INTERVJU GAJAS ZAHID, FUDBALER PARTIZANA, EKSPRESNO OSVOJIO NAVIJAČE: Dobro igram jer uživam u crno-belom

DOŠAO je tiho u Partizan, u trenutku kada su pogledi navijača bili okrenuti ka meču sa Nordsjelandom u Danskoj, a četiri meseca kasnije svima koji vole crno i belo oči su "pune" gledajući njegovu lakoću sa kojom igra fudbal. Norvežanin pakistanskog porekla Gajas Zahid (29), je golovima i asistencijama, a pre svega "maženjem lopte" i jednostavnim rešenjima najavio da će klub bezbolno proći kroz potencijalno penzionisanje Bibarsa Natha u budućnosti. U novogodišnjem razgovoru za "Novosti", Zahid je govorio o prilagođavanju na klub, Beogradu, kakav je privatno...

FOTO: M. Vukadinović

- Znao sam za Partizan, za Zvezdu, za večiti derbi, i pre nego što sam odlučio da dođem. Onda sam počeo da pričam sa ljudima koji znaju Beograd dobro. Ono što su mi rekli, a to su bile lepe stvari, ispostavilo se kao tačno. Sve je bilo super. Očekivao sam dobar i snažan tim, veliki klub, dobre ljude. Nadam se da ćemo pobediti u trci za titulu i otići skroz do kraja, do toga da podignemo trofej. Šta više čovek može da traži?

Možete li da uporedite četiri zemlje u kojima ste igrali (Norveška, Kipar, Turska, Srbija), pre svega život?

- Stavio bih Beograd u sam vrh. Zajedno sa Ankarom, gde je bilo takođe lepo. Kipar je mali, fino je... Živeo sam u Nikoziji. Samo nije to kao Limasol ili neki drugi gradovi na Kipru. Nije bilo loše, uživao sam, ali nije bilo mnogo stvari da se radi. Beograd, Ankara i Oslo su bili veoma dobri za moju porodicu i mene. Dobra je hrana u Beogradu, bio sam u nekoliko restorana. Uživao sam, mada je, naravno, drugačija nego u Norveškoj.

Šta je toliko dobro u Beogradu?

- Ništa mi ne nedostaje. Nemam utisak da nešto propuštam, a to je najbitnije za familiju i mene. Sve je dostupno non-stop, čisto je, ljudi su dobri, restorani...

FOTO: M. Vukadinović

Kako izgleda fudbalsko poređenje?

- Kiparski i srpski fudbal su slični. Igrao sam tu za klubove koji se bore za titulu. Atmosfera na stadionima. Nisam još osetio kako je igrati u Humskoj pred "grobarima", zbog poznate situacije, ali vidim na gostovanjima da je sjajno. Mogu samo da se radujem kako će izgledati kada dođu da navijaju i na našem stadionu. Video sam na košarci kako to izgleda. Možda je samo srpski fudbal fizički malo jači od kiparskog. Turska je drugačija, više se igra jedan na jedan. I nema timova koji se samo brane, oba tima idu na pobedu, da daju gol...

Ima li neke sličnosti između Srba, Norvežana i Pakistanaca?

- Haha, totalno tri različita kraja sveta. Ovde imate balkanski mentalitet, a u Norveškoj će ljudi reći da su oni hladni. Ne slažem se sa tim. Rođen sam tamo, Norveška je bila dobra za mene. Pakistan je sa druge strane sveta. Sličnosti mnogo - nema. Ono što ih povezuje jeste da sam primetio da sve tri zemlje imaju zaista dobre ljude.

Otac vam je velika podrška, da li je dolazio u Beograd da gleda mečeve uživo?

- Očekujem ga da dođe uskoro. Svuda je moja porodica dolazila, gde god da sam igrao, često me je posećivala. Do sada još nisu imali priliku da budu u Beogradu, samo mi je bio jedan prijatelj i on je uživao.

Šta je otac rekao kada ste mu saopštili da idete u Srbiju?

- Bilo je korišćenja "Gugla", haha. Nije mi rekao, ali verujem da je tako bilo. Otac mi je oduvek velika podrška. Najveći je razlog što sam tu gde jesam. Nije bio fudbaler, samo ima ogromnu strast prema igri. Došao je iz Pakistana u Norvešku kada je imao dvadesetak godina.

Kada ste počeli karijeru, da li ste bili na poziciji veziste?

- Ne, bio sam prvo napadač, mali, ali i brz. Sada možda i nisam tako brz. Prebacio sam se nedugo na ovu poziciju i tu ostao.

Koje ime iz tima vam zadaje najviše "muke"?

- Uf, srpska imena su baš nezgodna za izgovor. Sviđa mi se što imate skraćenice za svako ime, pa i ne pokušavam da izgovorim celo. Sani, Belka, Sveto, to je malo lakše.

Fudbalski izrazi?

- Uvek sam u zaostatku sa stranim jezicima. To je moj problem, ne trudim se. Mislio sam da je turski ili grčki težak, ali srpski je možda čak i malo teži. Ništa ne razumem.

Srpska muzika?

- Čini mi se da je veoma slična grčkoj, a ima i povezanosti sa turskom. Isti tekst je negde, samo druga muzika. Ne slušam previše srpsku muziku.

Imali ste dve želje, i obe ste ispunili, reprezentacija i Liga šampiona?

- Jeste, to je bio san. Debi protiv Austrije i meč u Ligi šampiona na "Santijago Bernabeu" protiv Reala. Blagosloven sam i srećan da igram fudbal. To sam želeo dok sam odrastao. Voleo bih da donesem i Ligu šampiona sledeće sezone u Humsku.

ODUŠEVLjEN Gajas Zahid Foto M. Vukadinović

Mančester siti se raspitivao

U NORVEŠKOJ štampi da je pisalo da je Mančester siti želeo da vas angažuje pre dve godine, da li je to istina?

- Bilo je nešto blizu. Tako sam osećao. Zašto se nije dogodilo ne znam. U priči je bila Mančester grupacija, koja pored Sitija poseduje još nekoliko klubova. Trebalo je da se desi, ali nije. Ne razmišljam previše o tome.

Uz Natha postajete bolji

KAKO izgleda saradnja sa Bibarsom Nathom?

- Kada igrate sa fudbalerima tog kvaliteta i vaš raste. Uživam sa Nathom, nadam se da ćemo biti još bolji. Oko mene su sve dobri ljudi, koji su me lepo primili. Nikakav problem nisam osetio od kada sam došao. Možda zbog komunikacije više pričam sa stranim fudbalerima, ali ovde su svi dobri.

Prijateljstvo sa Zajićem

MALO je poznato da ste imali prijatelja Srbina, nekadašnjeg fudbalera Partizana, i pre dolaska u Humsku, ko je to?

- Bojan Zajić je bio tu kada sam kročio u prvi tim Valerenge. Trenirao sam celu godinu sa njim, igrao mečeve zajedno... Bojan je sjajan. Bili smo zajedno u trening kampu. Toliko dugo je u Norveškoj da je sada više Norvežanin nego Srbin. Uvek sam imao samo lepe i ugodne razgovore sa njim. Nismo se čuli dugo, dok nije usledio taj poziv Partizana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije