Republika Srpska

ŽETVA BAŠ PORANILA: Ratari uveliko prikupljaju letinu na području Semberije

Dragica Marinković

20. 06. 2024. u 07:45

NI najstariji Semberci ne pamte žetvu pšenice polovinom juna, dvadeset dana pre optimalnih rokova, ali blaga zima i sušno proleće, sprečili su dalji razvoj i potpuno nalevanje zrna, što će opet doprineti slabijem kvalitetu i nižoj hektolitarskoj težini.

ЖЕТВА БАШ ПОРАНИЛА: Ратари увелико прикупљају летину на подручју Семберије

Probna merenja vlažnosti zrna pokazuju da je vlažnost ispod dozvoljene, i kreće se od 11 do 13 procenata, što je i jedan od uslova za prijem pšenice u silose.

Za početak, moglo bi se reći da su ratari relativno zadovoljni početkom ovogodišnje žetve, ali i ove, kao i prethodnih godina, otkupnu cenu pšenice još niko ne pominje. Poljoprivrednici najavljuju proteste ukoliko se u narednih sedam dana ne utvrdi cena ovogodišnjeg roda, kao i isplata podsticaja, kako bi nesmetano nastavili žetvu.

Iz Udruženja poljoprivrednika Semberije čulo se da u slučaju niske otkupne cene, koja ne pokriva ni osnovne troškove obrade, spremni su pšenicu prosuti po ulicama.

Sreten Vučković, načelnik Odelenja za poljoprivredu u Gradskoj upravi Bijeljina, kaže da je nažalost svake godine isti scenario za vreme žetve pšenice.

Prinosi od pet do sedam tona

OVE godine u Semberiji je pod pšenicom zasejana na površini od 15.000 hektara, a prvi otkosi pokazuju da je hlebno žito solidnog kvaliteta. Zavisno od primene agrotehničkih mera, prinos se kreće od pet do sedam tona po hektaru, sem onih parcela gde su proletos glodari napravili veliku štetu, kao i nedavne gradonosne oluje.

- Iz Gradske uprave smo uputili poziv na sastanak Ministarstvu poljoprivrede RS, predsedniku Vlade, Ministarstvu spoljne trgovine kako bi zajedno sa mlinsko-pekarskim proizvođačima pronašli prihvatljivo rešenje za sve strane. Znamo mi da je pšenica berzanska roba, ali isto tako i da je strateški proizvod, i cela ova priča zahteva jedan ozbiljniji pristup - kaže Vučković.

Poljoprivrednici, zbog nedostatka skladišnog prostora, primorani su da "na slepo" mlinarima predaju pšenicu, ne znajući kada i koliko će dobiti novca za svoj trud. Razočarani su što se nakon 10 meseci mukotrpnog rada i brige za pšenicu, i država i mlinari poigravaju sa njihovom mukom.

- Realna cena koja bi pokrila sve troškove obrade treba da bude 0,50 maraka po kilogramu pšenice. Sve ispod toga, vodi nas u gubitak, a na našoj grbači zaradiće mlinari i pekari. Nije mi jasan ovakav odnos države prema hlebu... ne moramo imati narandže i kivi, ali pšenicu moramo, ne možemo preživeti bez hleba - kratko kaže Milan Božić iz Broca.