PRVO MORAVAC, PA ĆIRILICA: "Mladost", najstarije srpsko aktivno kulturno-umetničko društvo u Parizu, četiri decenije neguje tradiciju

Srpska nošnja, pogača i so. Tako članice i članovi srpskog Kulturno-umetničkog društva "Mladost" iz Pariza, osnovanog na Đurđevdan, dočekuju goste na svojim priredbama i o velikim događajima, kao što su proslava Sretenja u rezidenciji ambasadora Srbije ili dana Svetosavlja na brodu na Seni.

Foto: Goran Čvorović

"Srpski" Pariz ne ide bez "Mladosti". Više od 45 godina u ovom ansamblu u Gradu svetlosti neguju našu tradiciju, jezik, običaje. Neizostavni su činilac uspešnog funkcionisanja naše dijaspore.

- Cilj nam je da, osim igre i pesme, sačuvamo srpski jezik, veru i običaje – kaže za "Novosti" predsednik kluba Željko Ivović.

Mnogi mališani, kada prvi put dođu, govore srpski, ali neki i ne baš tečno, naročito oni iz mešovitih brakova, kada je jedan od roditelja Francuz.

- Ali, uz foklkor i pesme, i oni se polako oslobađaju i počinju da sklapaju rečenice na jeziku koji možda i ne koriste dovoljno u porodicama. Nastojimo da radimo isključivo na srpskom jeziku i da jezičko nasleđe probudimo u njima. I, uspevamo u tome – dodaje naš sagovornik.

Neki, tako, prvo nauče moravac, pa ćirilicu.

Foto: Goran Čvorović

Mladost je osnovana 1979. godine. Spremaju se da ovih dana proslave punih 46 godina postojanja. U četiri ansambla - dečjem, omladinskom, izvođačkom i rekreativnom, aktivno je 69 igrača.

- Nekada ih je bilo i više, u nekim periodima i manje, najmanje četrdesetak, nikad ispod tog broja. Sada se polako penjemo, i cilj nam je da dođemo do sto članova – kaže Ivović.

U dečji sastav se primaju deca već od 6 godina.

Foto: Goran Čvorović

- Većinom su rođena ovde, čak i njihovi roditelji. Imamo i treću, pa i četvrtu generaciju. Najviše ih je iz Srbije, ali ih ima i rodom iz Crne Gore, Republike Srpske i BiH. Ranije smo imali i decu iz Makedonije. Bilo ih je sa celog prostora Balkana.

Dovode ih roditelji, ali dolaze i sami.

- Mnogo toga o nama saznaju preko društvenih mreža. A naša najbolja reklama su koncerti. Posle svakog velikog nastupa, uvek nam se prijavi nekoliko novih članova. Neki ostanu, neka odustanu zbog drugih obaveza, ali važno je da se interesuju.

Foto: Goran Čvorović

Ima i roditelja koji decu dovode zbog nostalgije. Usmeravaju ih i oni koji su već igrali foklor. Neki mališani i sami osete potrebu i želju da dođu, naročito kada im se neko od drugova time već bavi. Oduševe ih nošnje, nastupi, putovanja.

Tako se i oni brzo uključe u ritam igre i jezika koji odzvanja nedeljom od 10 do 12 sati, a kasnije i utorkom i petkom, za starije, u sali u ulici Ašero u pariskom 19. arondismanu. Sve koncerte, članovi ovog kulturno-umetničkog društva priređuju u pariskim pozorištima.

Foto: Goran Čvorović

- Nastupamo isključivo u teatrima, gde se akcenat stavlja na folklor, igru i pesmu. Više volimo teatar, s manjom zaradom iako se od nje izdržavamo, nego da u prvom planu budu roštilj i igranka u velikim salama. Nema ništa lepše neko kada se ugase svetla u sali, i upale ona na binu, i deca izađu na pozorinicu u dva bloka od po 45 minuta, da pokažu šta umeju, da predstave kulturu svog porekla i na kraju dobiju glomoglasan aplauz – veli Ivović.

"Mladost" je poznata po tome što organizuje velika putovanja za svoje članove. Srpski folklor iz Pariza predstaljali su u ^ikagu, San Dijegu, Los Anđelesu, Majamiju. U Evropi nema dela koji nisu obišli – London, Beograd, Herceg Novi, Novi Sad, Italiju. Ove godine, početkom juna, spremaju se na turneju u Vankuver. Već su uzbuđeni zbog otkrivanja novih horizonata i druženja s vršnjacima istog porekla na drugom kontinentu.

Foto: Goran Čvorović

- Sve što uspemo da zaradimo na koncertima, ulažemo u finansiranje putovanja. Mnogo nam pomažu i roditelji, a vršimo i razmenu sa lokalnim klubovima – naglašava naš sagovornik.

Tako se snalaze i za koreografije. Mnoge su nasledili. Poslednjih godina su uspeli da nabave još tri. Uradio im ih je Nebojša Petrović Điki koji živi u Beču, veliko ime srpskog foklora. Na sličan način dolaze i do nošnji.

Foto: Goran Čvorović

- Imajući u vidu da smo najstarije aktivno srpsko folklorno društvo u Parizu, puno toga ostalo je u fundusu. Uspeli smo poslednjih godina i da kupimo još tri kompleta. Nošnje nabavljamo iz Srbije, od onih koji se profesionalno bave njihovim šivenjem. Deo novca smo dobili i od Vlade Srbije i zahvalni smo im na toj pomoći. Ako se dobro pazi, nošnja može da traje i po petnaestak, dvadeset godina – ističe Željko Ivović.

Foto: Goran Čvorović

Poslednji nastup imali su u februaru, a sledeći je zakazan već 29. maja, u pozorištu "Sen Leon" u pariskom 15. arondsimanu. Biće to tradicionalni devedesetominutni koncert u kome će se predstaviti sve kategorije. U prethodnom nastupu akcenat je bio na dečjem ansamblu, a sada je na starijima. Na programu su "Igre iz okoline Beograda", "Banatski motivi", "Ero s onoga svijeta", "Vlaške igre iz okoline Negotina", "Kobišnica", "[aljive igre iz Vojvodine", "Igre iz okoline Niša" i "Igre iz centralne Srbije". Po običaju, mladostaši će da igraju, a Parižani da aplaudiraju.       

Foto: Goran Čvorović

PREŠAO S ROLINGA NA PIRUETU

Cela porodica Ivović je uključena u rad "Mladosti". Koordinator i sekretar kluba je Željkova supruga Aleksandra koja je u klubu aktivna preko 30 godina. Umetnički rukovodilac je njihova kćerka Valentina. Potpredsednik je, inače, Filip Paunović, a blagajnica Ivona Blagojević. Željko Ivović je u upravi Mladosti od 2018, a od 2020. je predsednik. Srbin je iz Herceg Novog, a u Francuskoj živi od 2000. godine. Bavio se profesionalno košarkom. Igrao je za Primorje. Sin Nikola, takođe košarkaš, igrao je za reprezentaciju Srbije ispod 16 godina, a nastupao je za francuski tim Levaloa, dok je i dalje folkloraš "Mladosti".

Foto: Goran Čvorović

- Supruga Aleksandra je godinama bila u folkloru, a i deca Valentina i Nikola su od malih nogu počeli time da se bave, tako sam i ja uz njih prešao s košarke na folklor. Slično je, samo bez lopte. Roling sam zamenio piruetom – šaljivo zaključuje Željko Ivović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije