NASILJE NA MREŽAMA BOLNIJE OD BATINA: Tragična sudbina Mladena Dulića upalila alarm za opasnosti koje nosi surovo ponašanje u onlajn svetu

V. C. SPASOJEVIĆ/Lj. BEGENIŠIĆ

01. 11. 2022. u 09:23

DA ismevanje na društvenim mrežama može da se završi smrću pokazao je slučaj Mladena Dulića iz Laktaša u Republici Srpskoj, koji se ubio, nakon što je pušten snimak na kome se vidi kako ga ponižavaju prilikom razgovora za posao na benzinskoj pumpi.

НАСИЉЕ НА МРЕЖАМА БОЛНИЈЕ ОД БАТИНА: Трагична судбина Младена Дулића упалила аларм за опасности које носи сурово понашање у онлајн свету

Mladen Dulić, Foto Printskrin

Kada se snimak proširio usledilo je dodatno ponižavanje, pa je ovaj dvadestdvogodišnjak uz reči: "Ja ovo više ne mogu" digao ruku na sebe.

Psiholozi i psihoterapeuti upozoravaju da ono što nekome deluje kao šala za nekog drugog predstavlja - smak sveta. Ističu da ljudi koji vređaju na takav nači ne pomisle kako bi se oni osećali da im to neko uradi. Takođe, opšti utisak je da je ovaj mladić bio dobro i lepo vaspitano dete, pa naši sagovornici postavljaju pitanje - da li deca treba da budu toliko vaspitana i da li, učeći ih da oni nad drugima ne čine nasilje, zapravo zaboravimo da ih naučimo kako da se od nasilja brane.

- Mi našu decu učimo da ne maltretiraju druge, ali moramo ih naučiti i da postave granicu dokle drugi njih mogu da maltretiraju - upozorava školski psiholog Branka Tišma.

Ona ističe da decu moramo da naučimo da se u takvim slučajevima obrate nekome u koga imaju poverenja i za koga su uvereni da će problem rešiti.

Sajber nasilju naročito je podložna školska populacija koja prati sve mreže i učlanjuje se u brojne vajber-grupe. Školarci uglavnom i komuniciraju putem mreža i to jezikom koji je odraslima nerazumljiv.

- Sajber nasilje je teško vidljivo, često počne kao neka šala, pa postaje sve gore i pretvori se u začarani krug iz koga dete nekada ne vidi izlaz - kaže Tišma.

Ona pojašnjava da je razlika između fizičkog i sajber nasilja u tome što je fizičko nasilje odmah vidljivo pa se može brže reagovati.

- Sajber nasilje traje duže i teško ga je uočiti, teško je utvrditi koliko ga ima, je to danas podrazumevani oblik komunikacije - ističe Tišma.

Kako bismo uočili da je dete izloženo ovoj pošasti, treba da obratimo pažnju na to da li je promenilo odnos prema nastavnicima, roditeljima, okolini, da li je popustilo u školi...

Psihoterapeutkinja Biljana Ćulafić ističe da mladi ne znaju da je svakog čuda tri dana dosta, a na nama je da im pružimo pomoć.

Ona je, komentarišući slučaj Mladena Dulića, istakla da je neko trebalo da mu objasni da je to trenutno, a ne da mu minimalizujemo bol sa "nije to ništa strašno".

- Reč je o mladom čoveku bez razvijenog identiteta, koji je mogao zbog toga da bude osetljiviji na negativne komentare. On se ponašao poslušno i vaspitano, a zapravo je bio iskorišćen - kaže Biljana Ćulafić i napominje da može da zamisli kako se on osećao u tom trenutku, jer se susrela sa mnogo dece i adolescenata koji su pokušali suicid.

- Oni se osećaju prljavo i loše, kao da žele da iskoče iz svoje kože i osećaju da nemaju kontrolu nad svim tim, kao da su marionete, uz negativne misli: "ja nisam normalna", "ja ne vredim", i ideja je da će to biti večno - kaže ova psihoterapeutkinja.

Foto Shutterstock

Kada je reč o kažnjavanju, naš Krivični zakonik ne poznaje internet nasilje kao poseban pojam, a delo koje se najčešće goni kod nas, osim dela protiv polne slobode, jeste proganjanje. Ono je, kako potvrđuju sagovornici "Novosti", i uvedeno u KZ najviše zbog "sajber bulinga". Osim klasičnog, fizičkog praćenja i proganjanja, u ovo delo, kaže advokat Mirko Mrkić, spadaju sve radnje koje mogu da ugroze nečiji život, a zaprećena kazna je do tri godine zatvora.

Mrkić dodaje i da je, kao što je moguće nekog goniti zbog nasilničkog ponašanja u realnom svetu, to isto moguće i ako ispoljava nasilje u "sajber svetu", odnosno preko društvenih mreža i vajber-grupa. Jer i psihičko nasilje je oblik zlostavljanja. Zaprećena kazna je takođe do tri godine, a ako je delo počinjeno u grupi (npr. vajber-grupi) i ako je došlo do teškog ponižavanja osobe, kazna može ići do pet godina. Sve ovo ne važi za mlađe maloletnike i ako se utvrdi postojanje krivičnog dela, mogu eventualno odgovarati njihovi roditelji, što se do sada nikada nije desilo.

U konkretnom slučaju mladića iz Laktaša i u slučajevima sličnim ovom, prema rečima advokata Vladimira Marinkova, najrealnije je goniti počinioce zbog neovlašćenog slikanja, snimanja i prikupljanja podataka. Za ova dela zakon ne predviđa službeno gonjenje, već isključivo po privatnoj tužbi, a zaprećene kazne kreću se do tri godine zatvora.

- Kada je reč o vršnjačkom nasilju preko interneta, u pitanju je više sistemski problem i nemogućnost obrazovnog sistema da se nosi sa tim, a ne zakonski. Svakako bi ovo pitanje trebalo razmatrati i u okviru Radne grupe za izmene KZ - kaže Marinkov.

Foto: Printscreen/Tviter/@MalignaB

DODIK TRAŽI IZMENU ZAKONA

PREDSEDNIK SNSD Milorad Dodik zatražio je da se pripreme zakoni o sprečavanju širenja lažnih vesti, o sprečavanju jezika mržnje, o izmenama i dopunama Krivičnog zakona s uvođenjem klevete i uvrede, te proširenju krivičnih dela protiv ustavnog poretka.

- Zatražio sam od Vlade, odnosno Ministarstva pravde, da pripremi nove i izvrši izmene postojećih zakona, te da ih prilagodi evropskim konvencijama - naveo je Dodik na "Tviteru".

A porodica Mladena Dulića tužiće osobe koje su ga snimale i delile sporni snimak i boriće se za izmenu zakona kako bi se ovakvi slučajevi najstrože kažnjavali.

PRIJAVIO POLICIJI, PA SE UBIO

MLADEN Dulić došao je, 28. oktobra, u Policijsku stanicu Laktaši, obavestio službenike o spornom snimku, nakon čega je, istog dana, izvršio samoubistvo, potvrđeno je u Okružnom javnom tužilaštvu u Banjaluci. U tužilaštvu kažu da su u vezi sa navedenim događajem odmah preduzete sve potrebne radnje i mere.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ZAVRŠENA ERA DOMINACIJE: Orban saopštio užasne vesti za Zapad