KAMEN PO KAMEN, KUĆU PRENEO U BANJALUKU POSLE "OLUJE": "Ka'su doćerali zadnju turu, vidi fali oni ljepšije komada - ukro jopet lopov"

BASTASI, pravoslavno selo, selo u donjem Livanjskom polju, pomalo ni carsko ni spahijsko. Administrativno pripada Grahovu, a parohija mu je u Livnu. Ima struju vodu, asfaltni put, telefonske linije i satelitske signale. Kuće su „zdrave“, od čvrstih materijala, spratne i prizemne, imaju fasade i kupatila. Samo nema ljudi. Oterala ih je zloglasna „Oluje“, pa je selo gotovo pusto.

Foto: R. Šegrt/ Privatna arhiva

Najviše Bastašana sada živi u Banjaluci i Kikindi. Baš u gradu na Vrbasu napisana je dragocena knjiga o izvornom govoru Bastašana kojim su pričali oni koji su tamo živeli pre 28 godina.

- I ovo ću ti pričati pa ti slimaj slobodno - rekla je Bastašanka rođena 1923. godine.

Ona više nije sa ove strane sveta, kao ni mnogi koji su tamo živeli, ali je velika sreća pa je najučeniji i najobrazovaniji Bastašanin, dr Dragomir Kozomara, profesor Filološkog fakulteta u Banjaluci, napisao dragocenu knjigu "Fonetske osobine govora Bastasa" čiji su izdavači SANU i Institut za srpski jezik. Njena vrednost je višestruka, jer nije samo naučno svedočanstvo o jeziku, već donosi i iskrene priče Bastašana o nekadašnjem težačkom životu, običajima, navikama, gradnji kuća, prosidbi i kosidbi, porodičnoj osveti i stradanju, ali i zavodnici Đuliji, ženi za kojom su muškarci ludeli, pa se čak i ubijali zbog nje.

R.Šegrt/ Privatna arhiva

Bastasi su stradali dva puta: najpre u Drugom svetskom ratu, pa u "Oluji". Prvi put su izginuli mladići, pa su majke i sestre godinama u crnini kukale. Drugi put su stradale kuće, skoro sve su uništene, pa i one porodice Kozomara. Zaselak u kojem se nalaze sada je potpuno prazan, zarastao u korov. Ali profesor se potrudio da kamen sa porodičnog imanja živi na drugom mestu, kako ga Hrvati iz Livna ne bi pokrali. A bili su počeli da ga odnose nekoliko godina posle "Oluje". O tome je svedočio profesorov otac Veselin Veso Kozomara.

- Javi mi Milorad da gone kamen sa donje kuće. Prod'o Majstor pokojnok Uroša i svoj i naš kamen nekom iz Kablića (selo kod Livna, op. aut.). I zovne Drago Majstora, on mu da broj telefona i zovne on tok Hrvata i nema kut - prizna. Nudijo on da đoja otkupi kamen, da nam napravi vikendicu za kamen tamo... Kasnije kažu strpalo ga u zatvor, krao redom. Eto, pričaju da je i prije odležo - ubijo rođenu mater. I štaš ti od tog čojeka očekivati - pričao je Veso Kozomara u izbeglištvu u Banja Luci.

A da bi sačuvao bar nešto od teško stečene dedovine, na koju nije imao nameru da se vrati, profesor Dragomir Kozomara je odlučio da rukom klesani kamen prebaci u Banjaluku i od njega napravi novu kuću. Razdaljina od 200 kilometara nije bila velika prepreka. Unuk je znao da su u njihovu "donju", koja je bila na ponos porodice, njegovi preci, osim kamena, uzidali imetak, znoj i krv žuljevitih ruku. Želja da se na novoj adresi oseti toplina baš tog kamena koji je klesala ruka čestitih predaka, očigledno je bila velika.

- I jopet se čuje s onim lopovom, računao da neće više praviti petljanije i pogode da za pet hiljada prećera kamen u Banjaluku. Posle druge, treće ture, ode Drago u Bastase, bilo mu sumljivo, i uslika ono što je ostalo. Ka'su doćerali zadnju turu, vidi da ponovo fali oni ljepšije komada - ukro jopet lopov. Galamijo on na njega, ali neće pas da prizna. Ali doteklo kamena za kuću - pričao je otac.  

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Doktor Kozomara iskoristio je lično iskustvo da prenese kako su se u Bastasima nekada teško i dugo pravile kamene kuće, a o tome i o njihovom stradanju iskreno, hrabro i istinito, svedočio je njegov otac Veselin kojem je sin posvetio ovaj naučni rad.

- Bila je dužine četrn'est, a široka osam metara. Pokojni stari pravijo je trinaez godina. Okleši po jedan kamen i onda ajde za dugim poslom. Prije za one komade oko vrata trebalo je po c'jeli dan da se jedan kamen obradi. I dešavalo se da na kraju majstor udari zadnji put ček'ćem i pukne čitav kamen. Gorala dva put - u Drugom ratu i sat poslim ovok rata. A ovde muka naći ko će kuću ozidati. Ne zna niko to rad'ti, nema ovde ti majstora, još se radi u Dalmaciji i Hercegovini. Ovde nit ima kamena ni majstora. I nađe nekok Poljaka iz Prnjavora. Ne treba dušu griješiti dobro je ozido, ali, brate, ne zna klesati - jedinstveno je svedočanstvo Veselina Kozomara, kojem se u Banjaluci sve do smrti, svakog jutra, čim izađe iz svoje "slabe i male kuće koju su kup'li ot Petra" pogled zadovoljno odmarao na sinovljevoj kući od kamena iz Bastasa. Sijala je i ljubavlju oca i dede Sime Kozomare. 

Preporučujemo

Fudbal

13 120

BOLESNO! Hrvati i u sportu slave zločinačku akciju "Oluja"

06. 08. 2023. u 19:36

Politika

215 124

VUČIĆ O ZLOČINU NA PETROVAČKOJ CESTI: Decu su pobili, nije bilo greške namerno su ih gađali (FOTO/VIDEO)

04. 08. 2023. u 19:48

Reportaže

0 9

SRUŠEN U "OLUJI", OBNAVLjA SE UZ POMOĆ VLADE SRBIJE: Dom kulture u Bosankom Grahovu otvorio vrata prvi put od 1995. godine (FOTO)

31. 07. 2023. u 19:53

Društvo

0 16

"MAMA, DOŠLA NAM JE DENA!" Dirljiva priča o keruši koja je posle "Oluje" prešla 500 kilometara i pronašla svoju porodicu

14. 06. 2023. u 15:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije