JEDVA ČEKAM DA VIDIM ŠTA JOŠ GLUMA MOŽE DA MI DONESE: Miodrag Dragičević, prvi laureat nagrade "Nebojša Glogovac", o ulozi Kaspara...

VELIKI reditelj Vim Venders je prijatelju Peteru Handkeu Nobelovu nagradu za književnost čestitao poetskim pozdravom "Ko inače ako ne ti, Peter?".

Foto Z. Jovanović/Promo

Posle predstave "Kaspar", po delu nobelovca, a u režiji Miloša Lolića, svako se zapitao "Ko inače ako ne Miodrag Dragičević?". Zaista, ko bi lik nemuštog dečaka iz šume, kojeg društvo uči da govori i pokušava da ukalupi, izneo bolje od glumca kojeg reditelji često stavljaju u kalup buntovnika i "lošeg momka"? Dragičević je ovenčan sa četiri godišnja priznanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Prvi je dobitnik nagrade "Nebojša Glogovac", za izuzetnu umetničku kreaciju mladog glumca.

- Slegli su se utisci, jer je prošlo vreme i od premijere i od dodele, koja je bila 3. aprila. Možda je glupa i obična rečenica, ali presrećan sam. Srećan sam, jer je prepoznat rad i fokusiranost koju sam se trudio da održim zato što je tekst nobelovca Petera Handkea težak. Reditelj Miloš Lolić je umeo dobro da nas ukomponuje i da ceo ansambl predstave sprovede kroz mapu i lavirint teksta - kaže za "TV novosti" Miodrag Dragičević.

- Osećam da smo zajedno izašli iz tog lavirinta. Predstava ne zahteva samo odnos reditelja i glumaca "licem u lice", nego i da u nju budu uključeni svi, od dramaturga do inspicijenta.

Sa Draganom Bjelogrlićem u "Čizmašima", Foto Z. Jovanović/Promo

Lep je osećaj kada posle tri meseca napornog rada stignu dobre reakcije. Naravno da glumac igra zbog sebe i svoje sreće, kao što reditelj zbog svoje ispunjenosti i sreće pokreće ceo posao, ali bude vam drago kada publika dobro reaguje.

Za tumačenje tako izazovne uloge, JDP je Dragičeviću dao priznanje nazvano po Nebojši Glogovcu, koga naš sagovornik naziva veličinom u glumačkom poslu.

- Sijao je, i kao da je i dalje prisutan među nama u tom pozorištu. Nagrada je samo blagi teret, više podsticaj da nastavim da dobro radim posao. Svi smo ljudi i možemo da grešimo i da ne uspemo, ali trebalo bi da na krilima dobijenih nagrada idem dalje i ispunjavam zadatke kako valja - ističe Miodrag i dodaje da nikada neće zaboraviti prvi susret sa Nebojšom Glogovcem.

- Baš sam bio mlad i radio sam predstavu "Pod žrvnjem". Glogi je, sa onom njegovom razbarušenom, ufrćkanom kosom, sedeo u bifeu, pio kafu i držao novine. Sećam se da ih je spustio i rekao nešto u stilu "Evo ga malac! Dolaze mladi da se muvaju po pozorištu".

Vaja Dujović, Foto Z. Jovanović/Promo

Oduševio sam se što sam tog jutra u bifeu naleteo na njega.

Kasnije smo poslovno sarađivali u seriji "Pet" Balše Đoga. Imali smo priliku da razmenimo replike u kadru, ali nismo stigli da snimimo poslednju scenu. Nažalost. Ali drago mi je da smo se susreli, da smo radili skupa, da smo u pauzama razmenili neke misli i da sam mogao od njega nešto pametno da čujem o glumi. Drago mi je da sam uspeo da ga "zakačim".

Glumac koga, između ostalog, poznajemo po ulogama u serijama "Čizmaši", "Vojna akademija", "Urgentni centar", "Žigosani u reketu" i "Južni vetar", primećuje da su mu likovi buntovnika već "pročitana knjiga":

Foto Z. Jovanović/Promo

- Već sam ih tumačio i trudio sam se da se ne ponavljam. Za glumca nije dobro da stagnira i da nema priliku da širi glumački dijapazon. U JDP su mi sve uloge, od prve u "Žrvnju" do "Kaspara", bile različite i zato mi je drago što u toj kući mogu glumački da se razvijam.

U seriji "Nečista krv", sagi o srpskoj porodici s kraja 19. veka u Vranju, koja je zasnovana na delima pisca Borisava Bore Stankovića, Dragičević je oživeo hadži Tomu.

- Bio sam srećan kada sam čuo da ću da ga tumačim. Zanimljivo je da mi je Toma zapao za oko još ranije kada sam čitao Boru Stankovića. To je slojevit lik i bilo je interesantno "čeprkati" i raditi na njemu. Toma je jaka figura koja može dosta problema u porodici da iznese na svojim plećima. On je jaka i jarka ličnost koja ide u susret problemu. Podsetio me malo na Žiku Kurjaka iz "Čizmaša", jer se bori za nešto pošteno. Različiti su Toma i Žika, ali imaju zajedničku crtu borbenosti. Lepo je bilo osetiti atmosferu i vreme iz naše dalje prošlosti. Najviše kadrova podelio sam sa Ljubomirom Bandovićem, Draganom Mićanovićem i mladim kolegama - naglašava Miodrag.

Sa Miloradom Kaporom u  seriji "Žigosani u reketu", Foto Z. Jovanović/Promo

Sredinom aprila, Dragičević je napunio 27 godina i primećuje da je u dobu kada definitivno od dečaka postaje muškarac, koji treba da bude čvrsta ličnost u budućnosti.

- Pokušavam da sazrim i u privatnom životu. Što se posla tiče, mislim da sam na dobrom putu da pređem iz mladog u zrelog glumca, jer osećam da sada imam oruđa u glumi koje nisam koristio proteklih godina. Mogu glumi da ponudim ono što trenutno osećam u sebi, a to je nešto novo što se rodilo zbog "Kaspara". Jedva čekam da vidim šta još gluma može da mi donese, kao što mi je Kaspar doneo zrelost. Radujem se ulozi koja bi bila zahtevnija i teža od Kaspara. Uloge dođu glumcu u pravom trenutku, onda kada je spreman da ih iznese - napominje Miodrag, kome bi koleginica i sestra Tamara mogla biti uzor za ispunjen i privatni i poslovni život.

- Tamara mi je uzor po tome kako je dobro radila i godinama se probijala i napredovala. Pravi uzor mi je otac Milan. Nema niko od nas iste puteve i ne želim da idem istom putanjom kao on, ali bih voleo da budem takva ličnost. On mi je model kako stabilan čovek treba da izgleda i da bude sigurna ruka i krilo za ženu i troje dece - zaključuje Miodrag Dragičević.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije