Poznati

DRAGOLJUB ĐURIČIĆ VOLEO JE CETINJE: Ovako je čuveni muzičar govorio o svom zavičaju

15. 03. 2021. u 15:39

DRAGOLjUB Đuričić je preminuo. Čuveni bubnjar je tokom svoje bogate karijere svirao u mnogim bendovima i ostavio je neizbrisiv trag na jugoslovenskoj sceni.

ДРАГОЉУБ ЂУРИЧИЋ ВОЛЕО ЈЕ ЦЕТИЊЕ: Овако је чувени музичар говорио о свом завичају

On je svakako najpoznatiji bubnjar sa ovih prostora, a tokom nekoliko decenija duge karijere svirao je na svim kontinentima, kao i sa brojnim jugoslovenskim muzičarima i grupama, među kojima su Kornelije Kovač, Vlatko Stefanovski, Leb i sol, Kerber, Yu grupa…

Odrastao je na Cetinju i u Herceg Novom, a taj period, kako je pričao, nosi određeni pečat u njegovom životu. Rekao je i da se nada se da će starost provesti baš u tom lepom primorskom gradu u kom ima kuću. Na njegovu veliku radost, nije primljen u muzičku školu u Dubrovniku, gde bi, da je uspeo, svirao rog, a rogova, kako kaže, “po Cucama imate, i to pravih!”

Iako je iza sebe imao oko 6.000 koncerata, znanja i priznanja kao malo koji muzičar sa prostora bivše Jugoslavije, nije im pridavao važnost.

Dalje je Dragoljub pričao o porodici. Kada je njegov otac punio 90 godina, došao je na ideju da u Kobiljem dolu pokrene manifestaciju Cucka jeka, koja je odmah postala svojevrstan kulturološki fenomen. I sada, kako kaže, ima planova kao da mu je 18 godina.

- Cetinje pedesetih i danas, hm… Dva različita grada, bile su na ceni neke sasvim druge vrednosti, obraz, hrabrost, poštenje su bile nedostižne vrline za mnoge gradove. Cetinje je imalo gospodu u pravom smislu te reči, modu na ulici vrlo sličnu onim u Parizu, Londonu, Rimu. Kada se rodiš na Cetinju ne može da ti se dogodi da se rodio niko, već si rođenjem odmah neko! I danas po svetu kada kažem da sam rođen na Cetinju, ljudi me pitaju: “Života ti, koliko je to Cetinje, malo, malo pa se pojavi neko važan u bilo kojoj životnoj sferi? Pitaš ga odakle si, a on odgovara: ‘Sa Cetinja’ - rekao je slavni muzičar.

- Nostalgični osvrt na detinjstvo je uvek nešto posebno što čuvate duboko u duši. Nema tu nedostajanja, čovek živi i seća se, ništa ne stoji u mestu, ne daj Bože da stane. I danas kada priđem Cetinju osetim neko posebno uzbuđenje. Da ne budem neiskren, moje odrastanje u Herceg Novom takođe nosi određeni pečat u životu i vrlo je važno pomenuti ga. To su dva mentaliteta vrlo različita, koja su se isprepletala u mom životu. Šta je od mene pravilo boljeg, a šta lošijeg, to ni đavo ne bi mogao utvrditi. Mislim da su oba grada jednako važna i hvala roditeljima što su imali viziju želje boljeg života i nisu bili kukavice da ništa ne urade za svoju decu.

(Kurir)