Reportaže

ZAMISLITE DA DECENIJAMA ŽIVITE OVAKO: Do lekara ili prodavnice - sajlom, preko nabujale Tare (FOTO/VIDEO)

V. KADIĆ

07. 04. 2024. u 19:46

PORODICE Roćen i Pavlović iz Lever Tare, zaseoka sela Orašac na severu Crne Gore, decenijama uzalud pozivaju u pomoć nadležne u državi da im pomognu da žive život dostojan čoveka.

ЗАМИСЛИТЕ ДА ДЕЦЕНИЈАМА ЖИВИТЕ ОВАКО: До лекара или продавнице - сајлом, преко набујале Таре (ФОТО/ВИДЕО)

Foto: Privatna arhiva

Njihove kuće i imanja smešteni su u prelepom planinskom kraju između opština Pljevlja i Žabljak, do kojih dolaze na nesvakidašnji način - vezanom sajlom ispod koje tutnje brzaci plahovite reke Tare. Brojni rafteri koji ovuda leti prolaze puni adrenalina ne znajući o čemu se radi pozdravljaju ljude koji vise iznad njihovih glava radosnim povicima ili mahanjem ruku. A oni su u golemoj muci i nevolji koje niko ne čuje.

- Bez struje nam je život nezamisliv, ali i mosta koji je srušen pre trideset pet godina. Od tada do danas naša veza sa svetom je čelična sajla koju smo vezali za dva stabla sa obe strane reke u dužini od oko sedamdeset metara. Pogledajte ove moje žuljevite ruke koje su zapravo ruke spasa, jer da mi njih nije sveta ne bih gledao. Sednem u korpu i onda ručno vučem sajlu. Nije lako, ali se mora. Kad dođem na drugu stranu obale, čeka me put i autobus za Pljevlja gde nabavim osnovne životne potrepštine. I opet nazad - i tako gazim sedmu deceniju života uzalud čekajući bolji život koji nam političari uoči svih izbora gromoglasno najavljuju - priča za "Novosti" Dragan Roćen, penzionisani rudar, nekada zaposln u Rudniku uglja Pljevlja.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Nije lako sedamdeset metara vući sajlu gotovo svakog dana viseći u korpi zakačenoj o žici, često rizikujući sopstveni život. Draganu je kao srčanom bolesniku potrebno mnogo snage da pređe ovu deonicu.

- Posebno je rizično kada vetar duva ili kad udare kiše, a morate preko Tare po lekove u Pljevlja ili Žabljak. Koga briga za naše nedaće. Godinama pišemo zahteve Elektroprivredi, CEDIS-u, ministarstvima, lokalnim samoupravama i niko da se lati da reši našu muku. Ovaj teren je pristupačan i potrebno je postaviti svega 15 stubova za struju da nam sijalice konačno zasvetle, da možemo uključiti televizor, da konačno petrolejke odu u prošlost. Kad bi stigla struja i bio napravljen most, oživeo bi ceo kraj, po mnogima turistički dragulj. Ali, stvarnost je sumorna. Zato se bedno osećamo, jer ovde je više zaštićen medved nego čovek. Ne daj Bože da mi pozli, ovde bih umro, jer bolnica je daleko - jada se naš sagovornik.

Unuci se raduju

SAJLA je jedina razonoda za Draganove unuke, koji leti navrate u Lever Taru.

- Njima je korpa prava atrakcija i vozili bi se po ceo dan, kaže Dragan Roćen.

Nije žičani most pre tri i po decenije odnela Tara, nego čovek.

- Trebalo je da se na njemu zamene trošne daske, ali oni koji su o tome odlučivali doneše najgore rešenje. Lakše im je bilo da most uklone! Kasnije su uradili podloge za novi most koji nikada nije izgrađen. Bruka! Ostavili su nam muku, a za propali projekat niko nikada nije odgovarao - dodaje Roćen.

Ove dve porodice na svom imanju provode godišnje osam do devet meseci. Kada padnu snegovi, ovaj kraj utone u zimski san. Sa njim privremeno nestanu problemi, jer se Roćeni i Pavlovići poput migranata sele do drugih centara. I sa prvim prolećnim danima opet nazad, i novo držanje za sajlu, strah od prevrtanja i nove brige.

BONUS VIDEO - Pećina u Mošorinu, u kojoj već deceniju živi porodica Čuturilov

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SINER I ALKARAZ SLAVE: Prvo čuli da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!

SINER I ALKARAZ SLAVE: Prvo čuli da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!