KAKO JE IZGLEDAO PRVI NASTUP INSPEKTORA BLAŽE? Bio je pre 30 godina - svirali su jednu pesmu

PRLjAVI inspektor Blaža i "Kljunovi" obeležiće jubilej, 30 godina rada, koncertom u Domu omladine Beograda 13. januara 2024. Mada je iza njih karijera duga tri decenije, njihova diskografija, nažalost, nije bila toliko intenzivna, kao što je trebalo da bude. Igor Blažević (60), kako je pravo ime Inspektora Blaže, za "Novosti" poručuje da su bili lenji da na tri-četiri godine objavljuju nove pesme, ali su zato svi njihovi nastupi bili na najvišem mogućem nivou.

Foto Zoran Jovanović

- Naš prvi nastup, kada se još nismo zvali Blaža i "Kljunovi", bio je u decembru 1993. u donjem klubu Studentskog kulturnog centra i odlično je prošao kod publike - prisetio se Blaža za naš list. - Svirali smo samo jednu svoju pesmu "Dule Savić" i 20 obrada rok hitova iz bivše Jugoslavije. Već 13. januara 1994. dobijamo ime Prljavi inspektor Blaža i "Kljunovi". Od tog prvog koncerta, mi stalno sviramo. Zapostavili smo kreativni rad, ali ono što nam je obeležilo karijeru su živi nastupi. Poslednjih godina sviramo festivale i moto-skupove.

Ko je kriv što niste objavili više albuma?

- Najveći krivac mora biti Blaža. Taj Blaža je drugima simpatičan, a meni, kad se pogledam u ogledalo je smešan. Moja želja da nastupam i zabavljam ljude je bila mnogo jača od toga da pravim pesme. Srećom, u jednom trenutku moj najdraži kolega Arigo Saki, to jest Aleksandar Karadžić, to shvata i potpomaže autorstvom velikih hitova kao što su "Lepa si Pamela", "Seks, droga i Bodiroga", fudbalske pesme "Ale, ale", posvećene našoj reprezentaciji kroz tri svetska prvenstva. Istu smo im pesmu posvetili, samo smo menjali imena igrača. Imali smo nedovoljno autorskih pesama zato što je mene zanimalo sve vezano za šou-biznis. I da vodim emisije na radiju i televiziji, kao na primer emisije za decu "Tajne običnih stvari" na RTS, gde su se takmičile škole iz Srbije.

Takođe, vodio sam razne priredbe za decu i odrasle, promocije širom Srbije, korporativne žurke, a uporedo sam pisao knjige, pozjamljivao glas u reklamama, učestvovao u marketinškim kampanjama gde sam bio zaštitno lice određenih proizvoda.

Sve to me je često odvlačilo od muzike. Uvek sam šou-biznis i medijsku scenu doživljavao kao nešto gde ti je dozvoljeno da radiš, ako imaš šta da pružiš.

Ispostavilo se da sam se svuda pristojno uklapao.

Mnogi ne veruju da ste svojevremeno zaista radili kao inspektor?

- Ja sam do 2000. bio stalno zaposlen u državnoj firmi. Rad u saveznim organima je bio siguran posao, plata na vreme, prevoz, 13. plata, uvek nešto preko sindikata, a ja odlučim da hoću da se bavim šou-biznisom. Bila je to velika odluka, jer nije bilo sigurno šta će se desiti. Moglo je da pođe u pravcu da postanem socijalni slučaj, jer sam imao socijalno, zdravstveno i redovnu platu a toga sam se odrekao. Međutim, sad kako se bližim penziji, ne plašim se da će mi ona biti jedini izvor prihoda. Planiram da radim honorarno kao svi veliki izvođači i glumci, poput Rovana Atkinsona ili Gagija Jovanovića. Mislim da ću moći, kada budem spojio honorar i penziju, da odem na more u Buljaricu ili Prčanj.

Hoće li beogradski koncert, možda, označiti početak slavljeničke turneje?

- Blaža i "Kljunovi" su na turneji već 30 godina. Nastupali smo na svakom mestu u Srbiji i Republici Srpskoj koje je imalo mikrofon. Dovijali smo se na razne načine, pozajmljivali pojačala od drugih bendova, a oni nam nisu naplaćivali, jer je kolegijalnost bila na najvišem nivou. Poznati su naši nastupi na "Bir festu", oni su bukvalno bili kao pobede u Ligi šampiona. Skoro uvek smo dobijali bis, što na "Bir festu" ne postoji kao opcija. Festivalski nastupi su nas iskalili. I u muzici, kao u svakom poslu, bitno je iskustvo. Sada znamo da se prilagodimo, rasporedimo našu energiju i uvek pružimo maksimum. Kao i velike zvezde, poput Džoa Kokera i Toma Džonsa u beogradskoj "Areni", AC/DC i "Metalike" na stadionu Partizana ili "Roling stonsa" na Ušću. Odmah mi je bilo jasno zašto dugo traju. Oni svaki put, u svakom gradu, pruže svoj maksimum. Znaju da nema opuštanja.

Foto Zoran Jovanović

Da li vam je najbolji trenutak u karijeri bio kada ste upoznali Pamelu Anderson?

- Ona je obeležila našu, a posebno moju karijeru. Svakodnevno me pitaju kako je Pamela i da li se čujem sa njom. "Lepa si Pamela" je objavljena 1998. i neverovatno je da 25 godina kasnije ljudi pamte neku pesmu o jednoj starleti. Ali legendarnoj. Postojala je šansa da tada pesmu posvetim Karmen Elektri, koja je takođe bila popularna, ali danas niko ne bi znao ko je ona. Štos je u Pameli, koja je i danas aktuelna. Podržala je Asanža što nije mala stvar, išla je kod Putina, bori se za zaštitu i prava životinja.

Kakav repertoar pripremate za beogradski koncert?

- Svakako ćemo svirati hit "Živela rakija". Godinama me muči što sam napravio pesmu o pivu, a nisam o rakiji. Što bi rekao jedan legendarni rokenrol izvođač - nemoj mi ta dva razdvajati. Tekst me je malo mučio i bilo bi idealno da je snimimo do koncerta.

Bodiroga i Đoković

- DEJAN Bodiroga je svakako obeležio naše živote na razne načine, a ono što je uradio u Indijanapolisu je za mene najveća stvar. U finalu SP sa Argentinom smo jako loše igrali i selektor Pešić je pred kraj utakmice izneo stragetiju napada i kome će lopta ići. A Bodiroga kaže da daju njemu loptu. Pešić je uzvratio:

"Zaboravite sve što sam rekao, dajte Bodirogi loptu". Jednostavno, Bodiroga je čovek koji preuzima odgovornost. On je poput Novaka Đokovića, ima svest da u pravom trenutku uradi ono što niko ne očekuje, a u stvari, svi očekujemo. Nole nama, sumnjičavim sportskim komentatorima koji bolje od njega znamo šta treba da jede, kad treba da pije, koliko treba da spava i slično, uvek pokaže da zna. Naravno da Nole zaslužuje pesmu, ali ja još nemam hrabrosti da je napišem. Sigurno desetak godina pokušavam, ali ne bih voleo da pesma bude manje uspešna od Noletovih trofeja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije