Republika Srpska

LEŠNIK SE ISPLATI ČEKATI: Najveći prinos se postiže nakon 10. godine starosti

Б. Милошевић

18. 09. 2021. u 11:36

VELIKA potražnja, visoka otkupna cena i izuzetno dug eksploatacioni period preko 50 godina, opredeljuje sve više Semberaca za uzgoj plantažnog lešnika.

ЛЕШНИК СЕ ИСПЛАТИ ЧЕКАТИ: Највећи принос се постиже након 10. године старости

Foto B. Milošević

Jedan od pionira ove proizvodnje u Semberiji, Milan Trišić iz Velike Obarske, ovih dana počinje berbu lešnika na površini od 4,5 hektara. Uprkos instaliranom sistemu za navodnjavanje, suša je učinila da rod bude umanjen za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.

- Prvi zasad lešnika na 2,5 hektara, podigao sam pre 12 godina, a nakon šest godina, proširio za još dva hektara. Plan je da se ide do deset hektara, jer po nekim svetskim standardima, prinos sa te površine vraća sve investirano, i omogućava solidnu zaradu - priča Milan.

Najveća mana ove proizvodnje je spor povrat kapitala, jer sadnice lešnika postaju komercijalno produktivne tek u petoj i šestoj godini, a najveći prinos se postiže nakon 10. godine starosti. Međutim, velika potražnja i visoka cena, uzgoj na skromnim zemljištima, i dug eksploatacioni period, čine lešnik isplativim za gajenje, i to je voćka koju vredi čekati.

Foto: Фото Б. Милошевић

POGLEDAJ GALERIJU

- Uzgoj lešnika je ozbiljna investicija, počev od sadnje sertifikovanih sadnica, postavljanja sistema za navodnjavanje, nabavke mašine za sakupljanje lešnika, izgradnje sušare i uslovnih prostorija za lagerovanje, do kalibratora i krckalice - objašnjava Milan.

Sve skupe mašine isključivo služe ovoj proizvodnji, i ne mogu se upotrebiti u nekoj drugoj, što znači, ko uđe ozbiljno u tu proizvodnju, nema povratka, ni odustajanja.

Milan Trišić, vredni proizvođač lešnika iz Velike Obarske, odnedavno penzioner, na kraju kaže, da će mu se uskoro u ovom poslu priključiti i sin, i još jednom ponovio, da lešnik vredi čekati.

MALO PROIZVOĐAČA

PRINOS lešnika u punom rodu je oko 3,5 tona po hektaru, a sa cenom od šest evra po kilogramu čini ga perspektivnom voćkom, posebno što u obradi ne zahteva "puno ruku" kojih je sve manje u regionu. Lako ga je proizvesti, ali kome, i kako prodati je činjenica koja nije upitna kada je plasman lešnika u pitanju. Toliko je malo proizvođača, da se gotovo 90 odsto potreba za lešnikom uvozi.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DUNAV – PLAVA NIT EVROPE: Reka koja nije tu zbog nas već s nama

DUNAV – PLAVA NIT EVROPE: Reka koja nije tu zbog nas već s nama