bilo imati ljudskog terapeuta.

Doktor Rasel Fulmer, predsednik Američkog savetovališta za VI, ističe da će se pojedine osobe pre otvoriti dok razgovaraju sa računarom, nego sa ljudskim bićem.

- Četbotovi bi mogli da budu pristupačniji određenim ljudima, koji nemaju novac ili osiguranje ili dovoljno slobodnog vremena. Međutim, korisnici moraju da razumeju šta četbot može, a šta ne. Robot nije sposoban za određene ljudske osobine, poput empatije - napominje on.

Fulmer preporučuje da se četbotovi koriste u saradnji sa pravim terapeutom, s tim da ga maloletnici ili osetljive kategorije ne konsultuju bez nadzora roditelja ili stručnjaka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije