UPRAVA SOKOJA SE OTUĐILA OD ČLANSTVA: Ognjen Uzelac, ekspert za autorska i srodna prava u muzici, za "Novosti"

JEDINI srpski sudski veštak za autorska i srodna prava u diskografiji Goran Uzelac, osnivač firme Fair share, šef pravne službe od 2001. do 2006. godine a direktor i glavni urednik PGP RTS do 2009. godine, smatra da minula, elektronska skupština Sokoja, predstavlja "konačno otuđenje uprave od članstva".

Foto D. Milovanović

- Ja i moja firma, kao član Sokoja, još prošle godine smo podneli tužbu za poništenje odluka prve elektronske skupštine - podseća, za "Novosti", Uzelac. - Sad treba kritiku da uputim srpskom pravosuđu što još nije zakazano ni prvo ročište, ali neka će odluka svakako morati da se donese po tom pitanju, pa kad god.

To što je skupština održana 30. maja elektronskim putem, Uzelac tumači kao "pokušaj uprave da progura sve što je naumila, koristeći kovid okolnosti". Pre toga je, 25. aprila, na isti nezakonit način donela novi Statut i novi Poslovnik o radu skupštine. Ulazak "Tin dram mjuzika" u Upravni odbor Sokoja, koji je izazvao dosta kontroverzi zbog optužbi mnogih muzičara na račun vlasnika ove firme, Uzelac šire sagledava:

- To ne služi na čast, međutim, kada se prošle godine prvi put pojavio predlog nacrta novog statuta, u njemu se već tad jasno videlo da je otvoren prostor za strane pablišere.

"Tin dram mjuzik" je domaći izdavač, međutim, problem je što je nosilac prava na velikom inostranom katalogu. On je zastupnik, što bi se reklo, mejdžora, anglosaksonskog repertoara, pa je to kulturološki malo problematično. Najveći prihod im dolazi od tog inostranog kataloga, i to je onda dominacija zapadne muzike i kulture. Mejdžori su veći i od samog Sokoja, i od raznih "Sokoja" po svetu.

Ognjen Uzelac, Foto Fejsbuk

Upitan vezano za softver za precizno beleženje emitovanja autorskih dela na medijima, Uzelac objašnjava da softver za monitoring emitovanja nije Sokojev softver, niti Sokojev najveći problem, ali jeste rešenje nekih problema.

- Softveri za monitoring se mogu lako pronaći na svetskom tržištu, ili izgraditi sopstveni, po pristupačnim cenama - veli Uzelac.

- Drugi je problem, odnosno pitanje zašto se to ne čini, dok je odgovor lako pretpostaviti - transparentnost. Problem Sokoja je u njegovom poslovnom softveru (koji je obrađuje i povezuje izveštaje o emitovanju i dr. korišćenju dela sa delima iz repertoara Sokoja i nosiocima prava na njima odnosno na osnovu kojeg se vrše raspodele tantijema) koji je preskup i nepotpuno funkcionalan, dok npr. WIPO takav softver nudi besplatno, što se može videti i na njihovom sajtu.

Problem vezan za Sokoj traje već dve decenije, naglašava naš sagovornik. Površno gledano, Sokoj radi dobro jer ostvaruje sve veće prihode, ali način trošenja i raspodele tih prihoda je problematičan, kao i položaj i ponašanje na tržištu.

- Toliko problematičan, da dovodi u pitanje i sam smisao kolektivnog ostvarivanja autorskog, a i srodnih prava - dodaje Uzelac.

- Najveći je problem u državi, odnosno u Zavodu za intelektualnu svojinu koji sve to toleriše, a zapravo i pokriva, i tako je godinama unazad. Problem je sistemski, zato što su kolektivne organizacije, koje se bave kulturnim delatnostima kao što je muzika, "sklonjene" s tržišta, a ipak nisu u nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja.

Zavod za intelektualnu svojinu (ranije za patente) kao organ koji nije stručan, ni za kulturu ni za tržište, ipak je jedini nadležan za davanje dozvola za rad, nadzor i kontrolu poslovanja kolektivnih organizacija. Sve do pred kraj prošle godine za Zavod je bilo nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološki razvoj. Sada je nadležno Ministarstvo privrede, pa se možemo nadati da će neko na tržišnim principima početi da uvodi red i u Sokoju, a da pri tom sačuva i razvije domaće tržište i muzičko stvaralaštvo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije