ŽIVOT JAČI OD PAKLA "OLUJE": Rade i LJiljana Vještica, iz izbeglištva u Srbiji, pre 24 godine, vratili se u Bosansko Grahovo

ŽIVOT u Bosanskom Grahovu u Federaciji BiH, iako su Srbi u njemu većina, nimalo nije lak. Tragovi rata vidljivi su na svakom koraku: u centru ovog gradića još su porušene zgrade, a ovde se ne mogu kupiti ni obuća, ni garderoba, na primer, jer nema baš nijedne takve prodavnice.

Foto: R. Šegrt

Po cipele, patike, kaput ili jaknu, košulju i 'lače mora se ići dalje. Ovde se može pazariti samo majica kratkih rukava i to tek jedan model - onaj sa likom najčuvenijeg Grahovljaka, Gavrila Principa. U gvožđari ima i gumenih čizama, jer one su potrebne za život na selu, a nose ih i radnici, i lovci, i svi koji nešto rade. Bez njih se ovde ne može i one nikada ne izlaze iz mode...

Ovakvu sliku Grahova "naslikala" je zloglasna operacija "Oluja", koja je u jednom danu ispraznila grad i okolinu, jer su Srbi bežali prema Banjaluci, da bi spasli živu glavu. Ipak, ni u ovakvom mestu putnik-namernik neće ostati gladan. Istina, rade samo dve samoposluge, ali ima "bijelog kruha".

I, kad pomislite da je sve sumorno i čemerno, ukaže se poneka svetla tačka.

Pored osnovne škole, tu su još srpski KUD koji nosi Gavrilovo ime i okuplja mlade Grahovljake, ali i crkva - nikada posećenija. Ipak, najbolja strana ove male sredine, koja liči na one koje je i Bog zaboravio, jesu mlade porodice koje ovde žive sa svojom decom. Oni koji opstaju od svog rada, zarađuju sa svojih deset prstiju i pokazuju da se trud i rad svugde isplate.

Takva je porodica Vještica, Rade i Ljiljana, koji su se u Grahovo - iz izbeglištva u Srbiji - vratili pre 24 godine. Sada su ugledni pčelari, imaju svoj mali restoran, a ovog leta otvorili su i prenoćište. Sve su stvorili sami, danonoćnim radom...

- Nije nama ovde lako. Nema se kome šta prodati, jer u Grahovu zimuje 400 ljudi, najviše starijih, kojima malo treba. Opet, bilo je veoma teško i kad smo se vratili. Uvek je to velika borba. Nekada sam išao na velike pijace, pazario kupus i prasiće, pa ih prodavao ovde, jer našim ljudima to treba za zimu. Ali, sada nema ko to da kupi - veli Rade koji se iz Srbije vratio 1999, radi obnove kuće.

Supruga i deca došli su dve godine kasnije. Ćerka je imala sedam, a sin tek godinu dana. Ona je rođena u Kninu, 1994, a njega su dobili 2000, u Kikindi.

- U Grahovu nemamo ni banku, a od marta u pošti ne postoji ni bankomat, da ljudi podignu penzije. Nemamo mogućnost plaćanja karticom, a do keša je teško doći - nabraja Ljilja.

Mnogo se znoja na njenom i Radetovom čelu osušilo i žuljeva na rukama zaraslo, dok nisu stekli ono što danas imaju. U međuvremenu su registrovali svoje gazdinstvo i bave se pčelarstvom...

- Med je vrhunskog kvaliteta, jer ovde nema fabričkih dimnjaka i drugog zagađenja, a pčele imaju kvalitetnu ispašu, samo ih treba seliti sa lokacije na lokaciju - kaže Rade, za kojeg bi Lale u Banatu, gde je živeo rekle da je preterano vredan.

U njihovom restoranu se, uz prethodnu najavu, mogu pojesti kvalitetna jagnjetina i teletina, a kolače Ljilja pravi sama. I njene torte, koje i ukrašava po porudžbini, deo su svakog slavlja u Grahovu.

- Nema kod nas svakodnevne gužve od gostiju. Svrate nam putnici u prolazu. Oduševljeni su hranom, a kad vide kako sve izgleda, poneko i prenoći - iskren je Rade, koji peče i domaću rakiju, mada će gostu uvek rado da preporuči i prirodne sokove koje proizvode njegove komšije.

Vještice su, pritom, uspele i da decu izvedu na pravi put. I, ponosni su što je ćerka završila ekonomiju i radi u inostranstvu, a sin uspehe beleži u indeks Elektrotehničkog fakulteta u Banjaluci i već stiče inostranu praksu.

- Ovde postoji samo osnovna škola, pa su oboje u srednju putovali tridesetak kilometara, u Drvar. Posle je Duška upisala ekonomiju, najpre u Banjaluci, a kada je zaključila da se isti fakultet tamo bolje boduje i kotira, prešla je u Sarajevo. I, najteže je bilo kada smo za oboje morali da plaćamo kirije - složni su supružnici Vještica koje mnogi ističu kao pozitivan primer i vele da bi, da je više takvih, i Grahovo imalo svetliju budućnost.

Foto: R. Šegrt

Preporučujemo

Reportaže

0 7

SAVA JE ZA SRPSKI NAROD BIO SVETAC JOŠ ZA SVOG ŽIVOTA: Domentijan je kroz njegovo veličanstveno žitije definisao ideologiju Nemanjićke države

28. 01. 2026. u 16:45

Najplemenitiji podvig

0 3

SRCEM NOSI POMOĆ NA DVA TOČKA: Humani Nikola Tomić, iz Valjeva, od 2019. obradovao mnoge siromašne ili teško bolesne žitelje Srbije

27. 01. 2026. u 14:42

Najplemenitiji podvig

0 13

NEKA TAJ MOMAK ŽIVI: Suvad Trbović, odrekao se svoje šanse za novi početak u korist mlađeg pacijenta (FOTO)

23. 01. 2026. u 11:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije