ŽIVOT VRTE NA DVA TOČKA: Na licu mesta u Amsterdamu, prestonici Holandije, druželjubivom gradu sa obiljem znamenitosti,tolaranicije i bicikala

ONO što je Temza za London, Sena za Pariz, to je Amstel za Amsterdam. I mnogo više od toga, jer su njegovi prvi stanovnici, ribari, pre tačno 900 godina na ušću ove reke podigli prve kolibe na uzvišenjima koja su koristili za zaštitu od poplava. Izgradnjom brane na današnjem gradskom trgu Dam počeo je 1270. godine razvoj glavnog grada Holandije - zemlje lala, klompi i crvenih fenjera.

foto privatna arhiva

Trg Dam i danas je "srce Amsterdama", polazna tačka za mnogobrojne turiste koji na njemu pogledom mogu obuhvatiti Kraljevsku palatu, Novu crkvu, Nacionalni spomenik i Muzej "Madam Tiso". To je samo jedan od pedesetak muzeja u gradu koji zovu i "Venecija severa" zbog 165 kanala koji ga dele na 90 ostrva. I sve što dotakne ljudsko oko u ovoj užurbanoj metropoli podseća na bogatu, pažljivo očuvanu prošlost, ali i toleranciju po kojoj su Holanđani čuveni. Liberalna politika još 1976. godine legalizovala je prostituciju i lake droge, prvi homoseksualni brakovi sklopljeni su u Holandiji, a neizlečivim bolesnicima omogućena eutanazija.

foto privatna arhiva

Zato ne čudi da ove, 2025. godine na trgu Dam, bez sukoba i razmenjenih reči, protestuju i Jevreji i Palestinci. I dok jedni pod svojom nacionalnom zastavom poručuju: "Izrael se ne bori zbog osvete već opstanka" i "Biti Jevrejin je ljudsko pravo, a ne zločin", drugi su izložili transparente sa porukom: "Izrael je rođen u britanskom kolonijalizmu, podržan od zapadnog imperijalizma" sa Davidovom zvezdom u čijem je središtu mrtvačka glava... Mada su policijske uniforme (kao, uostalom, u celom gradu) retko vidljive, incidenata nema i čini se, da baš svako gleda svoja posla poštujući neprikosnovena pravila. U bilo kom trenutku i na bilo kom mestu.

foto privatna arhiva

Već na samom aerodromu Šipol, putnike dočekuje višeznačna poruka "Ovo je zemlja u kojoj je više bicikala nego stanovnika", u čiju istinitost će se uveriti na prvom koraku po ulasku u glavni grad. Ne samo da biciklisti "preplavljuju" Amsterdam, već imaju neprikosnovenu prednost u odnosu na automobile i pešake. U punoj brzini jure na sve strane, pa teško onom ko se nađe na njihovoj stazi nespretan da im se hitro skloni s puta. Tako je u gradu isprepletenom kanalima dvotočkaš najsigurnije prevozno, ali i ekološko sredstvo. Čak i svatovi, u svečanim haljinama i odelima, na biciklima idu na slavlje!

foto privatna arhiva

U zdravoj sredini Holanđani se trude da očuvaju i zdrave navike: zelenilo i veliki parkovi ne odstupaju pred kapitalom, naprotiv. Uprkos uskim i prometnim ulicama, zakrčenim stanovnicima i turistima, posvećeno čuvaju svako drvo i cvet u kaldrmi. Za razliku od bučnih Mediteranaca, ovde se niko ne dovikuje niti govori povišenim tonom. U svakom metrou i vozu postoje kupei sa upozorenjem "tišina", što znači ako ste tu našli mesto imate obavezu da ćutite ili bar šapućete. Jer, putnici vreme koriste za obavljanje poslova preko kompjutera, čitanje novina, ili kratku dremku. Ukoliko vam je, pak, do priče potražite kupe na čijem je prozoru jasan znak: "oblačić" sa dva čoveka u razgovoru. Strpljenju i poštovanju pravila uče i turiste koji, zajedno sa domaćinima, stoje u dugim redovima da sačekaju svoju porciju - pomfrita. Jedna od najpopularnijih u gradu (naravno, zahvaljujući "Tik-toku") je prodavnica Fabel friet, u kojoj i do devet evra košta skromna porcija krompira, sa ljutkastim majonezom i parmezanom. Usput, potencijalni kupci dobijaju pisana upozorenja da ne hrane ptice, ne jedu ispred komšijskih kuća i prodavnica, pa čak i da je do željene porcije samo pet minuta čekanja koje mogu iskoristiti da skeniraju meni, u kome je krompir svaka stavka, a razlika je samo u prilozima...

foto privatna arhiva

Sve u ovom gradu predstavlja novost i iznenađenje za većinu putnika namernika. u zemlji u kojoj je pre pola veka legalizovana prostitucija i gde u čuvenom red distriktu, odnosno "ulici crvenih fenjera" i preko dana ordiniraju noćne dame - strogo je zabranjeno fotografisanje. Mada zavodljivo njišu telima u izlozima, napumpanih grudi i usana u oskudnom vešu, ljutito reaguju na svaki podignut telefon i brzinom svetlosti sklanjaju se od mogućeg snimka. U zemlji u kojoj se na svakom mestu (sa natpisom Coffee shop) može popušiti ili uzeti "za poneti" džoint, pušenje cigareta je zabranjeno gotovo svuda. Za one koji neće da se "navuku" na cigarete, prodavačica će ponuditi džoint bez duvana, a najniža cena za čistu, "ekološku" marihuanu je - četiri evra. Kad smo kod para, ono što je, bar za nas, neobično je činjenica da keš gotovo nije u opticaju! Ponuditi papirnati novac u Holandiji se smatra maltene nepristojnim, pa se sve usluge i transakcije obavljaju platnom karticom ili telefonom. Tako je i u svim prevoznim sredstvima: putnik ovo dvoje prislanja na automat pri ulasku i izlasku, ukoliko zaboravi da se "iskuca" - umesto da plati cenu karte od tačke "A" do tačke "B", računa mu se cela relacija.

foto privatna arhiva

Iako glavni grad ekonomski prosperitetne zemlje, Amsterdam na prvi pogled deluje kao grad uživanja. U svakom čamcu koji prolazi nekim od mnogobrojnih kanala putnici sede sa obaveznom čašom pića, a nije retka slika i da se na ponekoj klupi vidi i samo jedan čovek - sa flašom vina i staklenom čašom, uživajući u pogledu na sveprisutno zelenilo. Ono što ovaj grad razlikuje od Beograda (pa i drugih evropskih metropola) je da gotovo niko u društvu ne drži mobilni telefon već vreme provodi u živom razgovoru. Ali, za razliku od Balkanaca, na kraju druženja svako plaća svoj račun, a konobar strpljivo sa aparatom ide od gosta do gosta. Ukoliko, pak, jedan izmiri ceh, istog momenta svi ostali mu sopstveni iznos uplaćuju na račun. Ono što je za nas "pristojno", za njih je odsustvo slobode i prava na komoditet: nimalo opterećeni, čak i u prizemnim kućama, žive s malo nameštaja, bez zavesa, pa svaki prolaznik može svedočiti nekoj sceni iz svakodnevnog života, gledanju televizije, porodičnom ručku ili slaganju veša. Inače, đačka torba na jarbolu sa državnom zastavom, ovih dana nije retka slika u svim holandskim gradovima - to je ponosan znak da je neko u toj kući upravo maturirao.

U Amsterdamu se i ne smrkava kao u Beogradu. Leti mrak pada oko 22.30, a do tada živi se i druži punom parom. Kasni odlazak na počinak ne sprečava Holanđane da već ranim jutrom jure na biciklama, rekreativno ili žureći na posao.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije