GUČA JE SVETSKI FENOMEN: U dragačevskoj prestonici svečanim podizanjem zastave i zvanično počeo jubilarni 60. Sabor trubača (FOTO)

V. ILIĆ

14. 08. 2021. u 01:30

ZAVIJORILA se saborska zastava, zagrmelo je 40 truba čuvenu himnu saborovanja - "Sa Ovčara i Kablara", grunule su prangije, zatresla su se dragačevska brda... Počeo je 60. Sabor trubača u Guči!

ГУЧА ЈЕ СВЕТСКИ ФЕНОМЕН: У драгачевској престоници свечаним подизањем заставе и званично почео јубиларни 60. Сабор трубача (ФОТО)

Foto V. Ilić

Čast da na jarbol pokraj spomenika trubaču u centru dragačevske varošioce podigne saborsku zastavu pripala je domaćinu Sabora - prof. dr Draganu Staniću, predsedniku Matice srpske.

- Sa trubom se u srpskoj kulturi nije desilo samo čudo njenog, više nego uspešnog preobražavanja od vojnog, signalizacionog sredstva do izrazitog i prepoznatljivog folklornog instrumenta sa jakim i velikim izražajnim rasponima - rekao je na otvaranju Stanić, alijas Ivan Negrišorac.

- Sa njom se desilo još jedno čudo: čudo preobražavanja od srpskog (neo)foklkornog instrumenta do nesumnjive tekovine opšte, evropske i svetske kulture postmodernog doba. Zato, kada slušate najbolje majstore srpske trube, virtuoze poput Bobana Markovića, Dejana Petrovića, Dejana Lazarevića i druge, vi imate osećaj da prisustvujete činu obelodanjivanja nekakvih skrivenih, fundamentalnih izražajnih mogućnosti trube i činu umetnosti najvišeg reda: tu se dešava nešto odista nesvakidašnje, praznično i umetnički vaznasenjsko. Tu muzika prestaje da bude samo zabava nego postaje nešto više, izražajnije i moćnije.

Naglasio je da je Guča "muzički centar jedne srpske autentične narodne kulture koja se mora osećati i doživljavati kao ne samo nacionalni nego i kao svetski fenomen":

- Sabor trubača u Guči je odavno već prestao da bude jedna regionalna, isključivo dragačevska svetkovina, nego je postao (neo)folklorni kulturni događaj najvišeg reda. To je moglo da se desi, jer je u međuvremenu, za poslednjih šest decenija, koliko Sabor traje, srpska truba postala nesumnjiv i veoma važan identitetski činilac srpske kulture.

Drugim rečima, u čarobnim zvucima koje proizvode istinski majstori trube, počeli smo da prepoznajemo nešto suštinski važno za samo biće srpske kulture, pa i za mogućnost složenijeg muzičkog kodiranja.

Posle uvodne besede, centrom varošice razlio se zvuk truba, nazdravilo se rakijom prepečenicom za dobrodošlicu, a predsednik Saborskog odbora i prvi čovek Opštine Lučani Milivoje Dolović pozvao je saboraše da dođu u Guču i da "zajedno ispišu još jednu stranicu istorije najvećeg i najlepšeg saborovanja u svetu". Okupljenom narodu obratio se i majstor trube Dejan Petrović.

- Velika mi je čast što sam ove godine muzički urednik svetkovine - poručio je Petrović.

- Ujedno i obaveza, i to prema pokojnom ocu, dedi, pradedi, koji sviraše trube, obaveza i prema nagradama koje sam ovde osvojio, prema svim majstorima trube, prema kolegama koji se i dalje takmiče. Čistog srca sam prihvatio ovu ulogu, jer želim da se Sabor vrati tradiciji, da postane naš, što i jeste i mora da bude, dragačevski i srpski. Ovo je Guča, ovo je Srbija!

Četiri orkestra - Marka Trnavca, Elvisa Bajramovića, Dragana Pavlovića i "Timočki veseljaci" zajedno, kao jedan, zasvirali su užičko kolo. Uhvatilo se i staro i mlado, zaigrali su po gučkim užarenim ulicama. I stranci, kojih najviše ima iz Francuske, Italije, Poljske, Češke... hvatali su se u kolo, učeći prve korake "moravca".

- Uzbuđeni smo, uživamo u ovim ritmovima. Igramo, ne stajemo. Same noge lete - kazala nam je Poljakinja Alenka Novakovski.

- Ovde je sve prelepo, pored muzike, i ljudi i hrana. Zaista je ovo pravi evropski Vudstok. Dolazimo sigurno i dogodine, i ja, ali i moji prijatelji.

U Guču je stiglo na stotine trubača iz svih krajeva Srbije. Po 38. put na Sabor je stigao i Stojan Krstić, čuveni majstor trube iz Lepenice.

- Guči se uvek vraćam bez obzira na to što se više ne takmičim. Još zagrevamo usne, tek žurka kreće. Milina mi je kada sviram i vidim da se ljudi vesele, igraju, luduju. Jer, zato i postoji Guča. Ona je nešto što se jednostavno voli i čemu se prepuštate svim srcem i dušom, a na to vas teraju zvuci najboljih truba - rekao nam je Stojan, koji i dalje sa istim žarom svira i "ljubi" trubu.

Počela je trodnevna fešta, najveća trubačka na planeti. Igraće se, pevati od uranka do zaranka. Čuće se opet truba odavde, iz male varoši dopreće do svih kontinenata.

- Srpska truba se odista daleko čuje, a pre svega bi trebalo mi dobro da razaznamo šta nam ona sve poručuje i šta sve od nas u budućnosti zahteva! Neka živi srpska truba i kultura koja je nju iznedrila - zaključio je domaćin Sabora prof. dr Stanić.

TESTIRANjE, PA ULAZ

NA sedam punktova oko Guče, i na nekoliko kontrolnih punktova u samoj varoši, medicinsko osoblje proverava saboraše, jer samo oni koji imaju potvrde o vakcinaciji, preležanom virusu ili negativnom PCR testu mogu da uđu u Guču. Na licu mesta gosti mogu i da urade antigenski test, i ti besplatno.

- Od jutros smo testirali tridesetak saboraša i na svu sreću svi su bili negativni - rekao nam je medicinski tehničar Vojimir Kovačević.

PROGRAM

DRUGOG dana Sabora, na pozornici Kulturnog centra nastupiće Akademsko kulturno umetničko društvo "Ivo Lola Ribar" iz Beograda i češki trubački orkestar HarMlek. Saboraši će na glavnoj pozornici na stadionu kraj Bjelice od 21 čas imati priliku da prvi put u Guči uživaju uz Hor i Simfonijski orkestar RTS, pod upravom Bojana Suđića, potom slede koncerti trubačkih virtuoza Bobana i Marka Markovića, kao i dragačevskih trubačkih orkestara - Dragana Pavlovića, Radiča Slavkovića i Marka Trnavca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (2)

MVP Mozzart sport: Neka ovo postane tradicija!