STALO NAM JE DO "TAŠA", TO JE TAČKA NAŠA: Zoran Kostić Cane, vođa "Brejkersa", pred nastup svoje grupe 4. septembra

SPREMAJU se beogradski rokeri "Partibrejkersi" da 4. septembra, treći put samostalno, "pokore" stadion "Tašmajdan". Za to se bend, koji će iduće godine obležiti četiri decenije rada, ozbiljno priprema na probama.

СТАЛО НАМ ЈЕ ДО ТАША, ТО ЈЕ ТАЧКА НАША: Зоран Костић Цане, вођа Брејкерса, пред наступ своје групе 4. септембра

Foto Branko Galičić

Vođa, pevač i glavni autor, unikatni i mudri Zoran Kostić Cane, priznaje za "Novosti" da je trema prisutna, uprkos dugoj karijeri.

- Uvek postoji trema koja te upozorava da paziš šta radiš - kaže Cane za naš list. - Jer uvek može da se desi nešto nepredviđeno što ceo događaj može da dovede pod znak pitanja. S obzirom na to da ja radim većinu stvari, frka je na meni, a što se tiče odgovornosti - velika je. Misliš uvek na svoju publiku, da to dobro prođe, da ostane u dobrom vajbu, da te neke nepredviđene okolnosti ne ometaju.

* Iako živimo u više nego nepredviđenim okolnostima?

- Takvo je vreme, bolje neće biti. Jer ovo je ludilo. Videli ste, ljudi su izašli, napravili su krug i stali su odjedanput, jer nemaju šta. Znači sve je drugačije nego što je pre bilo. Preformulacija svega na štetu čoveka.

* Kako se spremate za koncert?

- Gledamo da uvek imamo višak stvari pri ruci pa da tako i reagujemo. Ako bude bisa, da odsviramo ne znam koliko stvari, i sve to. Imamo probe, probamo stvari koje nismo dugo svirali, ali, čekaj da uradimo to. Da ne bude, pripremili ražanj, a zec u šumi. Treba da upakujemo i neke goste. Trudićemo se da održimo dobar dvočasnovni rokenrol koncert, ali ne znamo da l' će ga biti uopšte. Ne znamo šta taj Krizni štab može da odluči. Evo, i vreme se promenilo, kiša, hladno već i to. Uz Božju pomoć biće sve okej. Mora da bude okej jer je to skup da pokažemo da smo živi, da mislimo na nekog, da volimo nekog, da imamo pažnju za nekoga. Velika je frka jer ti sve vreme tražiš svoju identifikaciju koja ti je ukradena, zabranjena po diktatu nekih birokratskih krvopija. Nemaš pravo na sebe. Gurnut si u neku apstrakciju, dobijaš ono što ti se daje, usmeravaju te, sortiraju i deklasiraju.

* Koliko vam znači "Tašmajdan"?

- Dugo sam lično na tom prostoru. Prvo pomislim na koncert "Riblje čorbe" 1979, jedan od najboljih na kojima sam bio. Klinac, 15 godina. Pre 40 godina sam tamo nastupao sa "Radničkom kontrolom". "Brejkersi" su dva-tri puta imali svoje koncerte na "Tašu". Dobar je prostor, ima dobru energiju, centar grada, lepa sećanja. Mnogo vremena sam proveo okolo "Taša". Čak sam bio u akciji "Taš je naš baš", pošto su bile tendencije da se na mestu "Taša" napravi trgovački centar. Znači, stalo nam je do "Taša", to je tačka naša!

* Antivakseri su vas napali jer najavljujete koncert za slobodne ljude?

- Ne znam, ovo vreme je svašta napravilo od ljudi. Znači, onaj ko neće da dođe, on izmišlja neke razloge i gadi drugom ko hoće da dođe. Neće tu na ulazu niko nikog da uhvati i da mu zabije injekciju u rame. To ne postoji. Antigenski test je, malo te čačne po nosu i ćao, doviđenja. Mislim, šta to sad znači? Ljudi su se pretvorili u tehnološke lešinare. Oni nemaju svog dobra, pa stalno tuđu priču okreću, premeću i svašta joj podmeću. Ko voli, nek izvoli. Za sve što hoćeš, neku žrtvu moraš da prineseš. Glupo mi je da neko ko je zaražen uđe na koncert i da zarazi sve, možda čak i mene.

Foto Branko Galičić

* Da li ste vakcinisani?

- Pitanje je previše intimno.

* Da li će nam vakcinacija postati svakodnevica?

- Hoće, jer ovo što se dešava sad dugo je planirano, nije to planirano pre dve godine. Graditelji novog sveta ne odustaju od porobljavanja ljudi, od uniženja, od svega. Tehnologija plus crna magija, eto ti.

* Nazvali ste koronu biološkim oružjem?

- To je bojni otrov, biološki otrov, ako ne riknjava na minus 20 i plus 40, to je to. Neko se preračunao u svemu tome. A možda i nije. Ovo je kao što smo znali o svemu tome, pa teorija zavere. Nije teorija zavere, to je kao kad đavo hoće da te ubedi da Bog ne postoji, a to nije istina.

* Kako ste sačuvali zdravu pamet tokom pandemije?

- Ne znam da l' sam zadržao zdravu pamet, kao i svi ostali ljudi. U Zrenjaninu gde živim je okej, imamo peščanu plažu, imamo jedno jezero, na 10 minuta od kuće. Tako da sam gledao labudove, kupao se i razmišljao zašto je moj luksuz okružen bedom. Zašto ljudski život više nema cenu i tako lako se trguje sa njim. Malo sam nešto pratio, pa sam digao ruke od svega toga, onako, dan po dan. Ali, najgore je što je glava postala zatvor. Stalno ti guraju da misliš o sebi, stalno ti serviraju neke teme iz prošlosti. Bolesno je društvo, bolesni su ljudi.

* Zrenjanin se suočava sa mnogim problemima?

- Vode neće skoro dobiti koliko ja kapiram, iz stotinu razloga, a ovo sa "Ling Longom", to je smrt. Jer imamo posla sa ljudima koji ne vole ljude. Čitava ta žvaka sa koronom je nadnacionalna. Sve zemlje u kojima se to dešava isti tretman imaju prema ljudima kao i kod nas. Da se razumemo, ja sam za maksimalnu zaštitu, ali pronaći meru u svemu tome. Mora da se nosi zaštitna maska u svim zatvorenim prostorima. Mora. Ti vidiš ljude koji ne mogu više da razmišljaju o tome, ne mogu više da otpreme drugog od sebe. Sve je jasno i ništa nije jasno. Nije samo stvar korone, nego i odnosa čoveka prema čoveku. Gomile stvari se dešavaju, grozna energija, mnogo kulja u ljudima, i biće povuci-potegni.

* Uvek ste lako u dve-tri reči sažimali ono što ljudi misle, a ne umeju da izgovore?

- Ma ne, neće da izgovore. Ja sam sve rekao što drugi nije hteo. Nije smeo. Kapiraš? Čovek je takav zbog svog straha, ulazi u licemerje. A onda se u licemerju razvijaju zavist i ljubomora, dve najpogubnije osobine za čoveka. Jer kad ga neko non-stop ubeđuje da mu je čovek suparnik, da nema dovoljno za sve, da će mu neko nešto oteti, velika je frka. Usmeravaju ti pravac razmišljanja. Ali, bez Boga nema ništa. U tom kontekstu moramo Boga da dodamo. Bez Boga si - na milost i nemilost nekih loših ljudi, a mi smo okruženi lošim ljudima u neposrednoj blizini. Hoću da kažem, izgubilo se poverenje, otupila je britkost uma, u ono što pomaže, u to se sumnja. Sve je namešteno da se čovek onesposobi, da ne zavisi od sebe, da zavisi od onog drugog što mu da. Da zavisi od čoveka koga ne poznaje, a koji odlučuje o njegovoj sudbini.

* Koji stihovi "Brejkersa" najbolje opisuju ono što nam se sada dešava?

- Pseći život, po meri čoveka, sirotinjsko carstvo sve nas čeka.

* Želite li nešto da poručite publici?

- Samo želim da pozovem ljude na "Tašmajdan" 4. septembra, da svi budemo zajedno, da se osetimo živim, poštovanim i važnim, da imamo solidarnost i odanost prema ideji ljubavi, lepote i slobode. Dođite svi, dobrodišli ste!

ODRASTAO SAM UZ ČARLIJA

* SVI su mislili da su "Stonsi" besmrtni, ali je Čarli Vots preminuo?

- Mora da se desi svima. Nije frka umreti, nego je frka živeti kao pi*da, da se kriješ, da lažeš ljude, da relativizuješ stvari, okrećeš ih naopačke. Biti nepošten prema drugom, makar ga znao jedan minut ili ceo život. Ovo sa Čarlijem Votsom svi su osetili kao neki lični gubitak. Sa Čarlijem sam odrastao, mislim "Stonsi" i sve to. Tužno, ali sve to čeka nas. I ovaj koncert ima zadatak da malo ohrabri ljude, obeshrabrene ljude malo da digne, da pokaže crtu radosti i hrabrosti. Nisam ni ja u fazonu ništa mi ne smeta, ničega se ne bojim i nije me strah. Briga me za porodicu, briga za zdravlje, ljudi umiru, dragi ljudi naši, a mi smo sve vreme pod torturom neke diktature mišljenja i modela ponašanja. Guraju nas u kontekst koji nije naš. To je to, gramzivost i pohlepa.

U PRISUSTVU SMRTI VIŠE GOTIVIŠ ŽIVOT

* UTISAK je da su reakcije publike na nekim koncertima u poslednje vreme još intenzivnije nego pre korone?

- Jesu. Ljudi, u prisustvu smrti svoj život više gotive. Vole identifikaciju, vole da im se odsvira nešto gde oni stoje iza toga, gde vide sebe u svemu tome. Ceo život je krenuo u neku apstrakciju, gde ti moraš da se snalaziš u ničemu. Ljudima ovo treba, 18 meseci smo u nenormalnim uslovima življenja. Dugo je to. Ovom tehnološkom društvu ne trebaju nikakvi vidovi kulture, umetnosti. Ne trebaju nijanse. Treba da svi budu isti. Treba sravniti sa zemljom svakog ko zna da misli. Betoniranje horizontala, i to je to.

Foto Branko Galičić

NEMA INSPIRACIJE ZA NOVI ALBUM

* ZA razliku od nekih kolega, "Partibrejkersi" nisu bili inspirisani za stvaranje novih pesama?

- Kako ćeš da budeš inspirisan? Dođe početak zime, budi te mrak i sa mrakom ideš na spavanje. U našim glavama su nove teme, razmišljanja za koje nismo znali da postoje. Ova neprilika nas je stavila u situaciju koja mnogo boli.

LjUDI SU ŽELjNI KONCERATA

* DA li su internet koncerti adekvatna zamena za žive svirke?

- To je bez veze, bar za mene. Bili smo u poslednje vreme u Kragujevcu, Zagrebu, Aranđelovcu i Vršcu. Ljudi su željni, jer im se niko ne obraća kao ljudima, već kao nekoj količini, masi kojoj treba slati direktive. Nema razmišljanja, samo izvršenje. Nismo svi isti. Isti nam je početak i kraj, a ovo između, priča gde smo bili. Dan pre Beograda, sviramo u Čačku. Trebalo bi da budu Mostar i Banjaluka, ali, svi naši planovi su u vazduhu. Kao da nemaju osnova, a osnov su naša nadanja da će biti svega toga. Jedna vest može da sve zaustavi i da te vrati tamo gde je bez veze. Da ti se zaključa život, da se zaključaju misli, da ti se glava pretvori u zatvor. Da non-stop misliš o sebi. Guraju te u sopstvenu, ličnu patnju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!