Republika Srpska

PRIJATELJI ZA SVA VREMENA: Trebinjski imam Sadmir efendija Mustafić emotivno se oprostio od ovog grada

Д. ЦУРАЋ

25. 01. 2021. u 17:13

TREBINjSKI imam Sadmir efendija Mustafić pre par dana predvodio je poslednju molitvu u tom gradu, nakon čega svoj životni put nastavlja u Livnu, a od grada na Trebišnjici emotivno se oprostio putem društvenih mreža.

ПРИЈАТЕЉИ ЗА СВА ВРЕМЕНА: Требињски имам Садмир ефендија Мустафић емотивно се опростио од овог града

Mustafić je napisao da je u Trebinje stigao 2015. godine, da je tu proveo najlepše dane u svom životu i posebno podvukao druženje sa jeromonahom Porfirijem iz manastira Tvrdoš.

- Ovde sam upoznao i dobre pravoslavce i na svakom koraku sam razbijao predrasude o njima, ali i o nama muslimanima. Sa njima sam kahvu pio, sa njima fudbal igrao, sa njima sarađivao, sa svojim monahom bicikl vozio. Njima govorio o islamu, a muslimanima o pravoslavlju. Naposletku, lepo je živeti u takvom ambijentu. Uvek sam se vodio naizgled naivnom rečenicom: "Ne može biti loše koliko ja mogu dobra ispričati." Moj prijatelj monah Porfirije bezuslovno mi je pomagao u Trebinju, čovek je kojim pravoslavci treba da se ponose - napisao je Mustafić između ostalog na svom profilu.

I otac Porfirije kaže da je između imama i njega stvoreno prijateljstvo za sva vremena.

- Od kada je efendija Sadmir došao u Trebinje okružio se velikim brojem ljudi, a osim mene postao je i prijatelj sa svim trebinjskim sveštenicima. Znali smo da se slučajno sretnemo u gradu, sednemo i dugo razgovaramo o svemu, kao da se poznajemo ceo život.

LjUBAV PREMA FUDBALU

TREBINjSKI imam Sadmir efendija Mustafić i jeromonah Porfirije imali su i zajedničku ljubav prema fudbalu. Tako bi često organizovali utakmice, na kojima bi okupljali ljude ali i brojne znatiželjnike koji su ih gledali.

Zaista radi se o čoveku koji je imao vremana za svakoga, imao pravu reč za svaki trenutak - rekao je jeromonah Porfirije.

A kako je svoj život u Trebinju video Mustafić opisao je u nekoliko vrlo emotivnih rečenica:

"Smokvom smo se hranili, na kamen oslanjali, nebom plavim maštali, na Trebišnjici se ogledali. Jesam li se pokajao? Ni najmanje. Ovde sam proveo pet lepih godina sa divnim ljudima, muslimanima i nemuslimanima, uradio sam što sam uradio i nadam se da će se pamtiti po dobru. Slagao bih kada bih kazao da nisam mogao više i bolje, jer uvek može i više i bolje. Molim Boga da upiše u dobro delo".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije