KAD SU MAČKE JELE KREMPITE: Na ovaj dan rođen je jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena

Ovaj, 22. dan oktobra, možete da pamtite po tome što je, recimo, 1877. Uredu za patente u Njujorku Nikola Tesla prijavio šest izuma, među kojima i višefaznu naizmeničnu struju. Možete i po tome što je baš 22. oktobra 1912. Treća srpska armija generala Božidara Jankovića potukla u Prvom balkanskom ratu turske snage i oslobodila Prištinu iz viševekovnog ropstva. A možete i po tome što je 22. oktobra na svet došao jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena.

FOTO: FK Vojvodina

Tog 22.10.1930, u Kraljevini Jugoslaviji, rođen je u Novom Sadu Todor Toza Veselinović. I, pre nego što u dnu ovog teksta pogledate neke od njegovih biografiskih podataka jednog od najboljih ovdašnjih strelaca svih vremena (četiri puta najbolji ligaški golgeter, klupski je rekorder Vojvodine, a igrao je i za Partizan, Sampdoriju, Vijenu, Union Sen Žiloa, Austriju Klagenfurt i Proleter Zrenjanin), evo kako ga se njegova "Voša" setila, kroz zanimljive detalje iz njegovog života.

"Na današnji dan rođena je legenda Vojvodine i najbolji strelac lige bivše Jugoslavije - Todor Toza Veselinović.

Samo u prvenstvu, za svoju Vošu je odigrao 196 utakmica i postigao 130 golova, po čemu je ubedljivo najbolji strelac u istoriji kluba.

Toza osim što je bio velik igrač bio je i veliki čovek. Uvek je pomagao svima kojima je mogao, pa se na Salajci često znalo reći da 'Kad Toza ima para, i mačke jedu krempite'.

Kada je Toza bio na terenu, navijači Vojvodine nisu mnogo brinuli, a anegdota kaže da je na utakmici Vojvodine postizao gol svaki put nakon što ga je njegova ekipa primila, te je u jednom momentu prišao i rekao golmanu Vasiću: 'Ne brini, ne možeš ih ti toliko primiti, koliko ih ja mogu dati'".

Todor "Toza" Veselinović - biografija za sva vremena

Veselinović je ponikao u podmlatku novosadske Sloge (ranije ime za Vojvodinu) kao jedan od najboljih učenika trenera Baneta Sekulića. Klupski je rekorder novosadskih „crveno-belih“ sa pomenutih 130 golova. Igrao je s velikim uspehom krilo, polutku i vođu navale.

Tokom odsluženja vojnog roka 1952. igrao je za beogradski Partizan i na 53 utakmice postigao čak 50 golova. Kad se vratio u Novi Sad i nastavio da igra za Vojvodinu, četiri puta (od čega triput uzastopno) je bio najbolji ligaški strelac: u sezoni 1955/1956. (zajedno sa Mujićem i Ognjanovom) postigao je 21 gol; 1956/1957. - 28 golova; 1957/1958. - 19 golova i 1960/1961. zajedno sa Prljinčevićem) - 16 golova.

Kad se 1961. rastao od Vojvodine, igrao je kao profesionalac u Italiji, Austriji i Belgiji. Prvo je nosio dres ekipe Sampdoriju iz Đenove, za koju je igrao dve i po godine (1961—1963), zatim bečke Vijene, a iz Austrije je otišao za Belgiju gde je jednu sezonu (1964—1965) igrao za briselski Union Sen Žiloa. Onda se opet vratio u Austriju gde je u ekipi Austrije Klagenfurt (Celovec) bio igrač i trener ove ekipe sve do 1969, kad je i započeo trenersku karijeru. Poslednju sezonu kao igrač (1967/68) proveo je u zrenjaninskom Proleteru.

Uz šest utakmica za „B“ selekciju (1954—1959) i 14 za mladu reprezentaciju, za koju je postigao rekordnih 20 golova, u 37 susreta nosio je dres najbolje selekcije i postigao 28 golova. Debitovao je 14. maja 1953. u prijateljskom susretu sa Belgijom (3:1) u Briselu, a poslednju utakmicu za reprezentaciju odigrao je 4. juna 1961. protiv Poljske u Beogradu.

Na olimpijskom turniru 1956. u Melburnu odigrao je sve tri utakmice za reprezentaciju Jugoslavije i postigao četiri gola. Učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj i u susretu protiv Francuske (3:2) postigao dva gola, prvi i pobedonosni.

U dresu reprezentacije odigrao je nekoliko utakmica koje su ostale zapamćene po njegovim izvanrednim igrama. Na utakmici protiv Velsa (3:1), koja je igrana 22. septembra 1954. u Kardifu, ušao je u igru tek u drugom poluvremenu (zamenio Dvornića) i - postigao sva tri gola za Jugoslaviju. U susretu protiv Austrije (4:3) u jesen 1958. u Beču takođe je postigao tri pogotka.

Po prestanku s aktivnim igranjem, posvetio se trenerskom pozivu. Počeo je kao i tehnički referent Vojvodine i trener Proletera iz Zrenjanina, a nastavio u Kolumbiji gde je vodio ekipu Santa Fe i nacionalni tim Kolumbije na olimpijskom turniru 1972.

Posle neuspeha reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Španiji, 25. septembra 1982. imenovan je za saveznog kapitena, ali se zbog neuspeha reprezentacije na Prvenstvu Evrope povukao 12. jula 1984. i preuzeo treniranje turskog prvoligaša Fenerbahčea iz Istanbula, a radio je i u Italiji i Grčkoj.

Preminuo je 17. maja 2017. kao 86-godišnjak u Atini.

BONUS VIDEO: Kad himna Srbije, "Bože pravde", zagrmi u Rusiji...

Preporučujemo

Ostali sportovi

0 8

VLADIMIR PUTIN JE TUŽAN: Ovako je predsednik Rusije reagovao kada je čuo za smrt velike zvezde ruskog sporta

22. 10. 2023. u 15:43

Fudbal

6 8

''ŠUGAVA RIJEKO, PUNA SI SRBA, IMA JOŠ VRBA'' Marko Livaja ponovo u centru skandala

22. 10. 2023. u 13:27

Košarka

1 8

IVANOVIĆ ODMAH NAŠAO NOVI KLUB? Dojučerašnji trener Crvene zvezde se vraća ''kući''

22. 10. 2023. u 13:33

Fudbal

3 14

JEZIVO: Srbe tukli čekićima u Italiji, završili u bolnici - zbog navijačke osvete!

21. 10. 2023. u 15:31

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije