ISTRAŽIVALI HILANDARSKO MORE: Stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije nastavili proučavanje živog sveta Atosa

STRUČNjACI Zavoda za zaštitu prirode Srbije (ZZPS) nastavili su dugodišnju prirodnjačku misiju na prostoru Hilandara gde su, od 1. do 7. septembra, izveli redak naučni podvig: istraživanje podmorskog sveta u priobalju Svete srpske carske lavre.

Foto: B.Subašić

- Korišćenje čamca, ronjenje i uopšte ulazak u more zabranjeni su na celom prostoru Svete Gore zbog čega smo morali da tražimo posebne dozvole i blagoslove, da bismo izveli istraživanje koje će dati rezultate dragocene ne samo za nas već, bez ikakvog preterivanja, za ceo svet - kaže za "Večernje novosti" mr Danko Jović, član ekipe i rukovodilac Kancelarije Zavoda u Nišu.

Uz njega, u ovogodišnjem timu ZZPS su bili i Nenad Sekulić, Saša Branković, Igor Lepojević, Nenad Ilić i Ivan Veljović, kao i Aleksandar Joksimović iz Instituta za proučavanje mora u Kotoru. Prirodnjaci su počeli istraživanje prirodne baštine Hilandara još pre 10 godina, sa idejom da pomoću otkrića na netaknutim prostorima Svete Gore rekonstruišu i sliku živog sveta Evrope od pre 2.000 godina.

Foto: D. Jović

- Ovakav istraživački poduhvat je velika retkost i mislili smo da ćemo brzo napraviti obimnu monografiju o prirodnoj baštini Hilandara, čije je imanje najveće na Svetoj Gori, a i više od toga. Otkrili smo da stvari nisu tako jednostane i da ćemo imati više posla nego što smo mogli da zamislimo. Ovogodišnje istraživanje živog sveta u moru je bilo do sada nasloženije zbog potrebe za specifičnom tehnikom i specijalistima za ronjenje - kaže Jović.

Rezultati dosadašnjih istraživanja objavljeni su četiri monografije o prirodi Svete Gore i Hilandara: "Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara", "Prirodna baština Hilandara i Svete Gore", "Hilandar: Lekovito bilje u Bogorodičinom vrtu" i "Ptice Svete Gore i Hilandara".

- Najveći kompliment za nas je to što su nas monasi hilandarci tokom deset godina istraživanja prihvatili kao svoje. Sada, posle bogosluženja kome prisustvujemo po dolasku odmah krećemo na posao, a obično za boravak dobijamo udaljene manastirske objekte koji odgovaraju našim potrebama. Ove godine obilazili smo i istočnu i zapadnu obalu hilandarskog imanja da bismo došli do plaža sa kojih smo uzimali uzorke, što nije bilo jednostavno. Da bismo došli do tih plaža upadali smo u klisure i gustom vegetacijom, obrasla područja kroz koja vekovima nije kročila ljudska noga, jer monasi po prirodi svog života ne zalaze u ove delove hilandarskog imanja - kaže Jović.

Foto: B.Subašić

Prirodnjak naglašava da promene koje čovek donosi nisu nužno loše. Među njima ističe široke puteve umesto nekadašnjih pešačkih stazica.

- Zvuči romantično kada se kaže da su monasi nekada samo pešačili ili jahali na konjima i mazgama po stazicama Svete Gore, ali činjenica je da su se upravo zbog toga požari brzo širili i nanosili dugoročne štete. Dobili smo blagoslov da uzmemo uzorke sa opožarenog područja oko Hilandara koje je u vatri stradalo pre više od dve decenije i utvrdili smo da se priroda još uvek nije oporavila. Sadašnja mreža širokih puteva po celoj Svetoj Gori sprečava da se požari brzo šire i omogućava vatrogasnim ekipama da dođu do nekada nedostupnih područja. To je primer korisnih promena - kaže Jović.

Dosadašnja ispitivanjima prirode Hilandara, čije imanje se prostire na približno petini Svete Gore, logično bi trebalo da se nastave utvrđivanjem vrsta, brojnosti i rasprostranjenosti ovdašnjih sisara, što je veoma zahtevan zadatak.

Foto: B.Subašić

- Zbog specifičnih tehnika i tehnoloških pomagala za istraživanja biće nam neophodni posebni blagoslovi, ali verujemo da ćemo ih dobiti. Dosada smo uočili veliko krdo divljih svinja, od oko 40 jedinki koje žive u šumama prema manastiru Zografu, veliku populaciju lisica, snimili smo srne, šakale, a uočili smo čak i tragove vuka. To je dobro jer je reč o predatorima koji prirodno regulišu broj invazivne vrste šakala koji se veoma brzo razmnožavaju i osvajaju prostor. Jedne večeri su okružili naš istraživački kamp udaljen od manastira i zavijali, ali nismo imali nikakav kontakt. Verovatno su bili samo radoznali, jer na Svetoj Gori sve vrste žive u specifičnoj simbiozi, uključujući i ljude - zaključuje Jović.

Agresivna civilizacija

NEOČEKIVAN deo misije prirodnjaka bilo je čišćenje plaža od najrazličitijih vrsta otpada koje donose talasi.

- Bilo je to upečatljivo svedočanstvo o uticaju spoljnog sveta na prirodu Svete Gore. Ona jeste očuvana ali nije, niti može biti pod staklenim zvonom, jer je okružena turističkim centrima. Ipak, Atos je još uvek velika prirodna oaza - kaže Jović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije