HRVATSKA BRUJI O NJEMU! Živeo u baraci pored Marakane sa Nemanjom Vidićem, a sada šokirao region

Crnogorski trener Radomir Đalović upisao se u nedelju popodne zlatnim slovima u istoriju Rijeke, jer je, pored Dinama i Hajudka, uspeo da dovede ovaj tim do titule prvaka Hrvatske!

Foto: Profimedia

Đaloviću je ovo bilo prvi trofej u karijeri (ujedno i prvi trenerski posao), osvojio ga je nakon trijumfa nad ekipom Slaven Belupo (2:0), dok je nakon meča "uhvaćen" u svlačionici kako sa tompusom u ustima slavi veliki uspeh.

Nema sumnje da je ova titula kruna svega što je Đalović, svojevremeno član Crvene zvezde, pokazao kada je u pitanju Rijeka i njegova ljubav prema tom klubu.

REGISTRUJ SE I PREUZMI 5.000 DINARA ZA TIKETE

Sredinom avgusta, sasvim neočekivano, dobio je priliku da se dokaže. Zamenio je Željka Sopića, odnosno ostao u klubu, što se pokazalo kao pun pogodak uprave. Da je vojnik Rijeke, Đalović je pokazao i kada je odlučio da ostane u klubu u trenutku odlaska Srergeja Jakirovića u Dinamo. Đalović je u leto 2023. jedini ostao, te je privremeno vodio ekipu.

Đalović je i kao igrač nastupao za Rijeku, za tim sa Kantride odigrao je 87 mečeva i dao je 37 golova, dok je prve profesionalne korake napravio u jedinstvu iz Bijelog Polja - odakle je došao u Crvenu zvezdu. Nije, doduše, dobio pravu priliku na Marakani.

REGISTRUJ SE I PREUZMI 5.000 DINARA ZA TIKETE

- Došao sam kao dete sa 13 godina iz Bijelog Polja. Sam, nikog nisam znao u Beogradu, svi su mi ostali u Bijelom Polju i bilo je teških trenutaka. Ali to me je izgradilo kao čoveka. Živeo sam u onoj baraci preko puta Marakane kod pekare Kruna, sa Nemanjom Vidićem, bili smo drugari, kao i sva deca koja dođu sa strane u Zvezdu. Vidić je tada bio mršav, nije imao razvijene grudi, ali je uvek bio striktan i posvećeno trenirao. Stekao sam tamo mnogo prijatelja, trenirali su me legende poput Duleta Savića, Vojina Lazarevića, Mileta Jovina, Kuleta Aćimovića, Zvonka Radića... Vojkan Melić je bio direktor škole. Mnogi iz te generacije danas grade trenerske karijere. Aleksandar Luković, Jovan Damjanović, Slavoljub Đorđević, Žarko Lazetić, ja... - rekao je Đalović svojevremeno za crnogorske medije i dodao:

- Bio sam razočaran što nisam uspeo u Zvezdi, bolelo me je, ali tako ti je to kad si dete i kad ne razmišljaš. Kad gledaš iz ove perspektive, drugačije to sve izgleda. Znate li vi ko su tada bili napadači Zvezde? Drulić! Pjanović! Jelić! A ti mlad i nestrpljiv. Realno je bilo da odem na pozajmicu, pa da se vratim. Oni su hteli da me negde pozajme, ali ja nisam želeo, bio sam impulsivan, neiskusan i otišao sam u Železnik. Tamo sam nešto malo igrao, dao dva gola, ali nije to bilo baš najbolje.

Iznenadio je mnoge kada je 2002. otišao u Zagreb i u tamošnjem klubu ostao do 2006. Sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore osvojio je srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2004. godine. Tada je u finalu Italija bila bolja i zasluženo slavila sa 3:0.

Za reprezentaciju Crne Gore igrao je od 2007. do 2011. godine, a karijeru je završio u Grblju 2020.

Bonus video: Ovo su deca skandirala Bugarima na meču Srbija - Bugarska u Leskovcu

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije