LEŽALA SAM NA BETONU BEZ RUKE SVA KRVAVA: Voditeljka Dea Đurđević otvorila dušu dve godine nakon stravične nesreće koju je preživela

10. 02. 2021. u 22:14

KADA sam ležala na ledenom betonu, bez ruke, sva kravava, u mislima su mi bili samo moj Mladen, moja majka i baka. I sve ono što im nisam rekla, a volela bih da jesam. I svu svoju snagu sam usmerila na to da preživim i da ih vidim. Ništa drugo – priča Dea Đurđević, novinarka i voditeljka Jutarnjeg programa „TV Pink“, tačno dve godine posle stravične saobraćajne nesreće u kojoj joj je autobus otkinuo ruku.

ЛЕЖАЛА САМ НА БЕТОНУ БЕЗ РУКЕ СВА КРВАВА: Водитељка Деа Ђурђевић отворила душу две године након стравичне несреће коју је преживела

foto: Instagram

Od tog momenta se sve promenilo. Kako kaže, postala je svesna da svi zanemarujemo ono što je najvažnije, a to je porodica. Podrazumevamo određene ljude i nekako mislimo da će oni uvek biti tu, da mogu da podnesu našu fokusiranost na velike životne ciljeve, a zapravo su baš ti ljudi koje podrazumevamo najvažniji.

- Sada vidim svet malo drugačije. Imam veliku sreću da imam mnogo više prijatelja nego što sam mislila i to mi je ova nesreća pokazala. I sad znam da prepoznam pravi momenat jer svaku situaciju koja me zadesi, bilo na poslovnom ili privatnom planu sagledam iz ugla da sve može sutra da nestane i znam šta mi je vredno nestajanja, a šta ne.

Dok je ležala u bolničkoj postelji kaže da nije shvatala koliko je opasna i teška situacija u kojoj se nalazila. To tek vidi sada, kada razmišlja o tome ili razgovara sa ljudima o nekim situacijama iz intezivne nege VMA.

- Imala sam 21 operaciju, tri kliničke smrti, više od 100 uspavljivanja... Bila sam 24 sata na morfijumu i toliko je bolelo da sam i pored toga primala lekove protiv bolova. Nisam mogla da se pomerim od svih povreda i lomova koje sam imala. Moj posttrauatski sindrom je bio jako intezivan i zbog toga sam često provodila vreme sa psihijatrom – priča Dea (35).

Foto Instagram/deadjurdjevic_official

Ipak, želja za životom je pobedila. Na njenoj strani bili su fenomenalni doktori, porodica, prijatelji i mnogo ljudi koje na poznaje, ali je kako kaže, osećala da taj tim ne može da izgubi.

- Bila sam srećna što sam živa. Bez obzira na stanje u kom sam se nalazila. I htela sam da svi oko mene budu srećni zbog toga. Fokusirala sam svu svoju snagu na borbu i nisam htela da je trošim na nepotrebna razmišljanja ili tugovanje. Nije bilo mesta za to, kao što nije bilo mesta za tužne i uplakane u mojoj sobi. Nisam htela da mi ostave tugu i odu. Jer, znate, na kraju dana ja ostajem sama tamo – kaže.

Danas, dve godine posle nesreće, živi punim plućima bez obzira na okolnosti.

- Svi govore o koroni i kako su depresivni zbog toga. Ja sam preživela i gore. Moramo da nađemo pozitivnu stvar u svemu što je negativno oko nas i da nađemo način da napredujemo.

Kako kaže, sada joj je mnogo teže da obavlja neke poslove jer je osoba sa invaliditetom, ali je pronašla način način da situaciju preokrene u korist svih osoba sa invaliditetom i učesnika u saobraćaju.

- Osnovala sam Udruženje „Budimo bezbedni“ koje se bavi bezbednosnom kulturom. Cilj nam je da edukacijama i ličnim sudbinama preventivno delujemo kako bi se poštovala saobraćajna pravila i propisi da bismo smanjili broj saobraćajnih nezgoda i ukazali na život sa posledicama iste, ali i da pomognemo većoj inkluziji osoba sa invaliditetom u društvu – kaže Dea.

Foto ATA Images

Mladen uvek ume da me nasmeje

Dea je u višegodišnjoj vezi sa Mladenom Mijatovićem, novinarom hronike na televiziji „Pink“. On joj je kako kaže, pored mame i bake, bio najveća podrška.

- Osvojio me time što je dobar čovek i što može da me nasmeje uvek, bez obzira na situaciju u kojoj se nalazim. Poverenje, razumevanje, poštovanje, podrška i ljubav. Lako za izgovoriti, ali kada sve to treba da ostvarite morate da oboje date celog sebe. To je temelj svake zdrave veze – kaže Dea.

Mladenov posao, iako važi za za jedan od najtežih i novinarstvu, joj ne pada teško.

-Trudim se da mu pomognem kada mogu, a kad ne mogu da mu pomognem da mu ne smetam i ne odmažem. Crna hronika u našem poslu je najteža i nekad mu se divim kako može da radi takve priče i ljudske sudbine, a da ostane normalan.

Dea je rođena u Beogradu. I danas joj osmeh na lice izmami sećanje kako sa mamom šeta Knez Mihailovom, pa posle pojede sladoled na Kalemegdanu, posete Zoološki vrt, pa zatim ručaju u nekom lepom restoranu.

Kao dete nikada nije bila stidljiva. Bila je odličan đak, išla je na takmičenja, obožavala je da recituje. Trenirala je odbojku i tekvondo, pohađala časove glume i bila u amaterskoj ekipi „Aleksandrija“

- Putovali smo po Srbiji i glumeli razne komade iz lektire, ali i istorijski važne komade. Takođe smo pravili prestave i priredbe za decu bez roditeljskog staranja, ali i jednu za Patrijaršiju. Tada ni se javljala ideja kako bih volela da se bavim javnim poslom, jer sam zaista uživala u tome.

Posle završene Ekonomske škole, odlučila je da bude novinar i upisala je Fakultet političkih nauka.

- Informacija je najvredniji resurs. I nju poseduje dobar novinar. To je ono što me je privuklo i Faklutet političkih nauka mi je da odlično predznanje za bavljenje ovom profesijom, ali i dobar temelj za način funkcionisanja u ovom novinarskom svetu. Na „Pinku“ sam počela kao volonter i svo znanje i trud, čini mi se, da se sad isplaćuju iako nikad neću prestati da učim i da radim na sebi.

Raditi sa Sarapom je nezaboravno

Dea već nekoliko godina vodi Jutarnji program. Pošto baš i nije ranoranilac, buđenje pre 5 sati ujutru joj ne pada baš lako.

- Mislim da se nikada neću navići da se budim toliko rano, ali mi zbog posla ništa nije teško zaista. Program uživo je potpuno drugi osećaj i doživljaj od bilo kog drugog, to mora da se doživi, kada tridesetoro ljudi diše kao jedan uz konstantan adrenalin.

Bilo je mnogo anegdota i nepredviđenih situacija, ali jednu će posebno pamtiti.

- Nikada neću zaboraviti kada su me kolege izmenadile i čestitale rođendan uz pesmu i predivnu tortu u programu kada sam izašla iz bolnice – seća se Dea.

Dea Jutarnji program vodi sa Predragom Sarapom, sa kojim je, priznaje kroz smeh, ludo raditi.

- Mnogo je bilo nepredviđenih i za mnoge neverovatnih situacija, ali smo mi uspeli iz svega da se izvučemo i nastavimo da radimo sa puno smeha. To je kuriozitet. Kada smo počeli da radimo zajedno, bila je to ideja Željka Mitrovića, mi smo se znali iz viđenja i svi su govorili da smo potpuno različiti. A mi smo stvorili najgledaniji jutarnji program u zemlji.

A kada završi posao, Dea voli da ode na kik boks.

- To su najbolji i najjači treninzi gde se naučiš disciplini, poštovanju autoriteta, fer borbi i na kraju izbaciš svu negativnu energiju, a pritom izgledaš odlično. Sada volim dobar trening snage i udaram u fokusere, bez obzira na povredu.

(Blic žena)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

OVO SE DESILO PRVI PUT U ISTORIJI: Srpski košarkaši u Partizanu bez poena u večitom derbiju