Jedno selo, šest zapisa: U Busilovcu kod Paraćina, narod čuva stabla koja vekovima imaju status svetog drveta (FOTO)

BUSILOVAC - Jedno od starijih sela na teritoriji paraćinske opštine, , čija se istorija delom gubi u narodnim mitovima i predanjima, poznato je u Pomoravlju i Srbiji po velikom broju zapisa – kultnih stabala koja imaju ulogu seoskih svetinja.

Foto: Privatna arhiva

Lokalno stanovništvo, starosedeoci i doseljenici iz migracija tokom 18. i 19. veka, najviše sa Kosova i Metohije i južnog Pomoravlja, vekovima su zapise obilazili i poštovali. Danas većina nosi prezimena porodica na čijim se imanjima nalaze. Iako ih je popisano šest u bazi podataka o zapisima na teritoriji  Srbije, meštani kažu da ih je bar duplo više i da svaki od njih ima posebnu ulogu u duhovnom životu kraja. A naročito porodice na čijem je imanju.

Rajića kruška najstariji je zapis među njima. Jedino je sveto drvo koje je ostalo sa početka dvadesetog veka posle sušenja i pada prethodnog zapisa, bresta. Nalazi se na imanju koje je nekada bilo vlasništvo Stanojla Rajića. Njime sad gazduje Rajićev praunuk, Radiša Petrović.

Tek kad smo džipom krenuli do tog kultnog mesta iznad stare Crkve Svetog Pantelejmona više od šest kilometara udaljene od sela, do koje može da se stigne samo peške, shvatili smo zbog čega je naš sagovornik, Radiša, odlagao obilazak. Čekao je potpuno suvo vreme. Kad smo se nakon vožnje blatnjavim putem u ataru zvanom Staro selo - nekadašnjoj postojbini Busilovčana, uspeli uz brdo iznad crkve, pred očima nam je pukla moćna divlja kruška. Dominirala je okruženjem.

- Stara je sigurno preko 200 godina. Moja majka Miljana iz svog detinjstva je pamti isto ovakvu, ogromnu. Posle rušenja bresta kog se sećam samo iz priče, ova kruška izabrana je da bude novi zapis. Bilo je to u vreme Prvog svetskog rata. To je kruška mog pradede po majci, Stanojla. Nažalost, više ne lista.  Obilazimo je redovno za Trojičke litije i to je jedan od tri zapisa koje Busilovčani redovno posećuju. Ostala dva su kod škole i kod nove Crkve Svetog Andreja Prvozvanog – veli Radiša.

Foto: Z. Rašić

 Zapis kod škole je osveštan nakon što je pala stara trešnja, dok je orah najmlađe sveto drvo kod nove crkve. Formiran je posle početka njene gradnje. Orah je i zapis iza puta ka Paraćinu, na imanju Stanislava Kostića. Radiša nam nabraja i ostale – Nikolića krušku, te orah na potesu zvanom Gaj u pravcu Golubovca, na njivi Rodoljuba Tanića. Preko puta groblja nalazi se Aranđelovića kruška, dok je u Kovanluku još jedan zapis – kruška. Deveto sveto drvo je orah u nekadašnjoj parceli Radomira Radenkovića, ali je sad to zemljište promenilo vlasnika, priča naš sagovornik. Navodi da se ovim spisak busilovačkih zapisa ne zatvara, ali ne može svih da se seti.

Osim Rajića kruške o kojoj lično brine, većina ostalih narodnih svetinja osveštana je devedesetih godina prošlog veka. To je vreme kada su sela ponovo počela da organizuju litije – narodnu tradiciju ugašenu nakon Drugog svetskog rata. U Busilovcu je to prve subote nakon Trojice. Litija počinje u novoj crkvi, gde kolačar sa sveštenikom seče kolač. Potom svečana povorka u krsnom hodu kreće u obilazak zapisa, gde se čita molitva za kišu, za dobar berićet, obnavlja krst... Prvi je obližnji zapis kod crkve, potom kod škole, a na kraju Rajića kruška, uz službu u staroj crkvi, gde se krsni hod završava.

- Bio sam učesnik prve litije u Busilovcu obnovljene čini mi se 1991. godine. Po mom sećanju, sveštenik tadašnji je osveštao između 9 i 12 zapisa. U Busilovcu zapisi opasuju selo, na obodu su. Kako je naš atar površine između 1.400 i 1.800 hektara, oni su razbacani, tako da se osim ova tri ostali obilaze samo povremeno. Zapisi štite selo od nesreće, zato su i birani tako da ga okružuju – zaključuje naš sagovornik.

Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Pored litije u sedmici nakon Svete Trojice, koja u srcima meštana ima posebno mesto, Busilovac slavi dve slave zbog dve crkve. Prva je Svetog Pantelejmona 9. avgusta i meštani je uglavnom  obeležavaju kao seosku slavu. U staroj crkvi posvećenoj ovom svetitelju, na potesu gde su starosedeoci nekada živeli, održava se tad svečana liturgija. Druga slava im je Svetog apostola Andreja, 13. decembra. Njemu je posvećena nova crkva sagrađena na inicijativu meštana jer im stara bogomolja nije pristupačna tokom cele godine. Najveći deo enterijera za novu crkvu izradila je i darivala busilovačka dijaspora iz Australije, što joj daje poseban značaj kao narodnoj zadužbini.

IZABRALI KOLAČARE DO 2030. GODINE

Grupa meštana iz Busilovca, poznata po tome što se druži i na Ravnoj Gori, napravila je spisak kolačara za Trojičke litije do 2030. godine. Pre dve, kolačar je bio baš naš domaćin Radiša. Mladi su takođe zainteresovani za ovu narodnu tradiciju, ali ih je u Busilovcu sve manje. Selo je nekada imalo preko 1.300 stanovnika, a sada se prepolovilo. Prema poslednjem popisu, svega je 676 duša.

– Ali zato imamo dve crkve, mnogo zapisa, poštu, dve prodavnice i osmorazrednu školu u koju idu i deca iz Golubovca i Krežbinca - sa ponosom nabraja Radiša, koji se čitav život angažovao za dobrobit Busilovca. Bio je i u odboru za rekonstrukciju Crkve Svetog Pantelejmona.

Foto: Z. Rašić

SVETA STABLA U POMORAVLjU

Na teritoriji Pomoravskog okruga najviše evidentiranih zapisa je u paraćinskoj opštini - 33, a zatim na teritoriji Jagodine, 31. Ovo sveto stablo u koje se urezuje krst u srpskoj tradiciji predstavlja mesto molitve i utočišta meštana, pa se veruje da njegovo namerno oštećenje, lomljenje grana ili seča donose nesreću i bolest. I to ne samo pojedincu već celom selu.

.

Preporučujemo

Reportaže

0 0

Otkriveni grobovi stari 8.000 godina: Istraživanja niškog ZZSK na lokalitetu Novosel među najvećima od njegovog osnivanja (FOTO)

15. 04. 2026. u 07:00

Reportaže

0 0

Slušanje slavuja na 30 lokacija: Manifestacija Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije od 24. do 26. aprila

14. 04. 2026. u 17:08

Reportaže

0 6

Bogorodičin pojas donosi blagodat: Jedna od najvećih hrišćanskih relikvija, koja se čuva na Svetoj Gori, biće proneta u Spasovdanskoj litiji

14. 04. 2026. u 15:43

Reportaže

0 33

I VOJNICI KFORA PRELAZE U PRAVOSLAVLjE "Novosti" u Visokim Dečanima: Ovde se susreću zemlja i nebo, vidi da Bog zaista postoji (FOTO)

12. 04. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije