ILIRI SE STOPILI SA SRBIMA I SLOVENIMA: Albanci su na Balkan došli mnogo kasnije

PREIMENOVANjA srpskog etnosa bilo je više: jedna su stara, reklo bi se prirodna, dok su druga nova, iz projekata duboke države tj. internacionalne mafije kao kovača lažnih nacija. Ali, srpski jezik i srpski narod neraščlanjivo su jedinstvo identiteta. Ovo, govoreći o preimenovanju naroda, za "Novosti" kaže dr Radmilo N. Marojević, profesor Katedre za slavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Foto: Vikipedija

Ovakav stav, kako kaže, proistekao je iz višedecenijskih istraživanja koje je radio i nastavlja:

- Našavši utočište u srednjem Podunavlju među Slovenima, protoSrbi su svom indoiranskom imenu Srbi dodali odredbu Sloveno. Seleći se na sever oslovenjeni Srbi u nekim slučajevima koriste staro i uže ime (lužički Srbi), u drugim novo ime šireg značenja (novgorodski Sloveni). S druge strane, iz zapadne, perspektive romansko-germanske civilizacije po definiciji Nikolaja Trubeckog, na SlovenoSrbe se prenosi etničko ime Iliri, ime žitelja antičkog Ilirika koji su se stopili sa Slovenima (tačnije: utopili se u Slovene)". Mogli bismo reći: utopili su se u Srbe, ali su SlovenoSrbi bili tada samo deo još jedinstvenog, ali dijalekatski razuđenog slovenskog jezika/naroda - kaže prof. Marojević.

Foto: V. Kadić

Naš sagovornik podseća da je prapostojbina svih Slovena bilo srednje Podunavlje, na Dunavu i njegovim pritokama, od srpske Velike Morave do češke Morave, kako je lingvističkom analizom potvrdio Oleg Trubačov, koji dodaje: a najverovatnije i prapostojbina Indoevropljana.

- Odatle su se Sloveni nesmetano širili na jug (na njihovu teritoriju doselili su se Grci iz Male Azije), kretali su se na sever i severoistok, gde dolaze u kontakt s narodima indoiranske grupe indoevropskih naroda, od kojih su pozajmili i imenicu Bog, i u značenju "božanstvo" i u značenju "bogatstvo". ProtoSrbi su uneli u novu slovensku zajednicu ne samo imenicu Bog, nego su doneli i svoj specifični, i unikalni, panteon u kome su bili i plemenski bogovi. S primanjem hrišćanstva, a hrišćanstvo su protoSrbi usvojili vrlo rano, kad i dalji i bliži susedi (Jermeni i Gruzini), ti drevni Srbi dan poklonjenja svome plemenskom bogu poistovetili su s najbližim hrišćanskim svecem (a to i jeste slava kao etnička karakteristika Srba koju ne znaju drugi slovenski narodi, a ni druge poznate etničke zajednice). I neke druge elemente kulturne tradicije, kao što je nalaganje badnjaka, ti drevni Srbi saobrazili su hrišćanstvu - ističe Marojević.

Dodaje i da su protoSrbi imali, a imaju ga i savremeni Srbi u tradiciji, unikalni etički kodeks poznat u nauci kao "stid Asanaginice":

- Asan-agina ljubovca po tom kodeksu, dakle od stida, ne može da poseti ranjenog muža (ali to Asan-aga, koji nije bio etnički Srbin, nije razumeo). Žena ne može da žali muža pa ni da mu na grob ide (u Ljubišinoj pripovesti "Gorde ili Kako Crnogorka ljubi" snaha moli svekra da joj sina ne sahranjuje na istom mestu gde i muža kako bi sinovlji grob mogla obilaziti). Žena ne zove muža po imenu niti mu se obraća (kaže za njega On, a muž za nju Ona). Praded Milorada Simića mora da skače kroz prozor da ga otac ne bi zatekao s ženom u sobi gde su se nešto dogovarali. Dok su te etičke koncepte čuvali, Srbi nisu znali za Edipov i Elektrin kompleks, pa ni za incest.

Na pitanje gde je bilo matično stanište protoSrba, ko su im bili prvi susedi, profesor odgovara da su im severoistočni susedi kao srodni narod bili Jasi.

Foto: B. Subašić

- Pre četiri decenije, u moskovskom naučnom časopisu "Timologi" za 1981, korigovao sam ruske istoričare jezika, koji su smatrali da je oblik Jasinja u staroruskim letopisima patronim, ime po ocu u značenju "Jasijeva kći", dokazavši da je to ženski etnonim, ime pripadnice naroda Jasi, stanovnika drevne Alanije, savremenih Osetina. Severna Osetija je u sastavu Ruske Federacije, dok je Južna Osetija bila administrativno u Gruziji, sve dok je Rusi nisu oslobodili od pokušaja genocida. U Osetiji je boravio Zoran Kostić, pesnik, danas vodeći znalac i prevodilac ruske poezije. On svedoči da su potpuno istovetni pogrebni, udadbeno-ženidbeni i drugi običaji Osetina i Srba u Crnoj Gori i Hercegovini - naglašava Marojević.

On ukazuje da su jugozapadni susedi protoSrba kao srodni narod bili današnji Lazi.

- O njima nam znalački saopštava u svojim reportažama Boris Subašić iz "Večernjih novosti". Treba reći da su dalji susedi Jasa, Srba i Laza, tj. ove grane indoiranskih naroda, bili samo Jermeni kao indoevropski narod. Na tu teritoriju su rano došli Gruzini, koji su se uklinili među te narode, a mnogo kasnije Turci. Tamo su živeli i preci današnjih Albanaca, u kavkaskoj Albaniji, sve dok nisu dovedeni na Siciliju, gde su, po definiciji Trubeckog, bili napola romanizovani, zatim su preseljeni na Balkan, u malu enklavu Arbana, jugoistočno od Prokletija, koju su Srbi metatezom likvida preokrenuli u Rabana, pa je pod tim imenom i sačuvana kao makrotoponim, i kao nova naseobina toga indoevropskog naroda. Sva susedna mesta bila su srpska odnosno slovenska, arbanizovana su nasiljem i metodom čopora. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije