STVARA BEZ DELOVA RUKU I NOGU: Srbin iz Slavonije, Branko Radunković, i pored svog invaliditeta cenjen je umetnik (FOTO)

NA četrnaestom kilometru od Kragujevca, u selu Prnjavor blizu Manastira Grnčarica, namernika iznenadi drvena kapija na kojoj piše Galerija "Volja čini čuda".

Foto : V. Hadžić

Ko je poseti naći će se u jedinstvenom prostoru umetnika maketara Branka Radunkovića (84), koji je tu izložio svoje radove, fotografije i dokumenta preostala posle izbeglištva iz ratom zahvaćene rodne Slavonije.

Ne bi ovo bilo neuobičajeno da Branko nije rođen sa teškim hendikepom, bez delova obe ruke i noge. Ali, taj hendikep čini se, više je opterećivao druge nego njega samog jer je fizička ograničenja prevazilazio snagom volje i kao umetnik i kao čovek dokazao da nema nepremostivih prepreka. 

Kada ga je talenat na raznim poljima, modelarstvu, besedništvu, pojanju, pisanju, učinio poznatim, spoznali su svi oni koji su se sa njim sretali da su njegov optimizam i talenat, nepresušni. Njegova mentalna snaga i vera nadjačali su sve teškoće.

- Kao mladić nema šta nisam pokušao da radim, a da nisam uspeo: da kočijašim, kopam i zakivam, čistim štalu... I, za sve sam koristio alat kao svi drugi. Dosetio sam se tako i da bih mogao da radim makete, mada nikada pre o tome nisam razmišljao. U zimu, 1958, počeo sam tajno da radim svoju prvu maketu. Nisam tada znao da će mi to biti zanimanje. Moja prvi pričest bila mi je inspiracija i napravio sam Miklušku crkvu u baroknom stilu. Potom sam napravio maketu manastira Visoki Dečani, pa Manastira Žiča... Prva maketa je bila vrlo uspešna. Kulturni poslenici su to ubrzo otkrili i dali je na izložbe, a ja dobih volju da radim - objašnjava Branko kako je našao svoj put. 

Foto : V. Hadžić

Ovaj samouki umetnik-modelar priredio je preko 300 samostalnih izložbi maketa širom nekadašnje SFRJ i Evrope koje je posetilo pet miliona ljudi. Za više od 30 godina umetničkog stvaralaštva napravio je stotine maketa crkava, manastira, dvoraca, džamija i nekoliko ikonostasa. Izložbe je organizovao u institucijama, školama, fakultetima, domovima armije i kulture, preduzećima, a u Italiji i u crkvenim salama. Tom prilikom demonstrirao je kako pravi makete od drveta i modelarskog kartona, zabija ekser, seče dasku, kako drži i koristi alat i slikarske četkice u ustima. Poslednju izložbu je imao 1991. u Kratovu, u današnjoj Severnoj Makedoniji.

HRVATI MU MINIRALI PRVU GALERIJU

ČUVENA, prva Brankova galerija u Podravskoj Slatini minirana je 1991, a ceo izložbeni fond uništen. U originalu su ostale sačuvane samo makete manastira Orahovica i Žiča, jer su tada bile na izložbi u Mađarskoj. Tu je i znatno oštećena maketa manastira Dečani i nekoliko parčića nagorelih maketa koje je Radunković pronašao na zgarištu kada je posle decenije izbeglištva obišao rodni kraj.

- Svoje sam radove fotografisao i fotografije sačuvao, kao da sam znao kakva ih sudbina čeka. Danas imam 25 velikih fotografija maketa koje su nestale u vihoru ratnog ludila i one su sada u novoj galeriji - kaže Branko. 

- Veslao sam kroz život, kao da sam imao ruke. To je isto kao da te neko stavi u mali čamac bez vesala i pošalje te da preveslaš okean. Ja sam izveslao, jer sam imao zdrav duh, zdrav razum i jaku volju prema životu. Umeo sam i da pevam i plačem, da se radujem i tugujem sa onima koji su bili uz mene - priča Branko.

U svojoj raznolikoj karijeri Radunković je bio i horovođa crkvenih horova, besednik i pisac koji je svoj nesvakidašnji život opisao u knjizi "Volja čini čuda", izdatoj 2008, a koja uskoro očekuje četvrto, dopunjeno izdanje.

Foto : V. Hadžić

Nedavno je Branko primljen u Hrišćansku akademiju naučnika i umetnika - Odeljenja za umetnost. Ujedno je ovenčan i "Hrišćanskom poveljom", a u obrazloženju se navodi da se "ova nagrada dodeljuje neumornom neimaru i umetniku, dičnom Srbinu, Slavoncu, vjeroučitelju života, hrišćanskom propovjedniku, horovođi, autoru knjige 'Volja čini čuda' i njegovoj čestitoj supruzi Jovanki, u znak blagodarnosti za pokazanu višedecenijsku hrišćansku vjernost Crkvi Hristovoj, i čuvanju hrišćanskog i svetosavskog nasleđa i požrtvovanom krsnovaskrsnom služenju Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi".

- Sa radošću sam primio ovo priznanje. Eto, ja neškolovan,

pod stare dane postadoh i akademik. Želja mi je od detinjstva bila da postanem sveštenik, ali zbog hendikepa nisam mogao, pa sam celog života bio blizak crkvi i crkvenom životu na druge načine - kaže Radunković.

Kako poseduje i talenat za pevanje, postao je crkveni horovođa, veroučitelj u školi, vodič pokloničkih ekskurzija, motivacioni govornik, besednik.. Propovedao je u 160 crkava, negde i više puta, kao i u mnogim manastirima. Gostujući propovednik bio je čak i u italijanskim katoličkim crkvama.

Radunković je dobitnik Oredena Svetog Simeona Mirotočivog prvog stepena i ordena kojim ga je odlikovala Eparhija temišvarska. Sarađivao je i prijateljevao sa mnogim velikodostojnicima SPC - patrijarsima Pavlom i Irinejem, mitropolitima Amfilohijem i zagrebačko-ljubljanskim Jovanom, vladikama Atanasijem (Jevtićem), šumadijskim Savom i Jovanom, slavonskim Lukijanom...

Foto : V. Hadžić

Foto : V. Hadžić

Upravo je naša crkva i pomogla Radunkovićima da se posle izbeglištva iz Slavonije skuće u Šumadiji. Na predlog episkopa šumadijskog Save, manastir Grnčarica sa igumanijom Efrosinijom, poklonio im je dvadesetak ari svoje zemlje. Uz pomoć donatora, ubrzo su nikle nova kuća i galerija. Obilaze je i dan-danas brojni posetioci i vraćaju se zadivljeni postavkom i umetnikom koji i u devetoj deceniji pleni harizmom i plemenitošću. Želja mu je da "udomi" i tako sačuva stalnu postavku svoje galerije, za koju kaže da je retka i vredna i nada se da će je preuzeti crkva ili neka institucija kulture.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije