Poznati

MOJA FRANCUSKA, TO JE ŽOZEFINA: Prva crnkinja ušla u Panteon

ČUVENA pevačica, plesačica, glumica, ali i članica Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata, Žozefina Beker, dobila je preksinoć mesto u Panteonu, francuskoj nekropoli slavnih.

МОЈА ФРАНЦУСКА, ТО ЈЕ ЖОЗЕФИНА: Прва црнкиња ушла у Пантеон

Brajan Bujon - Beker, jedan od njenih usvojenih sinova sa Makronom, Foto AP

Kenotaf s njenim imenom unet je, 46 godina posle Žozefinine smrti, a ceremonijom je rukovodio lično predsednik Makron.

- Moja Francuska, to je Žozefina - poručio je, između ostalog, u emotivnom govoru Makron, govoreći o ratnoj heroini, borkinji, ženi koja je branila ljudski rod, Amerikanki i Francuskinji, pred 2.000 zvanica među kojima su bili njenih jedanaestoro usvojene dece i princ Albert Drugi od Monaka.

Kovčeg je tradicionalno pronet avenijom Suflo. Nosili su ga crvenim tepihom vojnici, zastao je pred dečjim horom, a bio je prekriven francuskom zastavom na kojoj se nalazilo jastuče s njenih pet odlikovanja: Viteza Legije časti, Ratni krst s bronzanim palmama, Medalja Pokreta otpora, Komemorativna medalja dobrovoljačkih službi Slobodne Francuske i Francuska komemorativna medalja iz rata 1939-1945. U pozadini su odjekivali tonovi njenog hita "Evo me opet, Parizu", a ispraćena je i uz "Pesmu partizana" i "Marseljezu". Tek je peta žena, i prva tampnoputa, kojoj je pripala čast da dobije grobno mesto u Panteonu, gde su sahranjene Marija Kiri, Ženevjev de Gol Antonioz, Žermen Tijon i Simon Vej. Ovde počivaju i Volter, Ruso, Igo, Zola, Mone, Malro, Dima... Kenotaf je položen u grobnicu broj 13, uz pisca Morisa Ženevoa, a u mauzoleju Panteon sada stoje imena 81 osobe.

Foto AP

Iako je "ušla" u Panteon, Žozefina Beker, ipak, neće počivati u toj nekropoli, jer je njena porodica odlučila da joj posmrtni ostaci ostanu na groblju u Monaku, gde je sahranjena uz svoje preminulo usvojeno dete i poslednjeg supruga. U Panteon, ipak, nije ušao prazan kovčeg: u njemu su se nalazila četiri grumena zemlje, iz rodnog Misurija, Pariza, Dordonje i Monaka.

U predstavi "Bezumstva Zigfilda" u Njujorku 1936., Foto AP

Žozefina je bila pevačica i plesačica, ali je pomagala i siromašnima. Delila je hranu u narodnim kuhinjama. Vodila je borbu protiv rasizma. Usvojila je dvanaestoro dece, dajući primer da deca različitog porekla, religija i boje kože mogu lepo da žive zajedno. Bila je uz Martina Lutera Kinga u Maršu na Vašington 1963. Rođena je 1906. u Sent Luisu. Prošla je put slavnih od Brodveja do pariske "Olimpije". U Francusku je došla 1925. i odmah izazvala veliko interesovanje publike. Prvu tamnoputu evropsku zvezdu zvali su Crna Venera.

- U Parizu sam se osećala oslobođenom - govorila je.

Čarli Čaplin čestita Žozefini posle nastupa u Mulen ružu 1953., Foto AP

Živela je u Vezineu kod Pariza od 1929. do 1947. Poznavala je slavu, "lude godine", glamur, ali i bedu i dugove, bankrot, segregaciju. Pokušala je da se posle rata dva puta vrati u SAD, ali je doživela razočaranja na rasnoj osnovi. U međuvremenu je postala naturalizovana Francuskinja. Od sredine šezdesetih retko je nastupala, a u Beogradu je poslednji put gostovala 1973. kao ambasador Unicefa. Pred kraj života je ostala bez novca, njen dvorac u Dordonji je prodat po višestruko nižoj ceni da bi se pokrili dugovi, pa joj je u pomoć priskočila princeza Grejs Keli iz Monaka, zemljakinja i prijateljica.

Predsednik Emanuel Makron ispred Žozefininog kenotafa, Foto AP

Sakupila je novac da joj se kupi kuća u Rokbrinu, odmah do kneževine. Preminula je 1975. od posledica moždanog udara u stanu u Parizu, a sahranjena u Monaku uz vojne počasti i državni ispraćaj iz pariske crkve Madlena.

U pariskoj "Olimpiji" 1957. godine, Foto AP

U BEOGRADU NA PIROTSKOM ĆILIMU

U GLAVNOM gradu Srbije Žozefina je bila četiri puta. Njeno gostovanje 1929. ostalo je upamćeno kao jedan od najvećih estradnih događaja tog vremena. Stigla je "orijent-ekspresom", a ostala sedam dana. Dočekana je ovacijama okupljenih na Železničkoj stanici. Odsela je u hotelu "Ekscelzior", a nastupala je u "Luksoru", gde je imala i tačku na pirotskom ćilimu. Sve što je zaradila, poklonila je beogradskom sirotištu. Ostala je prijateljica sa tadašnjom srpskom zvezdom Sofkom Nikolić, dok joj je vlasnik čuvene robne kuće "Mitić" u Knez Mihailovoj dao da odnese sve što joj se dopada. Išla je i na beogradski Hipodrom. U Beogradu je nastupala i 1958. i 1968. O njenom trećem nastupu u Domu sindikata svedoči i pisanje "Novosti". Poslednji put nas je posetila 1973.

Foto Novosti

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OD KNJIŽEVNE REČI DO POZORIŠNE SCENE: Priznanja za Fondaciju Mozzart

OD KNjIŽEVNE REČI DO POZORIŠNE SCENE: Priznanja za Fondaciju Mozzart