ČERČIL NIJE ŽELEO "DAN D" VEĆ RAT SA RUSIMA: Na današnji otvoren drugi front u Evropi iako je London pokušavao to da spreči

NAJVEĆI ikada izveden vojni pomorsko-vazdušni desant, počeo je na današnji dan - "Dan D" - 6. juna 1944, na pet plaža Normandije.

vikipedija

Bio je to početni korak angloameričke invazije na Evropu radi otvaranja drugog fronta prema Nemačkoj, koju su još od 1942. Sovjeti zahtevali od Zapadnih saveznika. Oni su krenuli ka Normandiji tek kada je Hitlerova vojna sila trpela poraz za porazom na Istočnom frontu.

Danas je gotovo zaboravljeno da su o normandijskoj operaciji Zapadnih saveznika, pod šifrovnom imenom OVERLORD, presudnu odluku doneli - Sovjeti!

vikipedija

Naime, Zapadni saveznici su se od 1942. sporili gde treba započeti invaziju. Amerikanci, koji su davali najveći broj vojnika, ratne tehnike i goriva, želeli su da pređu Lamanš i krenu najkraćim putem ka Nemačkoj, da bi rasteretili Ruse, koji su podnoslili nepodnošljiv ratni napor. Britanski premijer Čerčil je, pak, insistirao da to bude u Grčkoj ili na jadranskoj obali na Balkanu, jer je to odgovaralo engleskim političkim interesima. Kada su, februaru 1943, Sovjeti slomili najbolje nemačke armije kod Staljingarada i prešli u prolećnu ofanzivu, Amerikanci su bili sigurni koga treba pitati gde i kada treba da se otvori drugi front.

vikipedija

- Bila je samo jedna osoba koja je mogla reći da li je OVERLORD i dalje bio od bitnog značaja. Udruženi načelnici štabova napustili su Kairo i otišli u Teheran. Staljin se odmah dao na posao. Pošto je ukratko prikazao rusku strategiju protiv nemačkih amrija, izjavio je da će se posle poraza Nemačke, Sovjetski savez pridružiti ratu protiv Japana. Zatim, odbacujući Italijanski front kao sasvim beznačajanu stvar, Staljin je izjavio da je očigledno da najpogodnija tačka za saveznički desant leži u severozapadnom uglu Francuske - s one strane Lamanša. Posle čitave dve godine diskusije, izbegavanja i zabune, OVERLORD je postao neopozivi poduhvat savezničke strategije u Evropskom ratu - zabeležio je američki general Omar Bredli, neposredni svedok istorijskih događaja koji su ostali u senci hladnoratovske propagande. Njegovi memoari "Uspomene jednog vojnika" neobično su iskreno i detaljno svedočanstvo o tome kako je bitka za Normandiju označila i formalni kraj američko-britanske jednakosti u komandovanju.

vikipedija

Amerikanci su posle ozbiljnih gubitaka u prvim danima po iskrcavanju shvatili da Montgomeri, po Čerčilovim uputstvima, svesno usporava ofanzivu i štedi svoje jedinice, gurajući Amerikance u sukob sa iskusnom nemačkom vojskom. Britansko "rešavanje" problema napredovanja bombardovanjem francuskih gradova do uništenja izazvalo je bes stanovništva prema oslobodiocima, što obzirni američki general Dvajt Ajzenhauer, komanadant svih savezničkih snaga u Evropi, nije želeo.

vikipedija

Iz političkih obzira Montgomerija je zadržao u svom štabu, ali je generala Bredlija imenovao za komandanta svih savezničkih kopnenih snaga. Kulminaciju američko-britanskog sukoba izazvala je loše isplanirana Montgomerijeva ofanziva koja je umesto obećanog "kraja rata do Božića" dovela neiskusne vojnike iz SAD, nepripremljene za zimski rat da vode borbe u snežnim Ardenima protiv SS-jedinica prekaljenih na Istočnom frontu.

vikipedija

Kada su najzad u martu saveznici uz velike žrtve izbili na Rajnu, pojavio se Čerčil sa zahtevom da odmah nastave ka Berlinu i da po svaku cenu stignu u njega pre Rusa.

Ajzenhaueru je tada prekipelo i odlučno je odbio uz reči da je njegov cilj slamanje nemačke vojne sile. Amerikancima je dosadila njegova strategija iscrpljivanja konkurenata, čak i među saveznicima, zbog koje je dugo i na sve načine opstruisao operaciju OVERLORD i otvaranje Zapadnog fronta, o čemu je Čerčil i sam ostavio svedočanstva u svojim memoarima.

Za razliku od američkog predsednika Ruzvelta, koji je iskreno želeo da pomogne Rusima svestan da se oni sami nose sa Hitlerom u Evropi, britanski premijer je želeo da se oni što više istroše u ratu s Nemačkom.

- Da se Čerčil pitao, on bi odmah posle kapitulacije Nemačke nastavio rat protiv Sovjeta. Koliko je to bio ozbiljan projekat najupečatljivije svedoči detaljan plan tog rata pod imenom "Nemoguće" koji su pre invazije na Normandiju razradili britanski štabovi, a danas je dostupan istraživačima. Amerikanci nisu želeli trku sa Rusima prema Berlinu, kao što nisu podlegli ni Čerčilovoj inicijativi da se iskrcaju na Balkan i nastave ka Beču da preseku put Rusima i pre kapitulacije Nemačke, što bi verovatno vodilo ka sukobu. Amerikanci su posle iskrcavanja u Normandiji brzo shvatili da su u kopnenom ratu nedorasli iskusnim nemačkim trupama koje su se fanatično borile - kaže istoričar dr Miloš Timotijević.

vikipedija

Zapadni saveznici su bili neprikosnoveno nadmoćni samo u vazduhu i napredovali su zahvaljujući neprestanom bombarodovanju industrije, skladišta goriva i puteva snabdevanja kojima su nemačka pojačanja sporo napredovala ili nisu ni stizala.

- Invazija na Normandiju je bila uspešna, ali se dalja operacija nije odvijala planiranom i željenom brzinom, naročito tokom zimskog rata na Ardenima posle koga su saveznici tek u martu stigli na Rajnu. Čak i tada, u pozadini su im ostali džepovi otpora Nemaca koji se nisu predali sve do kapitulacije. Amerikaci su znali kolike su žrtve u ratu podneli Sovjeti, 27 miliona ljudi, bez kojih ne bi bilo pobede nad Nemačkom i zato su im prepustili Istočnu Evropu i veći deo Balkana, koje nisu smatrali vrednim daljih američkih žrtava. Ni slika operacije u Normandiji, ni celog Drugog svetskog rata, nije jednostavna i crno-bela, već veoma komplikovana i iznijansirana - kaže dr Timotijević.

vikipedija

Politički razlozi presudili su da nauka ne dobije glavnu reč u stvaranju slike o najstrašnijem sukobu u istoriji čovečanstva. Hladnoratovska popularna istoriografija, filmovi, stripovi, sve do kompjuterskih igrica decenijama su na Zapadu stvarali mit da je iskrcavanje u Normandiji rešilo tok Drugog svetskog rata.

To jeste bila impresivna operacija u kojoj je učestvovala flota od oko 7000 brodova koje je podržavalo 11 hiljada borbenih i 2395 transportnih aviona, uz 867 jedrilica kojima su saveznički vojnici sleteli iza nemačkog Atlantskog zida načičkanog topovima i bunkerima. Ispred njega se, 6. juna 1944, pod nemačkom vatrom, kroz minirane prepreke u vodi sa desantnih čamaca iskrcalo 160.000 vojnika iz SAD, Velike Britanije i Kanade. Oko 24.000 padobranaca i vojnika iz jedrilica spuštenih iza leđa nemačke odbrane borilo se da ućutka vatru sa Atlantskog zida.

vikipedija

Ipak, istorijsku istinu ilustruju i druge brojke. Na "Dan D" 153 nemačke divizije na Istočnom frontu pokušavale su da zaustave napredovanje Crvene armije, a za odbranu od zapadnih saveznika, u celoj Francuskoj, Belgiji i Holandiji, ostavljeno je 59 divizija.

vikipedija

- Operacija Overlord bila je uspešna, ostvarila je svoje ciljeve sa prihvatljivim gubicima, ali nije odlučila tok rata. Kičmu nemačke vojne sile slomili su Sovjeti. Cilj Amerikanaca u operaciji OVERLORD bio je da osvoje zemlje Zapadnih saveznika i u tome su i uspeli. Prvo su se vojno, a zatim i ekonomski infiltrirali u njih Maršalovim planom za obnovu. Tako su SAD postale i ostale evropska sila. To je bio njihov cilj. Hladnoratovska retorika dovela je do toga da se na Zapadu potisne priča o odlučujućoj ulozi i žrtvama Crvene armije, mada se ni na Istoku nije znala cela istina. Sve do devedesetih i raspada SSSR u Rusiji su skrivane stvarne ogromne brojke žrtava - kaže istoričar dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.

PORAŽENA BRITANIJA

OD 1942. Velika Britanija je praktično "izgubila rat", odnosno postala je drugorazredna sila, a možda i manje od toga,kaže istoričar dr Miloš Timotijević:

- Amerikaci su jednostavno rekli da ako London želi želi da koristi ogromne resurse ljudi, naoružanja, energije SAD u ratu, onda mora da otvori tržište britanske imperije za američke proizvode i investicije. London se povinovao i 1942. usvojio "Zakon o zajmu i najmu" čime je Amerika postala vodeća zapadna sila i to je ostala do danas. Čerčil ipak nije odustajao i pokušavao je da progura engleske interese sve do kraja rata. Posle loših iskustava sa njegovim manipulacijama i nesposobnošću britanskog zapovednika Montgomerija na severnoafričkom ratištu i pri invaziji na Siciliju, Amerikanci se okreću direktnoj komunikaciji sa Sovjetima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije