SAHRANIO ĆERKU, PA UZEO ZVEZDI TROFEJ! Emotivna ispovest legendarnog fudbalera koga je Franjo Tuđman zbog "Hej Sloveni" oterao iz Hrvatske

Na današnji dan pre 35 godina, 8. maja 1991. godine, Hajduk iz Splita je osvojio svoj poslednji trofej u Jugoslaviji, Kup maršala Tita, pobedivši Crvenu zvezdu rezultatom 1:0 .

Ante Cizmic / imago sportfotodienst / Profimedia

Bio je to poslednji Kup u kojem su se takmičili klubovi iz svih republika i pokrajina bivše države, te stoga ima posebnu težinu i značaj za splitski klub.

Tog dana u Beogradu dres Hajduka je nosio 27-godišnjeg Mostarca Milija Hadžiabdića, koji je šest dana pre finala doživeo nezamislivu tragediju: njegova desetomesečna ćerka Romana poginula je u saobraćajnoj nesreći.

Mili Hadžiabdić, sada 62-godišnjak,  živi u gradu Hildenu, nedaleko od Diseldorfa u razgovoru za "Večernji list.hr" prisetio se tih vremena.

- Radio sam sve vrste poslova tokom protekle tri decenije, za razne kompanije, a sada, malo po malo, radim u fudbalskom menadžmentu. Nikada nisam bio trener, to je radio moj brat, legendarni fudbaler Veleža Džemal, koji sada živi u Blagaju kod Mostara. Ima 72 godine. Tamo žive bivši fudbaleri, Bajević, Marić, moj brat..., neki od elite prošlosti - počeo je svoju priču Hadžiabdić, koji je od februara 1990. do maja 1991. godine za Hajduk odigrao 77 utakmica i postigao tri gola.

Sticajem okolnosti, Hajduk je bio poslednji klub u njegovoj karijeri. Kaže da gaji osećanja prema Hajduku, iako njihov odnos nije uvek bio idealan.

– U septembru 1990. imao sam ponudu od Svonsi Sitija, i otišao sam tamo na probu i poveo Draga Setinova sa sobom. Bili smo zadovoljni u probnoj utakmici tamo. Ali onda je sve krenulo po zlu u Hajduku, novi ljudi su došli na čelo kluba, a sa njima i Buljan i Rožić. Imao sam fiksno obeštećenje od 60 hiljada nemačkih maraka, a onda je Buljan tražio 250 hiljada maraka i zbog toga je moj transfer propao – priseća se Hadžiabdić.

U finalu Kupa 1991. godine, da li ste odigrali svoju poslednju utakmicu za Hajduk?

– U toj utakmici bio sam jedini igrač na terenu koji je stavio ruku na srce tokom pevanja jugoslovenske himne „Hej, Sloveni“. Nijedan drugi igrač Hajduka, čak ni Crvena zvezda, to nije uradio. A onda je stiglo naređenje od predsednika zemlje, Tuđmana, da me skloni iz Hajduka. To pouzdano znam, to je živa istina! Igrao sam u tom finalu i posle njega sam udaljen iz tima. Pokojni Stanko Poklepović me je pozvao na razgovor, bili su prisutni Katalinić i pokojni Mijač, i rekao mi je: „Izvini, Mili, dobar si čovek, sjajan si igrač, žao mi je, ali moraš da napustiš Hajduk.“ Onda sam pozvao trenera i upravu u svlačionicu, i pred igračima, kojima su oči bile pune suza, održao sam im emotivan govor. Bilo mi je izuzetno teško, jer su sve to radili iza mojih leđa.

Zar selektor Josip Skoblar, koji je osvojio Kup, nije duže zadržao u Hajduku od vas?

– Otpustili su trenera Skoblara odmah posle utakmice u Beogradu. Imam svoju teoriju o tome. I danas verujem da je Hajduk morao da izgubi tu utakmicu od Crvene zvezde. Znate li zašto? Da smo izgubili, kvalifikovali bismo se za Evropu kao finalisti Kupa i sigurno bismo ukinuli jednogodišnju suspenziju za evropske takmičenja. Verovatno je zato Skoblaru rečeno da ne igra sa nekim igračima, na primer, ja uopšte nisam planirao da igram. Skoblar je došao na sahranu moje ćerke u Mostaru i onda mi je rekao: „Mili, danas je subota, imaš nedelju da razmisliš o tome, trebaš mi u finalu Kupa, treba mi tvoj karakter, tvoja hrabrost, nećemo izgubiti utakmicu sa tobom“. To su za mene bile velike reči! Tako sam u ponedeljak u 6 ujutru napustio Mostar, a u 9 ujutru sam bio u Splitu na treningu. U sredu sam igrao u finalu – seća se Hadžiabdić i objašnjava:

– Hajduk je trebalo da isplati svakom igraču velike bonuse za osvajanje Kupa, između ostalog sam odigrao pet utakmica, uključujući i finale, i isplatili su mi sve, nekih 8-9 hiljada nemačkih maraka. To je tada bio veliki novac – za 8.000 DEM se mogao kupiti automobil, „Zastava“. A da smo izgubili, ne bi bilo ni bonusa. Zato mislim da uprava Hajduka nije bila zainteresovana da Hajduk osvoji Kup! To bi mogao biti jedini razlog za Skoblarov otkaz. Uostalom, koji bi klub otpustio trenera koji je osvojio Kup, i to tako važan Kup! Ratno je stanje, a osvajate Kup usred Beograda! Nema logike nigde, osim novca. Ali, znate nešto: još uvek gajim ljubav prema Hajduku, kao i prema svom Veležu!

