NEMA STAJANJA NI POSLE POLA VEKA: Žika Jelić, za "Novosti", o veličanstvenih pet decenija "JU grupe"

MNOGI na spomen Žike Jelića prvo ispale reč "neuništiv", i zaista je tako.

Foto Marina Pešić

Požar, strujni udar, podletanje pod kamion - sve to je pregurao, i dočekao da, pred 78. rođendan, koji će proslaviti 7. decembra, i dalje praši rokenrol. A njegova "YU grupa", najdugovečniji bend na ovim prostorima, obeležava ove godine veličanstvenih pet decenija postojanja! Ne mogu, nažalost, Žika, njegov brat Dragi i ostatak ekipe to da proslave na planirani način, prvobitno zakazanim koncertom u "Štark areni", ali, neuništive ni pandemija virusa korona nije sprečila da, makar u svom Zemunu, nedavno zasviraju u bašti "Festa", sa jednakom energijom i strašću kao da su pred njima desetine hiljada ljudi. Po ko zna koji put, razne generacije su uglas pevale hitove iz svih faza benda - "Crni leptir", "Opasno", "Od zlata jabuka", "Mornar", "Zaboravi", "Kome se raduješ", "Dunavom još šibaju vetrovi", "Odlazim", kao i sjajno prihvaćene numere sa još uvek aktuelnog albuma "Evo, stojim tu" - "Žao mi je što nisam tvoj", "Ko", "Na krilima vetra"...

- Kad je krenulo ponovo sa svirkama, nadali smo se da će neki naši planovi oko proslave 50 godina benda pred kraj 2020. ipak ostvariti, ali, kako se sve generalno u svetu odvijalo sa koronom, ukapirali smo da od toga neće biti ništa - konstatovao je, za "Novosti", Jelić.

- Pribegli smo nekim alternativnim varijantama, jedna od njih je nastup u bašti "Festa".

Jelići su Zemunci, ali, tokom karijere, kaže Žika, nisu često nastupali u svom kraju.

- Kad malo razmislim, ne može ni Beograd da se pohvali našim čestim nastupima.

Foto Z. Jovanović

Teško da iko može više da pretpostavi i pogodi koliko će još postojati "YU grupa".

- Godina za godinom, stigosmo i do 50. Kad se kaže "pola veka", to je stvarno mnogo. Prva smo grupa na ovim prostorima koja je dočekala ovaj jubilej. Koliko budemo trajali još u budućnosti, trajaćemo.

Kaže Žika da mu period kućne izolacije nije prijao, ali je, sa druge strane, iskorišćen kreativno.

- Nastale su neke pesme, čak sam njih desetak napravio i ja koji ne volim da se bavim tim poslom, jer sam od početka u "YU grupi" svirač. Nameravam, u dogledno vreme, da uradim i solo album koji neće imati veze sa "YU grupom". To je vrlo lagana muzika. Razmišljao sam o instrumentima koji bi tu bili zastupljeni, a imaju svoj prirodni ton - akustična gitara, mandolina, lapstil gitara koju volim, kontrabas... U nekim kompozicijama bi to bila električarska varijanta, ali ne napadna, moderna, već više kantri, rokabili, iz pedesetih i šezdesetih godina.

Braća Jelić su se nedavno videla sa svojim starim prijateljem i saradnikom Borom Đorđevićem u Ljubljani, gde frontmen "Riblje čorbe" živi već nekoliko godina.

- Otac mladog rokera Nikole Rankovića Džonija, naš prijatelj, trebalo je poslom da ode u Sloveniju, pa je pozvao Dragog i mene da mu se pridružimo, da skoknemo malo i do mora, u Portorož - priča Žika. - Baš tamo smo obišli jedan od većih muzeja posvećenih "Rolingstonsima". Otvorio ga je i skupljao razne stvari po svetu Slavko Franca. To je čovek koji je ceo život posvetio brodarstvu, a gaji veliku ljubav prema "Stonsima", bio je na više od 60 njihovih koncerata. U jednom trenutku smo imali dva sata slobodno, pozvao sam Boru, javio mu da smo u Ljubljani... Odmah nam je rekao u koji kafić da dođemo. Gledamo niz ulicu - ide on laganim korakom, da bude dobro primećen (smeh), i onda smo se pozdravili po svim pravilima, bez grljenja. Bora se pridržava svih uputstava i čuva od korone.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije