ZAKLETVA NAS JE ODRŽALA: Sale "Tropiko" o karijeri, usponima i padovima (FOTO)

FRONTMEN „Tropiko benda“ Aleksandar Sale Cvetković u intervjuu za „Novosti“ otkriva kako su izgledali prvi dani u Beogradu, kako je nastala pesma „Daj mi daj“, šta ga je držalo da nikada ne odustane i kako će izgledati koncert 29. decembra u MTS dvorani. Nove pesme, stare uspomene, deca i publika, sve je tu, u priči koja traje više od dve decenije.

Foto: Bojan Petrović

Ponekad najveće priče počinju u najtežim trenucima. Tako je bilo i sa „Tropikom“. Došli su iz Leskovca u Beograd sa velikim snovima i praznim džepovima. Bez kontakata, bez sigurnosti, samo sa jednim ciljem da uspeju. Danas, posle 26 godina i bezbroj nastupa, frontmen Aleksandar Sale Cvetković se seća tih dana sa osmehom, ali i sa tonom emocija.

- „Tropiko“ je simbol upornosti i vere u san. Od malih klubova do prepunih dvorana, od žvaka umesto večere do pesama koje znaju svi ostali smo dosledni publici, muzičkoj istini i iskrenosti. Ništa ne može da pobedi ono što publika daje. Ona nas je stvorila, i za nju smo tu svaki dan – ističe Aleksandar.

Foto: Bojan Petrović

*Šta publika može da očekuje 29. decembra u Beogradu?

- Ne želim da previše otkrivam, ali reći ću ovo: biće drugačije, intimnije, emocionalnije. Biće pesama koje su obeležile naše živote, ali i vaše. Hoću da vidim svako lice u publici. Hoću da osetim svaki osmeh, svaku suzu, svaku reakciju. Zato volim MTS dvoranu i tu se publika vidi, do poslednjeg reda i sve se oseća.

*Fanove ste obradovali i novom pesmom „Libero“. Šta ta sloboda za vas prestavlja?

- „Libero“ je pesma koja najbolje opisuje ovaj momenat. Publika je počela da je traži pre nego što smo je objavili. Zbog ogromnog interesovanja morali smo da je izdamo ranije. Spot će izaći za nekoliko dana. Ovo je period kada se sve poklopilo, kao da nam je neko dao znak da idemo još jače. Za nas je ovo novi početak i to ozbiljan.

*Kako ste se osećali kada ste prvi put iz Leskovca došli u srpsku prestonicu?

- Bili smo uplašeni i nesigurni, kao da smo u tuđem svetu. Grad je bio ogroman, a mi mali, izgubljeni, bez bilo kakvih poznanstava. Sećam se prvog dana kad smo došli, tih trenutaka kada smo jedva našli smeštaj, a novac nam nije bio u džepu. Međutim, u nama je gorela ogromna želja da nešto napravimo, da probijemo granice lokalnih klubova i dostignemo scenu koju smo uvek sanjali.

*Šta vam je bilo najtežije u tim danima?

- Bilo je svega. Svirali smo za 10 maraka, umesto večere smo jeli žvake, a spavali na kauču kod prijatelja ili u jeftinim stanovima koji nisu imali ništa osim kreveta. Ali sve to imalo je svoju čar. Najteže je bilo ostati motivisan kada izgleda da sve ide protiv tebe. Mi smo se držali za jedno: ako odustanemo sada, nikada nećemo ostvariti san.

*Kada ste osetili da je prvi veliki uspeh na dohvat ruke?

- Bio je to trenutak kada smo snimili pesmu „Daj mi daj“. Tada smo shvatili da rad i upornost imaju svoju nagradu. Ali ono što je bilo još važnije, zakleli smo se jedan drugom da ćemo biti samostalni, da nikome nećemo podnositi račune, da ćemo raditi isključivo za sebe i publiku. Ta zakletva nas je držala kroz sve teške godine.

*Priča se da ste živeli dosta skromno?

- Jedan od tih dana pamtim kao da je juče bio. Došli smo u studio, a nije bilo para ni za kafu. Pitali smo se šta ćemo, a ja sam iz džepa izvadio žvaku i rekao: „Evo, to nam je obrok.“ Smeh je sledio, ali taj osećaj zajedništva i upornosti nas je držao. Danas, kada gledam unazad, te žvake imaju posebno mesto u mojoj memoriji.

*Kako ste došli do Dragana Brajovića Braje i pesme „Zaboravi“?

- Sudbina. Mi smo upali u niz promašaja i isprobavali sve moguće pesme, a onda smo sreli Braju. Seli smo, pričali i na jedan trenutak sve je stalo, kao da je magija. Napisao je „Zaboravi“, ja sam pronašao „Zauvek tvoj“ i onda je sve krenulo. Odjednom smo osetili da smo na pravom mestu, da smo našli kompas za svoj put.

*Šta vas je držalo da nikada ne odustanete?

- Vera u sebe i u ekipu i publika. Kada osetiš da ljudi reaguju, da te slušaju i razumeju, to je neprocenjivo. Bilo je trenutaka kada smo mislili: „Možda da se vratimo kući.“ Ali svaki put bi neko u grupi rekao: „Ne, još možemo, još hoćemo, još moramo“. I to je bila snaga koja nas je nosila.

Foto: Bojan Petrović

ĆERKE ME ISPUNjAVAJU RADOŠĆU

*KAKO ste uspeli da usaglasite karijeru i porodicu?

- Nije bilo lako. Dve ćerke mi pune život radošću. Volim da budem sa njima kad god mogu, učim ih da budu humane, iskrene, brižne. Da razumeju sebe i svet oko sebe. Deca te uče mnogo više nego što možeš da ih naučiš. Oni su mi najveća pobeda i najveća inspiracija.

BONUS VIDEO:

ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković | Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Poznati

0 0

MOJ BEOGRADE: "Tropiko" bend će se muzikom i pesmom odužiti fanovima za dve decenije karijere (FOTO)

02. 12. 2025. u 19:40

Poznati

0 0

POBEDNICI "ZG" PREKIPELO: "Ne mogu da izdržim više u Beogradu - vraćam se u moju BiH i rodnu Tuzlu"

02. 12. 2025. u 19:02

Poznati

0 0

USPEH JE NEIZBEŽAN KADA SE KOCKICE POKLOPE: Tea Tairović o albumu "Aska II", životnim izazovima, braku (FOTO)

02. 12. 2025. u 18:10

Poznati

0 0

"POČELE SU DA GA JURE ŽENE": Kaća i Darko Lazić su bili zajedno i u mladosti, a evo zašto su tada raskinuli

02. 12. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije