Reportaže

"VRANJSKA SVITA" JE SVE, SAMO NE FOLKLOR: Bojan Ristić ruši brojne neistine o srpskom folkloru koje prate izvorne srpske narodne igre

Ј. СТОЈКОВИЋ

01. 04. 2024. u 17:45

STALNO istraživanje, učenje i otkrivanje za Vranjanca Bojana Ristića, umetničkog rukovodioca Kulturno-umetničkog društva "Predvodnica" predstavlja veliki izazov.

ВРАЊСКА СВИТА ЈЕ СВЕ, САМО НЕ ФОЛКЛОР: Бојан Ристић руши бројне неистине о српском фолклору које прате изворне српске народне игре

Detalj sa jedne od prethodnih manifestacija / Foto D. Ristić

Srbiji i inostranstvu drži seminare i predavanja na kojima ruši brojne mitove i neistine koje prate izvorni srpski folklor. Kaže u šali da ne propusta priliku da objasni da je koreografija za čuvenu "Vranjsku svitu" najmanje "vranjska" i da tom konstatacijom obično šokira ljude koji su poznavaoci folklora.

- U suštini, radim dve stvari istovremeno. Učim ljude i predstavljam im pravu vranjsku tradiciju i opovrgavam sve nebuloze koje su napravili neki ljudi iz ko zna kog razloga, kada smo imali samo dva kanala na televiziji i tako je sve uzimano zdravo za gotovo - započinje Ristić.

Foto: J.S.

 

Na radionicama za koje vlada veliko interesovanje Ristić uči ljude vranjskim igrama, objašnjava mentalitet, zašto su i kako igrali konkretne koreografije, u kojim okolnostima su živeli i kako je zapravo nastajao taj prepoznatljivi vranjski stil igranja.

Nema čoveka koji ne pomisli na Vranje kada na nastupu folklora čuje prepoznatljiv melos i vidi devojke obučene u šalvare kako igraju čuvenu "Vranjsku svitu", a onda im se pridruže momci u belim košuljama sa povezima na glavi.

- Osamdesetih godina tu koreografiju je za potrebe baletskog ansambla osmislio baletski igrač Branko Marković iz Beograda, koji je u "Vranjskoj sviti" prikazao tursku kafanu iz 19. veka. Bio je to profesionalni eksperiment, kada se u baletskim igrama ubacivao element folklora. Za potrebe umetničkog prikaza, više nego uspeo eksperiment - kaže Ristić.

Prema njegovim rečima, problem nastaje kada folklorni neznalci uzimaju ovu koreografiju zdravo za gotovo predstavljajući njome jedan grad, njegovu kulturu i tradicuju.

- Na više načina je dokazivo da to nije tako. Gradska nošnja nikada nije podrazumevala da muškarci nosi poveze, a opanci uopšte nisu deo tradicije ovog kraja, tačnije, nosili su se samo na selu i nigde se ne pominju kao deo vranjske gradske nošnje - objašnjava Ristić.

Foto: Privatna arhiva

 

Na kraju on ističe da ničim ne želi da ospori umetnički kvalitet "Vranjske svite", ali stvari treba nazvati pravim imenom jer ona je sve samo ne folklor i zbog toga nije joj mesto u folklornom repertoaru.

Foto: J.S.

 

Iako, može delovati da se bori sa vetrenjačama, Bojan kaže da veliki broj njegovih kolega podržava ovu svejvrsnu misiju i želju za očuvanjem nacionalnog interesa.

Specifičnosti kraja

- FOLKLORNIH profitera ima svuda. Istina nije nešto što se izmišlja, jer istina je u istoriji svakog naroda. Krajevi Srbije imaju svoje specifičnosti i njima se treba baviti, negovati i čuvati identitet svakog kraja - smatra Ristić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 6

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

GRADITELJI U MANASTIRU RUJAN: Dobrotvorima na zdravlje, spasenje i blagoslov Božiji (FOTO)
Reportaže

0 1

GRADITELJI U MANASTIRU RUJAN: Dobrotvorima na zdravlje, spasenje i blagoslov Božiji (FOTO)

Manastir Rujan nadomak Užica, u kome je radila je prva štamparija u srednjovekovnoj Srbiji, ima poseban značaj za srpsku kulturu i istoriju: na ovom mestu je „Hristu rab monah Teodosije“ 1537. godine završio štampanje čuvenog „Rujanskog Četvorojevanđelja“. Danas, skoro pet vekova kasnije, starešina manastira otac Teodosije, kazuje nam da je Crkva svetog velikomučenika Georgija postala tesna za sav verni narod i da su sa blagoslovom arhiepiskopa i mitropolita žičkog gospodina Justina počeli radovi na proširenju manastirskog hrama.

01. 07. 2025. u 17:23

KAD OČI NE VIDE, SRCE PREPOZNAJE: Slepe i slabovide žene u Srbiji svakodnevno se suočavaju sa izazovima, a ipak rade, završavaju fakultete..
Reportaže

0 0

KAD OČI NE VIDE, SRCE PREPOZNAJE: Slepe i slabovide žene u Srbiji svakodnevno se suočavaju sa izazovima, a ipak rade, završavaju fakultete..

U PROSTORIJI Saveza slepih Srbije nekoliko žena sedi oko stola. Ne videnas dok ulazimo, ali znaju da smo tu. Čuju naše korake, glasove, osećajunaše pokrete. U tom svetu bez svetla, njihova čula su izoštrena. Kad očine vide srce prepoznaje. One su žene koje ne vide, ili vide tek delićonoga što je u njihovoj blizini.

01. 07. 2025. u 07:00

Politika
Tenis
Fudbal
ŠEŠELJ OTKRIO ZA TV NOVOSTI: Englezi poslali specijalnu jedinicu po mene i Stanišića

ŠEŠELj OTKRIO ZA TV NOVOSTI: Englezi poslali specijalnu jedinicu po mene i Stanišića