ZA NEMANJU PEŠAČILI DO OSTROGA: Komandiri Službe za obezbeđenje Okružnog zatvora u Beogradu i pripadnik MUP hodali 400 kilometara

NIJE bilo lako, ali nije ni moglo da bude lakše. Kada dete čeka, a vreme mu ne ide u prilog, čovek nema pravo da stane, da se odmori. Hodali smo od jutra do mraka. Bilo je kiše, snega, žuljeva na tabanima. Zglobovi otekli, kolena bole, kičma. Ali, vredelo je žrtvovati se.

FOTO: Privatna arhiva

Ovako nam govori Miloš Marjanović, jedan od osmorice policajaca koji su u martu 2025, za devet dana prepešačili više od 400 kilometara, od Beograda do Ostroga, kako bi pomogli da se što više novca prikupi za lečenje sedmogodišnjeg Nemanje Ljutića iz Beograda koji boluje od subakutnog sklerozirajućeg panencefalitisa, nastalog kao posledica direktne infekcije malim boginjama.

- Želeli smo da pomognemo nekome ko je životno ugrožen. Konsultovali smo se sa kolegama i odlučili da to bude Nemanja. Uspeli smo da skrenemo pažnju na ovog dečaka i da podstaknemo neke ljude da mu pomognu - kaže Marjanović, koji je sa kolegama iz Službe za obezbeđivanje Okružnog zatvora u Beogradu Đorđem Pakljancem i Danetom Radojevićem posetio u decembru redakciju "Novosti". - Mi smo bili samo pešaci, a Nemanja je pravi borac. Pokušali smo da mu pomognemo da stigne do lečenja. Dečak je u međuvremenu bio u Turskoj, a ovde i dalje prima terapiju matičnim ćelijama. U kontaktu smo sa njegovim roditeljima.

FOTO: Privatna arhiva

PEŠAČILE I ANASTASIJA I MARIJA

Foto: D. Milovanović

IZ Manastira Rakovica sa njima je krenula i Anasatsija Vujić iz Beograda, koja je još od detinjstva posvećeni humanitarac. Baš zbog svojih dobrih dela, ova mlada devojka je dobitnik naše Zlatne plakete za najplemenitiji dečji podvig godine koja joj je uručena na svečanosti u Skupštini Grada Beograda 2020. Ovog puta sa komandirima i policajcem od Rakovice je pešačila do Lazarevca (da bi se vratila na sahranu, nažalost, jednog mladića za kog je prikupljala pomoć). Ipak, trećeg dana ovog pešačenja, ponovo se pridružila humanitarcima na Rudniku i to sa tetkom malog Nemanje - Marijom Fuljak. Odatle su i njih dve dalje pešačile u ovoj humanoj misiji sve do svetinje pod Ostrogom.

U grupi, na ovom humanitarnom hodočašću su bila još četvorica njihovih kolega, komandira Službe za obezbeđenje Okružnog zatvora u Beogradu: Predrag Zlatković, Marko Mitić, Milan Dinić i Filip Simonović, kao i Vladica Mitić iz MUP. Pošli su iz manastira Rakovica 21. marta, a pod Ostrog su stigli 30. marta. Tokom dugog i iscrpljujućeg puta do Crne Gore prošli su kroz Lazarevac, preko Rudnika, zatim Čačak, išli preko Zlatibora ka Prijepolju, Pljevljima, Žabljaku i Nikšiću. Svoj put su završili kod moštiju Svetog Vasilija Ostroškog, u srpskoj svetinji u stenama.

- Imali smo vreće za spavanje, ali nas je mnogo ljudi usput pozvalo da prespavamo kod njih - kaže Pakljanac. - Naš narod je plemenit. U Lazarevcu smo spavali kod jednog čoveka, pa na Rudniku, Zlatiboru. Dočekali su nas lepo i u manastirima Mileševa u Prijepolju i Svetoj Trojici u Pljevljima.

FOTO: Privatna arhiva

Devet dana, korak po korak, prolazili su kroz šume, kroz gradove i varoši, preko planina. Nisu brojali kilometre. U svakom gradu im je neko prišao, neko im je doneo vodu, neko se rasplakao. Mnogo ljudi čulo je za Nemanju tek od njih.

- Ima divnih ljudi - kaže Radojević. - Često su nam prilazili, pitali nas gde idemo i čim bi čuli ime dečaka i razlog puta, vadili su telefone, tražili broj računa, raspitivali se kako mogu da pomognu. Neki su uplaćivali novac odmah, drugi su beležili podatke da to učine kad stignu kući, zvali su, čak, i prijatelje u inostranstvu. Zbog toga je naš put imao smisla.

Ovo nije prvi put da su zatvorski čuvari pešačili do Ostroga. Isti marš organizovali su i prošle godine za osmogodišnju Anastasiju Zafirović, devojčicu sa cerebralnom paralizom, kako bi njenoj porodici pomogli da nastavi sa lečenjem u inostranstvu. Na kraju njihovog hodočašća, pod Ostrogom su ih sačekali mnogobrojni vernici, ali i njihove žene, deca.

- Bilo je i suza, smeha i bolova. Najdirljivije je bilo kada smo videli da su i Nemanja i Anastasija došli sa roditeljima - kaže Marjanović. - Taj osećaj ne može se opisati. Roditelji su prišli, zahvali se, a mi nismo znali šta da kažemo. Radimo specifičan posao, časno i pošteno. Zatvorenici koje čuvamo su prestupnici, ali zdrave osobe. Deca za koju hodamo nisu ništa skrivila, ali su bolesna. Mnogo smo srećni kad možemo bilo kako da im pomognemo.

Ovi momci planiraju da nastave istim putem. Već se pripremaju za novo humanitarno pešačenje na koje će krenuti u martu 2026. godine.

Preporučujemo

Najplemenitiji podvig

0 2

SKROMNI HEROJI IZ KIKINDE: Nikola Linjački i Dušan Santrač golim rukama iz zapaljene kuće izvukli dvoje teško povređenih sugrađana (FOTO)

09. 01. 2026. u 14:00

Reportaže

0 1

TOKOVI KULTURE U MEANDRIMA BEGEJA: Miran grad u ravnici, uvek spreman za dinamična dešavanja

09. 01. 2026. u 07:20

Reportaže

0 0

DAN KADA SE RODIO SPAS: Najradosniji hrišćanski praznik Božić i prethodno Banji dan obeleženi svečano

09. 01. 2026. u 07:10

Najplemenitiji podvig

0 1

DOBROTA SE NE DA POKORITI: U susret 63. Najplemenitijem podvigu "Večernjih novosti"

09. 01. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije