NISMO VIŠE LIČNOSTI – VEĆ KORISNIČKA IMENA! Govor Emira Kusturice na otvaranju festivala Kustendorf uzburkao duhove

Н. Ј.

06. 05. 2022. u 22:19

BIĆE ovo otvaranje festivala za pamćenje. Ovim rečima najavljena je svečana ceremonija, podizanje zavese na petnaesti po redu Filmski i muzički festival Kustendorf u Mokroj Gori. Tako je i bilo, posebno i vredno: posle kratke, spektakularne plesne predstave Savremenog pozorišta studenata Akademije umetnosti iz Beograda, usledio je govor Emira Kusturice koji je uzburkao duhove, a koji u celini prenosimo.

НИСМО ВИШЕ ЛИЧНОСТИ – ВЕЋ КОРИСНИЧКА ИМЕНА! Говор Емира Кустурице на отварању фестивала Кустендорф узбуркао духове

FOTO: N. J.

Reditelj je govorio o usudu Draže Mihajlovića, kovidu ratu, ali i o onom u Ukrajini i vremenu koje nas očekuje.

– Dobro došli u slobodne srpske planine! Godine 1941. antifašizam je iz Bosne i Hercegovine preseljen na Taru i jedan čovek je ušao u istoriju tako što je postao prvi antifašista. Njegova sudbina nije bila tako srećna. Njegovo ime je Draža Mihajlović. Mi smo dužni da kažemo da je on prvi antifašista na svetu – rekao je Kusturica i dodao:

- Ako pogledamo ovo što smo videli večeras i zamislimo se nad tim, danas, možemo da zaključimo da smo mi slobodu izgubili.

Pažnja publike bila je usmerena na reditelja, u središtu scene.

FOTO: N. J.

- Kako se to desilo? Šta se dogodilo u poslednjih četrdeset godina da tu slobodu izgubimo? Kako je moguće da je jedna percepcija sveta izgubljena zauvek? S jedne strane, to je naša posvećenost tehnologiji i taj gubitak slobode je u ovom Pazolinijevom filmu plastično izražen uz pomoć slika ljudi koji su obučeni kao lutke. Jedan narodni filozof rekao je da ovce najređe stradaju od vukova. Najčešće stradaju od pastira. Tako se i naša sloboda rastopila u percepciji u kojoj smo bili neoprezni. Poslednji gubitak slobode dogodio se nakon proizvedenog virusa kovid-19. Čovek koji je potvrdio da je virus proizveden je ubijen – nastavio je Kusturica.

Pazolini je imao isti usud, on je ubijen zato što je otišao daleko u - dubinu ljudske duše.

- Danas živimo u vremenu koje možemo nazvati nevremenom. To su zla vremena u kojima nemamo nekoga kao Pazolini da nam osvetli put. Ako je kovid-19 prekinuo za trenutak ovaj festival, mi ćemo se truditi da u budućnosti pomeramo termine tako da ne izgubimo čitavu godinu - rekao je Kusturica.

FOTO: N. J.

- Šta je ono što nas u ovom ratu koji traje u Ukrajini čeka kao ishodište tog rata? Šta nas čeka i u jednoj i u drugoj verziji? Najteža konsekvenca našeg života danas je to da završimo na smetlištu kao Pazolinijeva dva lika koja su bili lutke. Ne smemo biti lutke, već naći put do slobode. Četvrta industrijska revolucija traje u civilnoj jedinci u necivilnom društvu. Oni imaju toliku autonomiju da jedni drugima ne predstavljaju ništa. Šta to znači? To znači – moždani impulsi, a to znači, kao u ovom filmu – upravljanje ljudskom sudbinom. Sad u SAD imamo ministarstvo istine. Zašto imamo takvo ministarstvo?

Zato što, naglasio je Kusturica, traje formiranje velike svetske vlade i njeno prvo ministarstvo je ministarstvo zdravlja.

- I kada u oktobru, kako kažu, opet prospu kovid, svi ćemo biti pod istom kapom i sve će nas zatvarati na isti način, pa će nas tako provoditi kroz krize poput ove koju su sad proizveli sa ratom i mirom i onda će nas tako izmučene i izmorene naterati da pristanemo na gubitak ličnosti i dobijemo korisničko ime. Njihov plan je da nam oduzmu sve što imamo. Slobodu su uzeli. Još treba da nam uzmu zemlju i da nama upravljaju kako žele. Ovo nisu zavereničke, već realne priče. Klaus Švab i forum u Davosu upravljaju svetom i konačni cilj im je da nas sve učine srećnima tako što nećemo imati ništa.

Ne zaboravimo slobodu! - rekao je Kusturica.

FOTO: N. J.

Prethodno, kratka predstava „Šta su to oblaci“, etida fizičkog teatra naslovljena „Beg“, a po motivima iz filma Pjera Paola Pazolinija, nastala zajedničkim radom studenata sa rediteljem Milanom Neškovićem, doživela je ovacije publike u krcatoj Prokletoj avliji.

Viđen je u Prokletoj avliji i filmski omaž Pazoliniju, reč je o poeziji u pokretnim slikama, onoj koja koja govori i zadire u suštinu ljudskog postojanja.

BONUS VIDEO:

MARADONA NA MARAKANI: Emotivno druženje dva genija - fudbalskog i filmskog

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (5)

OPASNOSTI SU SVE VEĆE Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik