SVETKOVINA VRSNIH LEKARA: U Bijeljini održan najveći naučni skup u RS i BiH u poslednje tri decenije
U BIJELjINSKOM Etno selu "Stanišići" otvoren je Drugi međunarodni kongres HISPA BH, čiji je koorganizator JZU Bolnica „Sveti vračevi“, koji je okupio više od 700 najimentnijih kardiologa, vaskularnih hirurga i drugih lekara iz RS, BiH, Srbije, regiona i inostranstva.Ovo svetkovinu medicine, koja po sadržaju, kvalitetu učesnika i organizaciji nije viđena, do sad, na levoj obali Drine, svečano je otvorila je predsednica RS Željka Cvijanović.
- Srećna sam što su Bijeljina i Republika Srpska domaćini ovako značajnog skupa-rekla je predsednica Cvijanović. - Počastvovana sam pozivom da prisustvuje ovom značajnom skupu i čestitam, od sveg srca, organizatorima Kongresa. Srećna sam što su Bijeljina i Republika Srpska domaćini ovako značajnog skupa. Uverena sam da će diskusije biti konstruktivne , a zaključci samog Kongresa korisni i primenjivi u praksi.I kao što su naši ljekari i zdravstveni radnici uvek bili uz građane, tako je i dužnost institucija da podrže ovakve manifestacije, jer samo zajednički možemo raditi na unapređivanju našeg zdarvstvenog sistema. Želim da izrazim zahvalnost i podršku vašem radu, aktivizmu i naporima koje ulažete s ciljem zaštite zdravlja našeg stanovništva.
Predsednica je podsetila da su “prethodne dve godine bile naročito teške, kao i da je najveći teret pandemije virusa korona pao na leđa zdravstvenih radnika koji su se danonoćno borili protiv opakog nevidljivog neprijatelja”, za šta im je odala posebno priznanje.
- Iako je pandemija kovida bila tema broj jedan na planetarnom nivou, mnoga postojeća oboljenja i dalje su uzimala svoj danak. Kardiovaskularne bolesti još su jedan od vodećih , ako ne i najčešći uzročnik smrtnosti i kod nas i u svijetu. Utoliko je značaj ovakvih skupova veći - u kontekstu razmjene znanja i iskustva o prevenciji , savremenoj dijagnostici i lečenju bolesti srca - naglasila je Cvijanovićeva.
Predsednica Srpske je naglasila da je posednjih godina i decenija medcina teorijski i praktično napredovala vrtoglavom brzinom ,” a cilj institucija je da održe korak sa savremenim trendovima , kako u pogledu nabavke moderne opreme , tako i u domenu obrazovanja i usavršavanja kadra”.
Ministar zdravlja u Vladi RS dr Alen Šeranić, poručio je da je ovaj, prstižni skup ljudi velikom uma "jedinstvena i ne tako česta prilika da se od eminentnih stručnjaka svetskog glasa čuju stručni i naučni aspekti kardiovaskularne i cerebrovaskularne prevencije".
Šeranić je čestitao organizaotorima za veliki i značaja skup , dodavši da su teme pažljivo birane i aktuelne, "jer se tiču izazova koji su postojali u protekle dve godine, kao i mnogih saznanja o posledicama kovid infekcije sa kojom se i danas pacijenti susreću".
- Neće se zaustaviti naša nastojanja da kroz zakonske okvire, infrastrukturne projekte i nabavku savremene medicinske opreme obezbedimo uslove za pružanje kvalitetene zdravstvene zaštite, bez obzira na ograničene finansijske mogućnosti - naglasio je ministar zdravlja i socijne zaštite Republike Srpske i dodao da je, "unapređenje kvaliteta zdravlja pacijenata naš zajednički cilj", pozivajući lekare da nastave da unapređujete znanja i veštine u korist i za korist celog zdravstvenog sistema i stanovništva.
Akademik profesor dr Zlatko Maksimović, predsednik Organizacionog odbora Kongresa, koji je kao direktor OB "Sveti vračevi", osmislio, sa saradnicima, ovako veliki skup na kom učestvuje 700 učesnika iz 12 zemalja.Sama ta činjenica, kaže akademik Maksimović, dosta govori.
- Vidno je da ovaj kongres uspeo i da zajedno smo doneli određene zaključke učinili analize i preporuke šta činiti u postkovid eri, koja nam predstoji. Moje zadovoljstvo je veliko što je veliko što je Bolnica u Bijeljini uvek korak ispred - istakao je Maksimović.
Predsednik Naučnog odbora Kongresa profesor dr Nebojša Tasić rekao je da prepuna sala u kojoj se održava ovaj događaj, pokazuje koliko je zdravstvo željno nauke i novih saznanja.
- Po meni, nalazimo se na prekretnici. Na prekretnici, zato što nismo poklekli pod jednim virusom, ni pod kardiovaskularnim bolestima. Siguran sam da svaka bolest može biti pobeđena ako se zajedno bore svi zdravstveni radnici i edukovani građani - rekao je Tasić i izrazio žaljenje što Gradska uprava nije imala sluha za ovaj događaj. On je ocenio da je ovaj trodnevni događaj jedan od najvažnijih zdravstvenih i naučnih skupova celog regiona.
- Iskreno, žao mi je što Gradska uprava nije imala sluha za ovaj događaj, ali sa druge strane, kompanije u Bijeljini jesu i što je najvažnije, zdravstveni radnici Bijeljine su prepoznali značaj i rekao je Tasić, pored ranije prijavljenih još 300 ljudi učestvovalo na trodnevnom Kongresu.
Episkop zvorničko-tuzlanski Fotije blagoslovio je Kongres, uz želju da njegovi naučni, medicinski i duhovni plodovi budu na opštu korist kako stručnjaka, tako i svih ljudi.
- Kako postoji telesno srce, tako postoji i duhovno srce, mora da postoji jedinstvo između ta dva srca kako bi čovjek funkcionisao- rekao je vladika Fotije, napominjući da ovaj Kongres ima podršku patrijarha srpskog Porfirija . Vladika je istakao da je prisutan na otvaranju ovog naučnog skupa da bi pokazao da treba njegovati zajednicu između Crkve i države, kako bi svi zajedno radili za dobro naroda.
- Ovde sam da pokažem da crkva i nauka nisu u suprotnosti, već da zajedno rade na dobrobit naroda- naveo je vladika Fotije, kome je uručena zahvalnica Kongresa. Zahvalnica Kongresa uručena je i predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović, koja je generalni pokrovitelj Drugog međunarodnog kongresa HISPA BH. Predsjednici je zahvalnicu uručio akademik profesor dr Zlatko Maksimović, kao predsednik Organizacionog odbora Kongresa.
Profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i prvi predsednik jugoslovenskog Udruženja za aterosklerozu, naglasio je da je “ veliki naučni skup u Bijeljini potvrda da budućnost pripada onima koji imaju jasnu predstavu o njoj, da budućnost pripada onima koji je umiju oblikovati”.
- Mi smo u stalnom ratu sa kardiovaskularnim bolestima. Zastaršujući su podaci zvaničnog protokola za akutni koronarni sindrom za Srbiju iz 2019. godine koji pokazuje 55.305 umrlih ili 149 umrlih u jednom danu, šest u toku jednog sata. Imamo tercijarne ustanove, vrhunsku opremu, ali moramo da radimo na onome u čemu HISPA uporno istrajava, a to je prevencija, koja obuhvata i nauku i struku. A ovaj naučni skup to upravo čini, objedinjuje i nauku i struku i ide ispred svoga vremena. Mi ćemo kao Institut dati snažnu podrčku svim organizacijama koji se bore da unaprede prevenciju kardiovaskularnih bolesti, jer nećemo ni u jednoj od najmodernijih sala operisati ni visok krvni pritisak, ni povišen šećer i masnoće, gojaznost, ni genetsko nasleđe, nego njihove tragične posledice. Preko HISPE se promoviše zdrav način života kao liek ili modul koji će ozdraviti našu naciju i sprečiti veliko oboljevanje od bolesti srca i krvnih sudova.
Profesor Bojić je istakao da “napor organizatora profesora dr Zlatka Maksimovića i profesora dr Nebojše Tasića na organizovanju Kongresa sa tematikom postkovida i kardiovaskularnih bolesti zadivljujući”.
Branko Ružić, predstavnik Vlade Srbije na otvaranju Kongresa je rekao :- Na ličnom i na primerima drugih ljudi mogli smo se uveriti koliko je, paralelno sa pandemijom korona virusa došlo do povećanja kardiovaskularnih bolesti , ali i drugih sekundarana posledica nastalih nakon preležane korone. Borbu protiv virusa otežava i činjenica da svakodnevno dobijama nova saznanja o njegovom delovanju i nemamo informacija zašto neke virus pogodi manje a neke više. Ćesto zapostavljena prevencija je sada, na žalost, ušla u fokus kroz ovu pandemiju i vratila se na velika vrata. Personalizovanim programom, HISPA čini ono što je najbolje za sve pacijente , a celokupnim đelovanjem šale poruku da samo pravovremenom brigom o sebi možemo dočekati udobnu i kvalitetnu starost. Ja sam uveren da ćete u toj misiji uspeti i želim vam da ovaj Kongres bude uspešan i da tokom njega podelite iskustva i rezultate vaših radova, nova saznanja u dostizanju cilja.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (0)