CRKVA cara Uroša u Uroševcu, jedina je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećena ovom srednjovekovnom srpskom vladaru iz svetorodne loze Nemanjića. Od osveštanja 1933. do danas, uvek je delila sudbinu svog naroda, pamti ratove, progone, NATO agresiju i Martovski pogrom 2004. i skrnavljenje devet godina kasnije. I samovala je u potpuno albanskom okruženju do pre desetak godina, ali, opet, već više od devet decenija opstaje.
22. 11. 2024. u 12:13
Oliver
12.04.2023. 15:02
Bravo Borise! Odličan tekst!
Milosav
12.04.2023. 16:16
A Srbija je iskoristila novonastale prilike posle pustosenja Carigrada i dobila nezavisnost i krunu od istog tog Pape..
ZAvram
14.04.2023. 01:58
@Milosav! Лупеташ, за све паре! Није Србија искористила несрећу и разарање Константинопоља, већ су такве Историјске прилике биле. Хвала Редакцији на овом подсећању (за оне, који заборављају крволочну и пљачкашку нарав Запада). Дакле, вандали били, вандали и остали. Још увек крвожедно насрћу и на православље, и на ислам. Британија, рецимо, још увек одбија да Грчкој врати опљачкане артефакте, покрадене са оскрнављеног Акропоља! Цивилизацијска срамота! Није ни чудо што је у описано време међу Хеленима владала максима: " Боље турски трубан, него папска тијара.":
Ratko
15.04.2023. 12:17
Падом Константинопоља 1204.год. за Србе је коначно почело ослобађање од ромејске окупације. За нас Србе то није никакав црни дан, сетимо се да је само неколико деценија раније Св.Симеон ходао са конопцем око вратом тим истим градом а светиња га је засипала нечистоћама и погрдним узвицима.