JASENOVCEM "UBLAŽAVAJU" INCKOV ZAKON: Iza ponude da se u Sarajevu usvoji propis kojim bi se deblokirala BiH krije se zamka za Srpsku
DEO međunarodne zajednice pokušava da se izvuče iz "živog blata", koje su sami zamesili u Bosni i Hercegovini, nakon što je bivši visoki predstavnik Valentin Incko u poslednjim danima svog mandata nametnuo skandalozni zakon o kažnjavanju negiranja navodnog genocida u Srebrenici, i to opet preko leđa Srpske i Srba.
Jer, navodna pružena ruka Banjaluci, u vidu predloga da Parlament BiH usvoji svoj zakon o zabrani govora mržnje, negiranja svakog genocida i veličanja osuđenih ratnih zločinaca, a da se zauzvrat povuče Inckov zakon, krije i novu, opasnu zamku za RS i naš narod.
Između ostalog, u širokoj paleti predloga šta bi trebalo da se nalazi u tekstu ovog zakona, koji bi usvojio Parlament BiH, nalazi se i onaj koji je lansirao lider SDA Bakir Izetbegović: da se zabrani i osuda negiranja genocida u Jasenovcu. Time bi se monstruozne akcije ustaškog režima u NDH, sa ciljem istrebljenja Srba, Jevreja i Roma, praktično izjednačile sa zločinom u Srebrenici, što je apsolutno nedopustivo i neprihvatljivo.
- Sramne ponude iz Sarajeva kao "tretiraćemo Srebrenicu i Jasenovac isto" samo su još jedna podvala muslimana u BiH koji pokušavaju da trguju Jasenovcem. Mi ne trgujemo Jasenovcem. Ne moramo dokazivati da je tamo izvršen genocid nad Srbima i da su tamo stradali Srbi i drugi antifašisti. Pa u Sarajevu su za vreme NDH tri gradonačelnika bili muslimani koji su masovno srpski živalj otpremili u Jasenovac. Takođe su podržali Francetića koji je Srbe iz Sarajeva, njih oko 6.000, saterao na Drinu i u jednom danu su pobijeni - poručio je u četvrtak srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
On se osvrnuo i na još jednu zamku koja se sprema Banjaluci, a to je redosled predloženih koraka: visoki predstavnik Kristijan Šmit je u svom pismu parlamentarcima BiH, odaslatom 9. decembra, obećao da će povući sporni Inckov zakon, ali tek kada oni usvoje svoj propis o osudi genocida. Naravno, bez ikakvih garancija da će to zaista i učiniti ako propis prođe kroz Parlament BiH.
Dodik je u četvrtak ponovio da Inckov zakon mora nestati iz pravnog okvira BiH jer je to jedna nakaradna nametnuta brljotina:
- Istog trenutka kad se ukine Inckov zakon mi ćemo se vratiti u zajedničke institucije. Do tada nema razgovora. Kako ćemo odlučivati kad se vratimo, to je naše ustavno pravo.
Akcija disciplinovanja Dodika i potkopavanja temelja RS, očigledno, nije dala željene rezultate, a pomak nisu napravili ni brojni zapadni emisari koji su poslednjih dana opsedali Sarajevo i vratili se kući neobavljena posla. Srpskoj ne pada na pamet da odstupi ni "za jotu" od odluke da vrati nadležnosti u oblasti pravosuđa i odbrane koje joj pripadaju po Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH.
U međuvremenu su aktivirani i ambasadori Kvinte, koji su na vanrednom sastanku sa predstavnicima Parlamenta BiH, održanom u sredu u Sarajevu, pokušali da nametnu temu o usvajanju novog zakona o "genocidu". Kako saznaju "Novosti", srpski predstavnici nisu uopšte hteli da razgovaraju oko ovoga i poručili su ambasadorima Kvinte da se mora povući Inckov nametnuti zakon da bi se srpski političari vratili u institucije na nivou BiH.
- Članovi Kvinte dobili su zadatak da prenesu poruku sa Zapada da se otvore razgovori o Zakonu o genocidu i Zakonu o državnoj imovini u BiH. Pokušali su da odbrane stav Šmita, koji je ranije uputio dva pisma parlamentarcima BiH, u kojima je tražio da se usvoje ova dva zakona. Stranci su svesni da je Inckov potez da nametne zakon o genocidu bio loše rešenje i da je paralizovao BiH. E sad, pokušavaju, iako to ne žele da priznaju, da se izvuku iz cele priče, ali da Kancelarija visokog predstavnika (OHR) ne snosi odgovornost - kaže, za "Novosti", odlično obavešten izvor, koji je upoznat sa dešavanjem na sastanku.n
DODIK: "PROCENjIVAO" SAM KOMŠIĆA, NISAM BEZ FIZIČKIH PREDISPOZICIJA DA ODGOVORIM
DOK Zapad pokušava da izađe iz bosanskog ćorsokaka, nervoza među hrvatskim i bošnjačkim političarima je sve veća, a njihovi napadi na Dodika sve učestaliji.
Tako je aktuelni predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić (koji je na to mesto kao hrvatski predstavnik izabran glasovima Bošnjaka) izjavio da ukoliko stranci ne zaustave Dodika, kojeg naziva "razbojnikom", neće biti drugog izbora nego da ga, kako kaže, zaustave sami.
U svom stilu reagovao je Dodik:
- Baš sam ga na sednici "procenjivao", mislim da nisam bez fizičkih predispozicija, pa da ne mogu adekvatno da odgovorim ako dođe do toga što Komšić preti. A iza njega samo stoje Izetbegović i šačica Bošnjaka, koji glasaju za njega da bi prevarili Hrvate.
Oglasio se i Izetbegović koji, zabrinut što "BiH nije u fokusu međunarodne zajednice", preti i da će "islamski svet, ako zatreba, stati uz Bošnjake". Njega je posebno zabolela podrška Mađarske Dodiku, odakle poručuju da će staviti veto na eventualne sankcije iz EU.
NAPOMENA:
Uklonjen je deo teksta, odnosno delovi istog, u kome se tvrdi da je nemački diplomata Kristijan Šmit “nelegalno izabran”.
Upravni odbor Saveta za provođenje mira imenovao je Šmita za novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini 27. maja 2021. godine, nakon što je njegov prethodnik Valentin Incko podneo ostavku.
Jasno definisana procedura imenovanja visokog predstavnika ne postoji. Činjenica da imenovanje Šmita nije potvrdio Savet bezbednosti UN-a ne čini ga “nelegitimnim” ili “nelegalno izabranim”.
Više detalja u analizi portala Raskrinkavanje.
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (5)