GROBOVI SRPSKE DECE, UBIJENE u NDH, BEZ IMENA: "Novosti" na zagrebačkom Mirogoju

PARCELA 142 na zagrebačkom Mirogoju strašno i turobno mesto gde počivaju kosti mališana, žrtava stravičnog terora ustaškog režima iz vremena NDH. Ti grobovi i dan-danas su bez imena i prezimena. Srpsku nejač ustaše su odvele u smrt, a da dečica nisu zapravo ni živela. Mesto je ovo sećanja na strahote koje su se događale, od Kozare do Jasenovca, kada su zločinci redom uzimali majkama i očevima decu i odvodili ih pravo u smrt.

ГРОБОВИ СРПСКЕ  ДЕЦЕ, УБИЈЕНЕ у НДХ, БЕЗ ИМЕНА: Новости на загребачком Мирогоју

Foto Arhiv Vojvodine

Na Mirogoju, s vremena na vreme, tek poneko ostavi dečju igračku, a na tabli u kamenu piše "ovde je sahranjeno nekoliko stotina dece sa Kozare". Ne samo da se ne znaju imena, ne zna se ni broj ubijenih i ovde pokopanih. Ne zna se čak ni mesto gde su deca skončala, gde su ubijena, gde su izdahnula. Neki mališani stradali su u dečjem logoru u Sisku, neki u zagrebačkim bolnicama, neki u zloglasnom Jasenovcu. Mnoge je pokosila glad, tifus, maltretiranje..., a za ustaše su bili samo broj, otkrivaju dosupni dokumenti:

- U bolnicama je umrlo gotovo 800 dece, a tu su bila dovođena iz Siska i Jasenovca. U strašnom stanju. Čak stotinak njih je u kratkom vremenskom periodu došlo iz Jasenovca, ali su prethodno oteta roditeljima i na kraju su u strašnim mukama umrla.

Foto J. Kerbler

Hladna poruka na kamenu na Mirogoju "da tu počiva nekoliko stotina dece", najbolje pokazuje odnos prema stradanju najmlađih u zverskim uslovima NDH. Još je gore što se i danas negiraju strahote, pa i ovi zločini počinjeni nad nedužnim malim bićima.

Zvanični podaci sa kojima se barata u Hrvatskoj kažu da je u Jasenovcu umrlo 20.000 dece. Mnogi istoričari tvrde da je ta brojka znatno veća. Ukazujući da je licitirati sa životima dece besmisleno, navodi se i da su mnoga deca pokopana na području Jasenovca, ali da su posmrtni ostaci velikog broja njih i na Mirogoju:

- Svaka dečja žrtva je strašna, svaka dečja sudbina bolno je svedočanstvo o najokrutnijem režimu i ustaškim zločincima.

Foto J. Kerbler

Među ovdašnjim istoričarima koji su istraživali sudbinu dece iz Jasenovca, kao i sudbinu kozaračke dece je i Nataša Mataušić. Na nekim snimcima koji su ostali u tužnoj kartoteci, kako navodi, jesu deca u užasnom stanju. Jasenovački logoraši koji su preživeli pakao logora kasnije su na nekim od tih snimaka prepoznali decu koja su bila u Jasenovcu.

Foto Arhiv Vojvodine

 

Danas su ostala sećanja tek ponekog preživelog, koji su kao deca svedočili užasima Jasenovcu. Jedva da su se sećali majki koje su platile životom pokušaj da spasu svoju decu. Jedno od tih svedočanstva je i ono Radeta Banovića:

"Pamtim samo slike koje mi prolaze kroz sećanja i majku, koja me je zahvaljući hrabrosti spasla od zlih ljudi, od sigurne smrti. Tada sam imao deset, jedanaest godina, sićušan i malen sam bio i izgledalo je kao da imam tri godine manje. To me je, na kraju, i održalo u životu. Dane provedene u Jasenovcu pamtim ceo život, te dane pune strave, užasa."

Foto Arhiv Vojvodine

Istorijski podaci govore da je otimanje srpske dece počelo u Staroj Gradišci i da su ustaški krvnici Vjekoslav Maks Luburić, Ljubo Miloš i Ivica Matković mirno posmatrali kako majke plaču i zapomažu, uz zversko batinjanje ustaša:

- Damjani Zvečevac uzet je sin Mihajlo, star osamnaest meseci kojeg više nikad nije videla. Stevo Lončar grozničavo je želeo da ostane uz majku Bosiljku, a deca su vikala, "majko, ne daj me". Ustaše su slagale otetu decu kao vekne hleba, deca su ležala na podu, a neka su već bila mrtva. Bio je to početak drame koja će se ponavljati u Jasenovcu i ostalim stratištima i stradanja Srba, Jevreja i svih drugih koje su ustaše dovodile u logor - zabeleženo je, pored ostalog u knjizi "Deca u logorima smrti".

Vaspitavali "u ustaškom duhu"

DECI, koja su pukom srećom preživela, ustaški zločinci stavljali su cedulje oko glave sa najosnovnijim podacima. Ustaše su majke srpskih mališana optuživali "da su nemajke i da njihova deca moraju da budu odgojena u ustaškom duhu".

Strašne su reči i Jelke Lukić - Bjegović, koja je svedočila da su deci "ispadala creva i da mnoga nisu mogla ni da stoje od iscrpljenosti". Nažalost, za većinu umorene dece, sudbina se ne zna. Zna se da su skončala u najstrašnijim mukama, zna se da su deca masovno umirala, zna se i da je Diana Budisavljević nastojala da spase što više mališana... Neka deca su tako izbavljena iz ustaških kandži i logora, ali za ogroman broj to nije bio i put u slobodu, već u smrt.

A ko je sve na Mirogoju od tih mališana pokopan, ostaće, čini se - večna tajna.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (12)

POSLEDNJA ŽELJA BEKIMA FEHMIUA: Samo najuža porodica je znala za nju - prekršili su zakon da bi je ispunili