I sada dolazimo do najtežeg trenutka u životu Milija Hadžiabdića, tragedije koja je obeležila njegov život.

– Moja ćerka Romana je umrla u desetoj godini života. Posle nje, moja žena i ja smo dobili sina, dali smo mu ime Romano, a imamo i ćerku Iman Aminu. Tih dana, oko 1. maja, moja žena je bila sa majkom i bratom u Čapljini, pošto su poreklom odatle, iz mesta Višići. Vraćali su se kolima iz Čapljine, njen brat je vozio, bilo je kišovito vreme, i blizu mesta Buna, na takozvanoj krivini smrti, gde je već mnogo ljudi poginulo, komšija iz Mostara, sa svojom trudnom ženom u kolima, naišao je brzinom od 120-140 km na sat iz pravca Mostara. On je, zaobilazeći autobus, udario direktno u našu Ladu svojim Volvom. Taj čovek nije poginuo, niti je njegova žena – hvala Bogu, ali on je isključivo odgovoran za smrt moje ćerke, a nije proveo ni dan u zatvoru zbog toga. Znate, da je udario u autobus, taj autobus pun putnika bi završio u jaruzi! Iskreno, bio sam toliko ljut zbog toga da sam hteo da ga ubijem! Vest o nesreći me je zatekla u Stobreču, gde sam bio sa Setinovim na jagnjetini. Moji su se javili telefonom, ne znam kako, ali nisu hteli da mi kažu šta se tačno dogodilo; rekli su: „Mili, dogodila se nesreća, bilo bi dobro da dođeš.“ Odmah sam znao da se dogodilo nešto strašno. Seo sam u auto i vozio do Mostara, a pošto je bio 1. maj, popio sam jednu rakiju i jedno pivo. Kad sada razmislim, mogao sam da poginem i u Imotskom, kamion mi je blokirao put, a vozio sam 160 km/h! Jedva sam živ izašao. Moja žena je povređena u toj nesreći, udarila je glavom i završila u bolnici. Ćerku sam sahranio u subotu, a žena nije ni znala da nam je dete umrlo. Bože ne daj da neko doživi takvu tragediju!

Kako ste uopšte smogli snage da odigrate utakmicu u Beogradu četiri dana nakon sahrane deteta?

- Bilo mi je teško, jer ne samo da sam doživeo smrt svog deteta, već je tih dana sve bilo protiv fudbala. Ali tako se dobije ta vrsta prkosa, taj naboj, ne znam kako da ga opišem. Kada dođe utakmica, adrenalin vas preplavi i zaboravite na sve. Okolnosti su bile teške, morate i želite da pobedite po svaku cenu, a vidite da tamo nema naših navijača. Sve je to uticalo na nas, da smo „krvarili“ na terenu za tu pobedu. I pobedili smo najjači tim u Evropi!

Da li je utakmica sa Crvenom zvezdom bila na ivici incidenta?

- Počivaj u miru Siniši Mihajloviću, ali ja sam bio na terenu i molio sudiju Adema Fazlagića, sa kojim sam bio dobar i kome sam dao dres posle utakmice, da ga isključi iz igre! I njega i Štimca! Jer ono što su rekli jedan drugom na terenu, bilo je zastrašujuće! Pogotovo Mihajlović, koji je izgledao kao da želi da ubije Štimca - zaključio je svoju emotivnu ispovest Mili Hadžiabdić.

(Večernji list)

Preporučujemo

Ostali sportovi

0 1

TOTALNO RASULO! Svi su potpisali osim njih, ova četvorica "delfina" će i dalje igrati za Srbiju

08. 05. 2026. u 09:50

Fudbal

0 0

PONIŽENjE KOJE IBRA NE ZABORAVLjA: "To su mi uradili jer potičem iz Hrvatske i BiH"

08. 05. 2026. u 09:41

Košarka

0 0

OKLAHOMA JE SILA! Nikola Topić upisao prve poene u NBA plej ofu

08. 05. 2026. u 08:22

Tenis

0 1

SRBIJA ZANEMELA PRED MEČ SA HRVATOM! Novak Đoković je totalno zatečen, ovo nikako nije očekivao

08. 05. 2026. u 08:07

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije