ISTORIJA JE PISANA U NOVOM SADU: Dan kada je Vojvodina šokirala Madrid

Kada je Atletiko Madrid nadoknadio u revanšu 3:1 iz Novog Sada, pobedom rezultatom 2:0, malo ko je verovao da Voša ima snage da u majstorici pobedi španskog aktuelnog šampiona. Ali, onda je svanuo taj 21. decembar 1966. godine. Jedan od najznačajnijih dana u istoriji Vojvodine.

FOTO: FK Vojvodina

Uvertira pred ovaj meč nikako nije obećavala. Tadašnji tehnički direktor Vujadin Boškov prihvatio je ponudu Atletika da se treći meč ipak igra u Madridu, umesto na neutralnom terenu. Da nije bilo Silvestera Takača, to bi možda bila kobna odluka. Atletiko je već posle šest minuta poveo sa 2:0. Takač je postigao pogodak za 1:2, a Voša je do kraja uspela da izbori produžetke, u kojima je Takač postigao i treći pogodak za preokret i konačnih 2:3, te tako obezbedio Vojvodini najveći uspeh i na međunarodnoj sceni, koji nijedna generacija „stare dame“ do danas nije uspela da ponovi.

Nakon te istorijske pobede, Takač je potpisao za francuski Ren, a Voša bez jednog od svojih najboljih igrača i prvog golgetera, ipak nije uspela da eliminiše škotski Seltik, koji je kasnije i podigao pehar prvaka Evrope.

– Taj Atletiko Madrid je u to vreme bio jako dobra ekipa. Mi smo ih dobili i imali lepu prednost od 3:1, ali u drugom meču su nas razbili. Nismo prešli pola, dobili su nas 2:0 i dobro smo prošli da se izborimo za treći meč. Po tadašnjem pravilu, nije bilo gola u gostima, a odluka je bila da se i treći meč igra u Madridu i mi smo ostali tamo sedam dana. U međuvremenu, Atletiko je igrao gradski derbi, Real ih je dobio 2:1 i mi smo tada pomislili „što ne bismo mogli i mi?“. I počne treća utakmica, kad oni povedu 2:0. U jednom momentu, pomislio sam „samo da ne bude više“. Ipak, ja sam dao prvi gol iz slobodnog udarca za 2:1. Drugo poluvreme, krenuli smo da gazimo, oni su padali i tada je do izražaja došla ta naša, Stanetova fizička sprema. Mi smo njih nadigrali na svakom delu terena. Mita Radović je ušao u sredinu i dao gol pod prečku za 2:2. Idemo dalje, mi smo dobili krila, a oni pali i ne mogu da nas prate. Izgubili su veru da mogu da nas pobede, a mi smo je dobili više nego ikad. U jednom momentu, sećam se, Triva je centrirao, primio sam je na 16 metara, gurnem je malo napred i pomislim „sada mora biti gol“, ali pogodim prečku i lopta padne ispred linije. Mislio sam da je to bila naša poslednja šansa. Ipak, dobili smo još jednu, dao sam treći gol za 3:2 i ogromnu pobedu – prisetio se Takač ne tako davno, kada je Vojvodina obeležavala 55 godina od istorijske 1966. šampionske godine.

Član te čuvene generacije bio je i Radivoj Mika Radosav jedan je od trojice igrača iz prve šampionske generacije koji je doktorirao na katedri za fudbal. On se takođe i više od pet decenija kasnije prisetio istorijske pobede nad Atletikom.

– Taj tim Atletiko Madrida je bio prejak. Mendoza je bio njihov glavni igrač. Prvu smo ih dobili, ali i pored toga, niko nije mogao da veruje da možemo da izdržimo i u revanšu. Posle 2:0, igrala se i ta treća utakmica, a Vujke je verovatno računao na to da ćemo izgubiti, pa je zbog toga pristao da se igra u Španiji, umesto na neutralnom terenu u Holandiji. Vujke je prihvatio da igramo u Madridu, ali nam je Atletiko platio sve troškove tokom tih sedam dana do naredne utakmice. Niko nije verovao u prolaz. Međutim, desilo se čudo i mi smo ostvarili naš i san svih naših navijača – prisetio se i Mika Radosav prilikom obeležavanja 55 godina od prve šampionske titule.

Nažalost, usledila je bolna eliminacija, a između Atletika i Seltika, Silvester Takač je otišao u francuski Ren i to više nije bila ista ekipa.

– Jako je teško pretpostaviti šta bi bilo kad bi bilo. Kada smo igrali u Madridu, u tom trećem meču, škotski sudija nam je izbacio dvojicu igrača, a ja sam pre Seltika otišao u inostranstvo. Voša je praktično u prvom meču sa Seltikom imala tri igrača manje. U revanšu smo primili taj drugi gol o kom svi pričaju da je bio posle faula nad Pantom. Niko ne može da kaže šta bi bilo, ali da smo ostali kompletni, ne samo zbog mene, nego i da Triva i Pušibrk nisu bili suspendovani, imali bismo veće šanse da tučemo Škote. I pored toga, ta ekipa je pobedila Seltik u Novom Sadu 1:0. Apsolutno su se provukli protiv nas. Žalim što se tako to desilo – rekao je Takač.

Nedavno je o jesenjem uspehu iz 1966. govorio još jedan član prve šampionske generacije Vasa Pušibrk, koji se i danas savršeno seća mečeva sa Atletikom i tvrdi – sve bi bilo drugačije da je ostao Silvester Takač.

– Dočekani smo iz Madrida kao heroji. Bili su to nezaboravni momenti, veličanstveno nešto. Osećalo se na svakom ćošku zadovoljstvo i sreća ljudi. Jedva smo svi čekali naredni meč. Novi Sad je živeo za fudbal i svoju Vojvodinu. Rezultat je naravno odjeknuo u celoj Jugoslaviji i tih dana je bila samo jedna sportska tema – Vojvodina. Ipak, između Atletika i Seltika prodali smo Silvestera Takača. On je bio naš najbolji strelac i igra s njim i bez njega nije više bila ista. Ne volim da pričam šta bi bilo, kad bi bilo, ali da je ostao, ko zna kakav bi bio ishod cele priče – smatra Vasa Pušibrk.

BONUS VIDEO: TAJNA NAJVEĆEG FUDBALSKOG STADIONA NA SVETU: Ovo je lista TOP 10 „hramova fudbala“ 

Preporučujemo

Košarka

0 0

TRISTAN VUKČEVIĆ: "Osvojili bi Evroligu one sezone, Željko je Partizan!"

10. 03. 2026. u 12:40

Fudbal

0 0

ŽELELI SU GA VEČITI RIVALI! "Trenirao sam sa Zvezdom, dogorovili smo se..."

10. 03. 2026. u 12:20

Košarka

0 0

"NISAM HTEO..." Besramni Dort nakon novog udaranja Nikole Jokića

10. 03. 2026. u 12:05

Fudbal

0 0

O NjEMU SU MAŠTALI U HUMSKOJ! Evo ko je bio prvi izbor za trenera Partizana, ali...

10. 03. 2026. u 11:35

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije