SRPSKA ZAJEDNICA U SARAJEVU UNIŠTENA U TOTALITETU: Milorad Kojić o izveštaju Nezavisne međunarodne komisije

Највећи геноцид се догодио у Сарајеву. Ми Срби смо доживели једини на свеју геноцид мртвих. Ми Срби из Сарајева смо покојнике ексхумирали и поново сахрањивали, највише у Братунцу и Сокоцу. Да нисмо то урадили данас би све и једно српско православно гробље у Срајеву било преорано. Сарајево је СРПСКИ град.

Миливој Иванишевић, “Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“ у којој је установио да је у Сарајеву у периоду април 1992 - новембар 1995 ликвидирано најмање 7.019 Срба и за све постоје документи са именом, именом једног од родитеља, презименом, годином рођења и годином убиства. Сарајево је и сећање на јаму „Казани“, на падини Требевића, где су тела убијених Срба бацана или су Срби ту довођени и убијани, на злогласну касарну "Виктор Бубањ", на силовање младих српкиња на Бистрику у војном објекту некадашње команде војне области кад су долазиле да посете своје утамничене мужеве, браћу, очеве. Ни дан-данас наши Срби не могу да положе цвеће у Добровољачкој на сећање на масакар из маја 1992. Не постоји никакво обележје јаме „Казани“. На сећање на 130 логора за српске цивиле који су у њима држани да би били размењени за потуричке џихадисте или за њихову откупнину. Сарајево, читај: Проклета авлија, је град зла и зло је да улица на сећање на њега постоји у нашем Београду. У Сарајеву, у ужем делу града, по попису из 1991 живело је око 157.000 Срба. У ширем делу града тај број је био нешто мањи од 200.000. У муслиманском делу Сарајева по попису из 2013 живи 1.333 Срба. Тренутно у ФБиХ број Срба је мањи од 3%.