Reportaže

ZORAN MIOČINOVIĆ, SA 14 GODINA DOŽIVEO PROGON: U koloni sam za jednu noć odrastao

Jelena Matijević

05. 08. 2025. u 10:17

TOG leta 1995, kad se završila školska godina, iz Mošćenice kod Petrinje sa bratom Predragom sam otišao u selo Miočinovići, isto kod Petrinje, kod strica i njegove porodice. Uprkos ratu bezbrižno smo provodili raspust. Ali, 4. avgusta sve se promenilo. Po podne, u selo je počeo da pristiže narod. Mi smo čekali majku Nadu. Pamtim da su se pucnji čuli više nego prethodnih dana i da su neki ljudi govorili da će sve proći. Nažalost nije. Za mnoge od nas počeo je put bez povratka.

ЗОРАН МИОЧИНОВИЋ, СА 14 ГОДИНА ДОЖИВЕО ПРОГОН: У колони сам за једну ноћ одрастао

Foto: J. Matijević

Ovako za "Novosti" govori Zoran Miočinović, jedno od one dece iz kolone, iz zbegova našeg naroda pred "Olujom", genocidnom akcijom hrvatske vojske i policije potpomognute iz SAD i od pripadnika muslimanskih jedinica tzv. Armije BiH. On je od one naše dece koja su tako mala videla kako neki ljudi postaju zveri, kako im rođeni narod strada...

- Već 5. avgusta ujutru, selo je bilo puno naroda i počele su da se formiraju kolone. Oko 19.00 došao je stric i rekao: "Pada sve. Pada i Knin." Tada smo i mi počeli da se pakujemo. U traktoru smo bili stric i strina sa svoje troje dece, mama, brat i ja - priča nam Zoran.

I krenuli su uveče nešto pre devet, ali, kako kaže, i dalje sa nadom da će se vratiti.

- U kolonu se nije moglo ući, koliko duga je bila. Čuo sam da narod govori da idemo u zbeg, u šumu kao što su nekad radili naši stari kad naiđe opasnost. Meni nije bilo jasno šta se dešava, ali nekako sam se osećao sigurno, jer sam bio s mojim narodom - nastavlja Zoran. - Noć smo proveli u šumi. Tada sam video prvi put strah u očima ljudi, plač, teške jecaje u noći... Čula su se puškaranja... Mislim da sam te noći, u šumi, u koloni odrastao, osećajući veliku strepnju starijih, koju od nas dece više nisu mogli sakriti.

DANAS JE OTAC ŠESTORICE SINOVA

ZORAN Miočinović je danas pravi domaćin, vlasnik prevozničke firme. Sa suprugom Violetom, Prijepoljkom, ima šestoricu sinova: Miloša (14), Strahinju (13), Lazara (11), Vasilija (7), Nemanju (5) i Đorđa koji uskoro puni godinu. Veliki je humanitarac, član HO "Svi za Kosmet". Izuzetno je posvećen pomoći Srbima na KiM gde odlazi vrlo često, a Nemanja i Đorđe kršteni su mu u Hramu Svetog Đorđa u Prizrenu. Sa HO pomagao je i izgradnju Crkve Svetog Spiridona u Petrinji, sunarodnike posle zemljotresa na Baniji 2020... 

Srećom, priča naš sagovornik, neko iz te kolone, odlučio je da idu prema Čavić brdu, Trgovima i dalje ka Dvoru na Uni da bi prešli u današnju RS.

- Oni koji su tako odlučili, spasli su mnoge živote, jer smo tako izbegli Žirovac, gde se dogodio jeziv teror i ubistva Srba, civila u izbegličkoj koloni - govori nam. - Naša kolona se kretala veoma sporo, ljudi su plakali, neki su bili od straha potpuno izbezumljeni, jer su stizale informacije o napadima na prognane, o ubistvima starih i nemoćnih... Nekako smo stigli u Dvor, gde nas je konačno našao moj otac Miloš. "Mostom spasa", prešli smo u Bosanski Novi.

Jasno je svima, kaže, bilo da povratka više nema. Tu u Bosanskom Novom ostali su bez goriva, hrane je bilo sve manje...

Foto: J. Matijević

Zoran Miočinović

- Srećom, uvek ima dobrih ljudi koji su nam pružili vodu, hleb, šta su imali - nastavlja Zoran. - U kilometarskoj koloni nastavili smo prema Prijedoru, gde smo spavali ispod prikolice pored benzinske pumpe... Sve više je bilo tuge, očaja, pitanja: kuda dalje. Gde? Kod koga? Moji su govorili da od Srbije sigurnije nigde nema... Krenulo se prema Banjaluci, pa dalje koridorom prema Srbiji.

ALI na tom putu bilo još patnje koja se zauvek urezala u pamćenje Zoranovo, tada dečaka od nepunih 14 godina.

