VREMEPLOV: Pre 15 godina pred 50 gledalaca igrale srpske fudbalske legende

IMA nekih, naizgled, manje važnih utakmica u arhivi naše fudbalske reprezentacije, ali kada se malo bolje "zagrebe" po sećanjima, jasno je da su one za uspomenu i dugo pamćenje. Jedna od takvih, daleko od očiju javnosti i navijača "orlova" odigrana je 14. decembra 2008. godine u Turskoj. Fudbalski savezi Srbije i Poljske su se dogovorili da u Antaliji bude odigran prijateljski meč, otprilike na sredini kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Južnoafričkoj Republici 2010.

Printskrin/Tviter/AliprandiJacopo

Polovinom tog decembra još nismo znali mnoge stvari. Prvo, da ćemo se prvi put kao Srbija plasirati na Mundijal i to u euforičnom stilu gde se tražila karta više za svaku utakmicu "orlova". Zatim, malo ko je znao da se pokojnom i legendarnom selektoru Radomiru Antiću baš i nije igrala ova utakmica, jer je tim morao da sastavlja uglavnom od fudbalera iz domaće lige, jer su internacionalci imali obaveze u svojim klubovima. I na kraju, ali ne i manje važno, konačan rezultat utakmice tek nije prijao nikome. Poljaci su pobedili 1:0 golom Boguskog u 53. minutu, iako Srbija nije igrala toliko loše.

Pogled na sastav ekipe je iz današnje perspektive više nego zanimljiv. U njoj su se, u startnoj postavi, pojavila čak osmorica debitanata. Od golmana Bojana Isailovića, koji je tada branio za Čukarički, pa preko Miljana Mutavdžića iz Javora, Miloša Bogunovića iz Partizana i još nekih, ali su na teren otišli i 20-godišnjaci Dušan Tadić iz Vojvodine i Nemanja Matić, tada igrač slovačkih Košica. Visoki vezista je bio jedan od trojice internacionalaca, jer je Bojan Zajić igrao za norvešku Valerengu, a golman Vladimir Stojković (bio rezervista na ovom meču) za lisabonski Sporting.

Samo treptaj oka i odlazak u bližu fudbalsku istoriji nam govori mnogo o nekoliko igrača sa ove utakmice, pogotovo o Tadiću i Matiću. Tadić je danas kapiten Srbije sa već 101 nastupom, legenda je Ajaksa, sada je u Fenerbahčeu, a Nemanja Matić je ušao u istoriju Benfike, Čelsija, Mančester junajteda i Rome, ali i selekcije Srbije za koju je odigrao "samo" 48 utakmica. Najviše zbog svoje odluke da ranije nego što je iko očekivao prekine reprezentativnu karijeru. I takođe, nosio je kapitensku traku oko ruke.

Vraćamo se u Antaliju, 14. decembra 2008. Bila je nedelja i beg od zime u Srbiji je donekle urodio plodom, jer je morski vazduh na obalama Turske donekle prijao rivalima na terenu. A na tribinama... Nažalost, jedva 50 duša. Uglavnom iz delegacija srpskog i poljskog fudbalskog saveza i možda ponekog radnika na održavanju stadiona.

Zanimljivo je bilo i na klupama obe selekcije. Na našoj Radomir Antić, na poljskoj holandski stručnjak Leo Benhaker. Zanimljivo je da su se ova dvojica trenera sreli na životnoj i fudbalskoj raskrsnici 1992, i to u Real Madridu. "Kraljevski klub" je tada iznenada, u polusezoni, odlučio da smeni Antića, koji je bio lider na tabeli Primere sa osam bodova više od Barselone, i na njegovo mesto stavi sportskog direktora, Benhakera. Antić se preselio upravo na funkciju sportskog direktora, a Real je u dramatičnom poslednjem kolu na Tenerifama izguibio i meč i titulu, pošto je posle 45 minuta vodio 2:0, a domaćin je na kraju slavio 3:2, a Barselona se radovala.

Antić je mnogo godina kasnije seo na klupu Srbije i odveo je na Mundijal u Afriku, a Stojković, Tadić i Matić su postali okosnica tima kod mnogih selektora "orlova".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije