TREZVENJACI DIKTIRAJU TEMPO: Proizvodnja i prodaja vina u Evropi na najnižim granama u poslednjih šest decenija

DANAŠNjE generacije piju manje od svojih roditelja.

Foto: Goran Čvorović

Ako je suditi po najnovijim istraživanjima, čine to ređe, ali kvalitetnije. Vino je jedan od merodavnih kriterijuma u tom domenu. Božanstveni nektar konzumira se u smanjenim količinama, čak i u zemlji ovog pića, Francuskoj.

Prema podacima Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV) sa stogodišnjom tradicijom istraživanja, konzumiranje vina u prošloj godini u svetu je opalo za 3,3 odsto. Iznosilo je 214,2 miliona hektolirtara, što je istorijski minimum još od daleke 1961. godine, kada se popilo 213,6. I to će, po svoj prilici, brzo biti dostignuto.

U Evropi, koja predstavlja blizu polovine svetske prodaje vina (48 odsto), potrošnja je smanjena za 2,8. A u Francuskoj, u kojoj je ovo piće jedan od nacionalnih simbola, istočeno je čak 3,6 odsto manje.

Davno je prošao period dalekih pedesetih, kada su čak i osnovci u pojedinim ruralnim krajevima u Francuskoj sa sobom na veliki odmor u termosu nosili dva decilitara vina, da se zagreju u hladnim zimskim danima. Ispijanje alkoholnih pića, kao i pušenje, postaje sve lošije viđeno u modernom svetu.

Foto: Goran Čvorović

Manjem konzumiranju doprinose i sve stroži zakoni u saobraćaju, povećana svest o čuvanju zdravlja, veći prosečni stepen obrazovanja, ali i cene. U SAD, gde se takođe manje pije, zbog smanjene ponude usled slabijih berbi, ali i inflacije, cene su porasle u proseku za trideset odsto u odnosu na pre pet godina. To je jedan od bitnih razloga što je potrošnja opala za čak 5,8 odsto, na 33,3 miliona hektolitara.

Degustiranje vina u svetu je u stalnom padu od 2018. godine. Od tada, smanjeno je za celih 12 odsto, a uspon nije usledio čak ni posle pandemije kovida. Ističe se da se danas pije uglavnom na zabavama, i to umerenije, a ne svakodnevno i redovno uz obroke. Za trpezom vino sve češće zameni boca vode, među populacijom koja želi da što duže ostavi utisak lepog i zdravog tela u društvu.

Današnje generacije su i probirljivije. Socijalno raslojavanje je sve veće, pa dok jedni kubure s novcem za preživljavanje, drugi ga sve više imaju na pretek, i u mogućnosti su da pažnju obrate na posebne i skupe berbe koje ispijaju umereno, o specijalnim prilikama, često vadeći boce iz sopstvenih brižljivo sortiranih podruma.

Među retkima koji su lani uspeli da povećaju konzumiranje vina, i to blago, nalaze se Španci i Portugalci. Imajući u vidu da potrošnja generalno opada, manje se i proizvodi. Prošle godine tako je u burad u svetu smešteno 225,8 miliona hetkolitara, blizu 5 odsto manje nego godinu pre. To takođe ruši rekorde stare šest decenija.

Foto Shutterstock

U svetu je prošle godine izvezeno blizu 100 miliona hektolitara vina, što je za pet odsto manje od proseka u poslednjih pet godina. Ali, to se delimično nadoknađuje poskupljenjima. Ukupna vrednost izvoza iznosila je 36 milijardi evra, s prosečnom cenom od 3,6 evra po litru vina.

Ukoliko predsednik SAD Donald Tramp bude istrajao u svom komercijalnom ratu s obećanjima da bi i do dvesta odsto mogao da oporezuje evropsko vino, navedena statistika će dodatno doživeti tektonske promene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije