Reportaže

RADI DA POMAŽU ZEMLJACIMA U LIVNU I GRAHOVU: Jubilarno 15. druženje Krajišnika kod Novog Sada (FOTO)

Rada Šegrt

27. 11. 2024. u 22:15

Lepših krajeva možda ima, ali dražih nigde. Ovim rečima Meše Selimovića opisuju Livnjani i Grahovljani koji žive u Srbiji razloge svog okupljanja jednom godišnje u Bačkom Jarku kod Novog Sada.

РАДИ ДА ПОМАЖУ ЗЕМЉАЦИМА У ЛИВНУ И ГРАХОВУ: Јубиларно 15. дружење Крајишника код Новог Сада (ФОТО)

Tako već 15 godina uzastopno, oživljavaju sećanje na svoj zavičaj u selima ispod Dinare, Šatora i Staretine, koja su oni, njihovi roditelji i dedovi morali prinudno da napuste kad je donjim Livanjskim i Grahovskim poljem granatama zloglasno zahučala „Oluja“ hrvatske vojske. Sećanja su im bolna, ali ne žele da zaborave kraj u kojem su rođeni, odakle su potekli, gde su jutra najsvežija, nebo najplavlje, gde je najhladnije kad puše bure, a leto miriše na smilje i pokošeno seno.

Prvi put na ovo veče došao je Vukosav Vuk Konjikušić, koji je iz Bojmunata kod Livna otišao kao dečak od 11 godina. Da bi se sada sreo s rođacima i prijateljima iz detinjstva, od Kraljeva gde živi, putovao je skoro 250 kilometara.

- Veče je bilo emotivno putovanje, susret sa rodbinom i prijateljima iz mladosti, sa mnogo razgovora i smeha. Ali i prilika da razmislim o tome šta se promenilo u mom rodnom kraju, kako se oblikuju sećanja i kako se stvaraju novi svetovi u mestima gde sada žive Livnjaci i Grahovljani. I danas osećam duboku poveznaost sa rodnim krajem, iako više nije isti kao pre. Livanjsko polje i ljudi koji su ostali tamo su deo mog identiteta. Obilazak rodnog kraja je prepun nostalgije, miris zemlje, zvuci, pejzaži, sve me podseća na detinjstvo i bezbrižno vreme – prenosi Konjikušić.

Među zemljake je sa dalekog puta, iz Grahova, stigla i nedavno izabrana načelnica opštine Smiljka Radlović. Oni koji su joj dali poverenje mnogo joj veruju, jer je jedina na ovoj funkciji koja tamo i živi s porodicom. Nije donela mnogo lepih vesti, ali je pozvala zemljake na saradnju.

- Nažalost, Bosansko Grahovo je jedna od najsiromašnijih opština u onim krajevima. Zato pozivam sve one koji svojim idejama, znanjem, strukom ili finansijama mogu da pomognu, da se udruže sa nama koji tamo živimo, da oživimo naš grad i da stvorimo povoljnije uslove za život – apelovala je načelnica i objasnila – Kandidovala sam se za ovu funkciju baš zbog lošeg stanja. Mi koji smo tamo shvatili smo da više ne treba da se delimo i svađamo, već da se ujedinimo i odredimo zajednički pravac kojim treba da idemo kako bi svima bilo bolje.

POGLEDAJ GALERIJU

U Udruženju Livnjana i Grahovljana, koje organizuje ovo druženje, ponosni su što nikada za 15 godina nije bilo ružne scene na ovom svojevrsnom krajiškom prelu uz priču, pesmu, kolo i gusle. Livnjani i Grahovljani okupljaju se pod sloganom „Čuvajmo zavičaj od zaborava“, po uzoru na igranke, prela i zborove u Ivetića gaju, Crnom Lugu, Vrbici, Peuljima, Grahovu, Gubinu, Borovači i drugim mestima gde su išli ljihovi očevi i drugi preci. Nimalo nije slučajno što se sastaju u Vojvodini, jer su ovde Krajišnici masovno dolazili posle svih ratova, Prvog, pa Drugog i na kraju posle „Oluje“. Plodna ravnica pružila je sve uslove da se ovde stvori novi dom, ali ni stari ne zaboravi. Zato je podršku svojim građanima, komšijama i prijateljima i ovaj put dao Mladen Zec, predsednik opštine Temerin, a blagoslov mesni sveštenici. Poziv zemljacima da se okupe i dogodine uputio je predsednika Upravnog odbora Zavičajnog udruženja Livnjana i Grahovljana mladi Aleksandar Jojić, grahovskog porodičnog porekla.

ZAHVALNOST „NOVOSTIMA“

Uz zahvalnost na podršci opštini Temerin, Mesnoj zajednici Sirig i brojnim sponzorima Zavičajno udruženje Livnjana i Grahovljana zahvalno je i medijima koji ih prate, a među njima su, svakako, i „Večernje novosti”, koje donose izveštaje i reportaže iz njihovog kraja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

MUKE ZA PUTINA ZBOG SU-57: Bolje bi mu bilo da se ne petlja sa Zapadom izvan Ukrajine

Svet

0 17

MUKE ZA PUTINA ZBOG SU-57: "Bolje bi mu bilo da se ne petlja sa Zapadom izvan Ukrajine"

NAKON gotovo tri godine rata u Ukrajini, eskalacija inostranih sankcija nametnutih ruskoj industriji konačno ima primetan uticaj na napore Moskve za modernizaciju, piše britanski Telegraf.

28. 11. 2024. u 08:08

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

AJTE, MOLIM VAS! Naša glumica se oglasila zbog napada na Slobodu: Uozbiljite se

Poznati

0 0

'AJTE, MOLIM VAS! Naša glumica se oglasila zbog napada na Slobodu: "Uozbiljite se"

ANA Franić pružila je podršku prijateljici i koleginici!

28. 11. 2024. u 08:31

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

TUMAČENJE PROŠLOSTI ODREĐUJE BUDUĆNOST: Veliki međunarodni skup o modernoj srpskoj istoriografiji danas i sutra u Domu vojske u Beogradu

Reportaže

0 1

TUMAČENJE PROŠLOSTI ODREĐUJE BUDUĆNOST: Veliki međunarodni skup o modernoj srpskoj istoriografiji danas i sutra u Domu vojske u Beogradu

ISTORIJA je opasna nauka kada se zloupotrebljava u političke svrhe, od zloćudnog kreiranja javnog mnjenja i protiv celih naroda do opravdanja vojne agresije na njih, što su Srbi osetili krajem 20. i početkom 21. veka.

28. 11. 2024. u 07:30

ČUVAJU BAŠTINU, ODOLEVAJU IZAZOVIMA: U Galeriji nauke i tehnike SANU 29. novembra okrugli sto o životu Srba u Severnoj Makedoniji

Reportaže

0 0

ČUVAJU BAŠTINU, ODOLEVAJU IZAZOVIMA: U Galeriji nauke i tehnike SANU 29. novembra okrugli sto o životu Srba u Severnoj Makedoniji

ODBOR za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Srpski kulturno-informativni centar "Spona" iz Skoplja, organizuju okrugli sto "Život Srba u Severnoj Makedoniji: istorijat, izazovi i perspektive" koji će se održati sutra u Galeriji nauke i tehnike SANU.

28. 11. 2024. u 06:15

SVOJU ISTORIJU HRVATI TEMELJE NA SRPSKOM KNEZU: Udruženje izbeglih, prognanih i ugroženih traži povratak krstionice kneza Višeslava iz Splita

Reportaže

0 22

SVOJU ISTORIJU HRVATI TEMELJE NA SRPSKOM KNEZU: Udruženje izbeglih, prognanih i ugroženih traži povratak krstionice kneza Višeslava iz Splita

UDRUŽENjE izbeglih, ugroženih i prognanih lica Srbije uputilo je Ministarstvu kulture, Ministarstvu inostranih poslova, Vladi Srbije i Srpskoj pravoslavnoj crkvi inicijativu da se krstionica kneza Višeslava iz Arheološkog muzeja u Splitu vrati Srbiji, jer je bila namenjena srpskom srednjovekovnom vladaru.

27. 11. 2024. u 07:00

ARHITEKTA MILOŠ UŠLJEBRKA PRONAŠAO NAČIN DA U OKVIRU SVOJE STRUKE POMAŽE SRBIMA U HRVATSKOJ: Projektuje srpske kulturne centre za sunarodnike

Reportaže

0 17

ARHITEKTA MILOŠ UŠLJEBRKA PRONAŠAO NAČIN DA U OKVIRU SVOJE STRUKE POMAŽE SRBIMA U HRVATSKOJ: Projektuje srpske kulturne centre za sunarodnike

SRPSKI kulturni centri (SKC) u Glini, Gračacu, Pakracu i Slavonskom Brodu, još jedan koji se gradi u Osijeku, budući u Petrinji i u Dvoru na Uni, galerija u Puli i Društveni dom u Žegaru, sve ove objekte, podignute poslednjih godina na radost Srba u Hrvatskoj, projektovao je mladi arhitekta Miloš Ušljebrka. A, kad smo ga pitali odakle je, odgovara da je istovremeno i iz Beograda i iz Žegara u Dalmaciji.

26. 11. 2024. u 13:17

SRPSKI MANASTIRI OSVETLILI UNESKO: Izložba o Dečanima, Gračanici, Pećkoj patrijaršiji i Bogorodici LJeviškoj u Parizu (FOTO/VIDEO)

Reportaže

0 1

SRPSKI MANASTIRI OSVETLILI UNESKO: Izložba o Dečanima, Gračanici, Pećkoj patrijaršiji i Bogorodici LJeviškoj u Parizu (FOTO/VIDEO)

Svetlost kojom sija ovaj grad kao dragulj istorije i kulture čitavog evropskog kontinenta, po svemu sudeći, ista je ona tiha svetlost kojom gore dečanska kandila i kojom sijaju Visoki Dečani, kako pravoslavnim Srbima, tako i celom civilizovanom svetu.

26. 11. 2024. u 11:57