- Imao sam utisak da danima stojimo u mestu. Deveti dan stali smo na tlo Srbije. Prošao je strah, kod mene deteta. Stariji su bili puni brige. Gde će nas smestiti, nas 250.000. Usmereni smo u Sremsku Mitrovicu, pa u Kruševac, u selo Lovnica u neke radničke barake. Bilo je čisto, a činilo mi se da je u njih stalo pola sela. Tu sam, 20. avgusta dočekao 14. rođendan. Krajem avgusta je došao strinin brat i odveo nas u Ovču... Tu je počeo naš život u Srbiji - seća se naš sagovornik koji danas živi u Busijama.

HLEB NISMO ISPEKLI

DOK nas je tražio, otac je najpre svratio u našu kuću u Miočinovićima, mi smo već bili otišli. Pričao nam je da je u tako opusteloj kući, u vangli zatekao nadošlo testo za hleb koje je potpuno bilo prekipelo na sto... A, sećam se da ga je strina potkuvala, ali nije bilo vremena da ga ispeče

Prvi put u Hrvatsku je otišao 2005. Od tada ide, kaže, tri-četiri puta godišnje. Pitamo ga nedostaje li mu zavičaj. Odgovorila nam je njegova supruga Violeta:

- Često ujutru kad se probudi kaže: "Noćas sam bio na Baniji" ili "Bio sam u Miočinovićima, Mošćenici", a nedavno prvi put: "Bio sam u Petrinji".

Foto: J. Matijević

Iz svog sela doneo natpisa sa radnje svog pradede kog su 1941. zaklale ustaše

Zoranu su krenule suze... Zagledao se u "suvenire" iz svoje kuće na Baniji: jaram za đedove volove, kolski točak, vagir za konje i tablu koja visi na tremu njegove porodične kuće. Na tabli je grb Kraljevine SHS, ćirilicom i latinicom piše "Prodavnica duvana". Izrađena je dvadestih godina 20. veka i stajala je na radnji njegovog pradede Miloša, uglednog domaćina u Miočinovićima, kojeg su ustaše, prvog u selu zaklale 1941... 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

TISMANA, NAJSTARIJI MANASTIRU U RUMUNIJI, ZADUŽBINA JE SRBINA NIKODIMA HILANDARCA: Ćirilica podunavskog Svetog Save iščezava sa fresaka
Reportaže

0 10

TISMANA, NAJSTARIJI MANASTIRU U RUMUNIJI, ZADUŽBINA JE SRBINA NIKODIMA HILANDARCA: Ćirilica "podunavskog Svetog Save" iščezava sa fresaka

HILANDARSKI monah Nikodim, rođak kneza Lazara, u žitiju je opisan kao "častan i osvećen muž, silan u knjigama, još silniji u mudrosti i rečima i odgovorima". Istoričari ga opisuju kao prosvetitelja, podvižnika, diplomatu, graditelja manastira u kneževinama Vlaškoj i Moldaviji, pretečama Rumunije, u kojima je utemeljio nacionalne crkve.

27. 08. 2025. u 07:00

I VINO KORISTILI KAO LEK: Vršački muzej „Apoteka na stepenicama“, dobio novi eksponat - apotekarsku presu za ceđenje grožđa (FOTO)
Reportaže

0 1

I VINO KORISTILI KAO LEK: Vršački muzej „Apoteka na stepenicama“, dobio novi eksponat - apotekarsku presu za ceđenje grožđa (FOTO)

JEDAN od najlepših vršačkih muzeja „Apoteka na stepenicama“, u kom se nalazi jedina stalna postavka u Srbiji posvećena istoriji farmacije, dobio je na poklon redak i vrlo značajan eksponat – apotekarsku presu za pravljenje medicinskog vina, koju im je donirao tamošnji stomatolog dr Ivan Josić. Ova dobro očuvana sprava, stara oko 100 godina, dala je novu dimenziju bogatoj izložbenoj postavci, jer govori da se vino – po kom je vršački kraj inače dobro poznat – od davnina zvanično koristilo i kao lek.

25. 08. 2025. u 13:41

GRUBORI, KRUNA ZLA OLUJE: Danas je 30 godina od jezivog masakra hrvatske vojske nad šestoro srpskih civila (FOTO)
Reportaže

0 12

GRUBORI, KRUNA ZLA "OLUJE": Danas je 30 godina od jezivog masakra hrvatske vojske nad šestoro srpskih civila (FOTO)

GRUBORI, mesto gde je zlo stavilo svoju krvavu krunu. Zaselak sela Plavno kod Knina gde su hrvatski bojovnici još jednom, po ko zna koji put, izgubili vojničku čast. Ničim izazvani, iz čiste obesti ubili su tu šestoro nevinih civila, spalili sve, u zgarišta pretvorili kuće, štale i živu stoku u njima... Vatra se odavno ugasila, ali dim koji se tog dana, pre tri decenije nadvio nad Gruborima, ostavio je trag koji će zauvek smrdeti nečoveštvom.

25. 08. 2025. u 08:05

Politika
Tenis
Fudbal
BUDI I TI NEČIJI ANĐEO – TSC I FONDACIJA MOZZART ZA POMOĆ PRVOJ NARODNOJ KUHINJICI ZA BEBE

BUDI I TI NEČIJI ANĐEO – TSC I FONDACIJA MOZZART ZA POMOĆ PRVOJ NARODNOJ KUHINjICI ZA BEBE