RIZNICA USPEHA I SLAVE: Muzej sporta u banjalučkom SC "Borik" svakom postavkom budi uspomene i oduševljava posetioce iz svih krajeva FOTO

OD kada je novembra prošle godine svečano otvorio vrata prvim posetiocima, banjalučki Muzej sporta ne prestaje da pleni pažnju, budi uspomene i izaziva najlepše emocije svih žitelja grada i šire.

Foto Arhiva

Rođen kao ideja sportskih entuzijasta, još u vreme eks-Jugoslavije, Muzej je decenijama čekao svoje mesto pod suncem. Uz malo novca, ali mnogo truda, proradio je u sklopu Sportskog centra "Borik" i svakodnevno svedoči o uspesima, koji današnjim generacijama sportista deluju nedostižni.

Ekipu "Novosti" domaćinski je dočekao stručni saradnik Muzeja Željko Tica, dugogodišnji sportski novinar i neumorni arhivar.

- Ideja je postojala decenijama. Najveći problem je bio prostor i kad god bismo krenuli u realizaciju, nešto bi se isprečilo. Ideja je realizovana zahvaljujući rukovodstvu SC "Borik", ali najzaslužniji za postojanje Muzeja su sportisti. Da nije bilo njihovih uspeha i trofeja ne bi bilo ni Muzeja - rekao je Tica.

Postavke nisu stalne već se periodično menjaju. Trenutno je aktivna ona posvećena sinonimu grada - Rukometnom klubu "Borac". Radi se o najtrofejnijem sportskom kolektivu u BiH, klupskom šampionu Evrope 1976. godine, osvajaču IHF kupa 1991, te višestrukom šampionu i osvajaču kupa Jugoslavije, BiH i Srpske. Među najvrednijim eksponatima ističe se replika pehara iz 1976. namenjenog pobedniku Kupa šampiona, prvi pehar kluba iz 1957. godine, ali i lopta neprocenjive vrednosti.

- Zahvaljujući sportskom novinaru Darku Pašagiću, ustupljena nam je lopta kojom je igrana finalna utakmica Kupa šampiona protiv danske Federicije. Loptu su kao suvenir čuvale porodice Knežević i Saračević (rukometne legedne Zlatka Saračevića) - priča Tica.

Tu su i neki sentimentalno vredni predmeti poput kamena sa srušenog "Malog borčevog stadiona" na kojem su stasale rukometne legende Abas Arslanagić, Milorad Karalić, Dobrivoje Selec, Nebojša Popović, Zdravko Rađenović, a koji je Tica lično sačuvao.

SIMBOL GRADA

U MUZEJU se nalazi replika dresa Petra Pere Perovića, igrača i trenera, koji je udario temelje banjalučke rukometne škole. Kakav je odnos Pero imao prema gradu svedoči činjenica da je zaslužan što Banjaluka danas ima jedan od simbola po kojem je poznata. Kapiju, odnosno luk na ulazu u hotel "Bosna", staru više od 140 godina.

- Nakon zemljotresa 1969. godine, vojni bageri su skupljali ostatke srušenog hotela. Nameravali su da sruše i neoštećen luk, što je Pero sprečio - priča Željko Tica.

Foto Arhiva

Muzej je otvoren izložbom "Trofejna Banjaluka" kojom su objedinjeni najveći uspesi banjalučkog sporta. Među eksponatima su se našle bokserske rukavice Marijana Beneša u kojima je osvojio titulu profesionalnog prvaka Evrope, nokautirajući Žilberta Koena.

Takođe i šampionski pojas, vreća na kojoj je trenirao...

Zatim pehari i medalje banjalučkih olimpijaca, rukometaša, fudbalera, košarkašica, boksera. Mogla se videti uniforma Slađane Golić sa defilea na otvaranju Olimpijskih igara 1988. godine u Seulu, šešir koji je na igrama u Meksiku 1968. godine nosio biciklista i automobilista Tane Kuvalja.

Foto: Фото Архива

POGLEDAJ GALERIJU

Usledila je "Izložba međunarodnog sporta" uz pomoć Borisa Vrhovca Vrle, fizioterapeuta i kolekcionara, koji je godinama skupljao opremu i rekvizite svetskih poznatih sportista.
U Muzeju su se tako mogli videti potpisani dresovi Dijega Armanda Maradone, u kojem je odigrao oproštajnu utakmicu, Pelea, Leonela Mesija, Kristijana Ronalda, Lebrona Džejmsa, Andresa Inijeste, Ćavija...

Jedna lutka bila je kompletno obučena u opremu Novaka Đokovića, sa posvetom, druga u reprezentativnu opremu Bogdana Bodanovića, zatim dres Radivoja Koraća, Predraga Mijatovića, Bore Milutinovića, Didijea Drogbe, kao i potpisana rukavica Majka Tajsona, koju jedan impresionirani dečak vrtićkog uzrasta nazvao "dobrim batakom".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije